Mamurne vesti: izborne kampanje, tužbe i vojske

Početak nedelje obeležila su dva, za Srbiju pomalo neočekivana događaja - oba, naravno, vezana za predsedničke izbore 2. aprila. Da, takođe se pojavila i vest, kao izronila iz doba prvih Balkanskih ratova: Srbija može da se podiči da je prva na takimčenju "Koja zemlja ima najviše funkcionalno nepismenih stanovnika". Što znači da je puno nas koji nismo u stanju da popunjavamo, u tekstovima pronalazimo odgovore na pitanja ili da se u pismenoj formi izrazimo. Vest nije baš privukla preteranu pažnju, pokazaće i pokušaj da se gugla u potrazi za pisanjem medija o tome.

Bilo je važnijih i, bar nekoliko neočekivanijih, tema da se naslovnice popune - na primer, odbijanje predsedničkog kandidata Saše Jankovića da prihvati podršku Čede Jovanovića u izbornoj trci. Jedni su bili iznenađeni da se podrška uopšte odbija, posebno kad stiže iz redova politički i društveno vrlo bliske političke partije. Nije to baš čest slučaj, istina. Bilo je i razočaranih Jankovićevim stavom, iz raznih razloga, ali i onih koji su zamerali Čedi namere da pokuša da se ukrca na talas nove opozicione misli u Srbiji. Nepismenost, bilo funkcionalna, bilo ona "obična", teško može da bude zanimljivija tema.

Mladenovački lokalni politički heroji, pokret Samo jako, najavili su da će Ljubiša Preletačević Beli početi da skuplja potpise za predsedničku kandidaturu. U Beogradu su prvog dana ljudi čekali par sati da daju potpis onoj jednoj notarki koju je Samo jako uspeo da angažuje. Ako uspeju da sakupe neophodnih 10,000 potpisa i ime Belog se nađe na listi predsedničkih kandidata, imaćemo prilike da vidimo da li je u pravu bila struja koja je tvrdila da će ovim potezom više mladih, kao i doskorašnjih apstinenata, biti izvučeno sa nedeljnog ručka da ubaci listić u glasačku kutiju. Ili, ona koja tvrdi da će se time odvući glasovi koji bi inače otišli nekom od opozicionih kandidata, sa naglaskom na kandidaturu Jankovića. Priča o Belom je, ako ništa drugo, bar pozitivnije uzdrmala Srbiju nego internet komunikacija Jankovića i Jovanovića, ali je Srbija i dalje osma na listi broja nepismenih po glavi stanovnika.

Stižu i novi predizborni spotovi, Javni servis Srbije je uveo onaj izborni blokčić u RTS dnevniku u pola osam - verovatno večno jednom od najgledanijih TV programa u Srbiji, čak i van niše "informative". Možda će to biti uvod u pripreme za eventualni TV duel makar glavnih kandidata za predsednika, na koji, vrlo redovno, poziva kandidat Vuk Jeremić. Na TV duel sa premijerom i predsedničkim kandidatom Aleksandrom Vučićem za sada želi samo on. Doduše, verovatno i Vojislav Šešelj, on je, kaže, iskusan u razgovorima jedan na jedan pred kamerama.

A predsednički kandidat Aleksandar Vučić u funkciji premijera posećuje novootvorene fabrike i obilazi gradove koji uglavnom pate od nemaštine. Kao kandidat i održi poneki miting u gradovima koje je posetio kao premijer. Vučić je rekao da namerava da uzme odmor od pet dana - jer ga, inače, nikad ne koristi, otkrio nam je u nedavnom intervjuu za RTS, tako da se ti mitinzi računaju kao deo odmora, a otvaranje fabrika - zadacima predsednika Vlade. Vučić koristi svaku priliku da podseti na opipljive, ali i one nekako eluzivne, podvige njegove, a i buduće vlade. Među njima je i odbijanje Međunarodnog suda pravde zahteva Bosne da se izvrši revizija procesa u kojem je Srbija de fakto oslobođena optužbi za genocid počinjen tokom ratova 1990-ih.

Odbijanje je obrazloženo birokratskim rečnikom i pravilima, ali ono što je jasno i funkcionalno nepismenima je činjenica da su bosanske vlasti - konkretno Bakir Izetbegović, član predsedništva Bosne - znale da će zahtev biti odbačen jer čovek koji ga je predao, Sakib Seftić, već mesecima ne radi kao predstavnik ove zemlje u Hagu. Što mora da bude ako će da podnosi pravne zahteve u ime svoje države. Izetbegović je, manje više pristojno, objasnio,da je "znao da tužba ne može da prođe" pred sudom, ali da bi opet isto uradio. Ako bi postojala Darvinova nagrada za politiku, ovaj potez bi svakako ušao među top deset.

I Kosovo je u konkurenciji, guranjem priče o osnivanju "vojske". Nema evropskog ni američkog zvaničnika - često hvaljenih kao najdražih saveznika nezavisnosti Kosova - koji nije pokudio ovaj plan, iz različitih razloga, ali sa dosta smisla, čak i kad su diplomate iz Evropske unije u pitanju.

Šefica za spoljnu politiku Evropske unije, Federika Mogerini, obišla je ove nedelje region bogat pretendentima na kandidaturu za ulazak u briselsku družinu i izjavila da se vratila "zabrinuta". Ne samo zbog uvek spremne balkanske elite da osmisli neko novo takmičenje u gluposti,  izazivanju napetosti i podsećanja na rečnike i postupke pred početak ovdašnjih ratova, već i zbog "velikih igrača" sa Zapada i Istoka. Ili kako je to ona rekla, da brine da Balkan ne postane "šahovska tabla za zakulisne igre velikih sila."

Jedna od pretendenata na kandidaturu u Evropskoj uniji, Makedonija, i dalje je zahvaćena protestima jer nikako da se formira vlada posle prevremenih izbora u decembru. Predsednik Đorđi Ivanov neće da da mandat bivšoj opoziciji jer tvrdi da im je cilj rasturanje zemlje, i ostaje čvrsto pri tom stavu i pored saveta međunarodne diplomatije. Za ova tri meseca, nezaposlenost u Makedoniji je skočila za nešto više od jedan odsto. Ovo je rečenica koju vrlo dobro razumeju i funkcionalno pismeni i nepismeni.

Žene su marširale 8. marta, najviše u Americi, spojivši nezadovoljstvo predsednikom Donaldom Trampom i njegovim potezima sa borbom protiv političke, ekonomske i društvene nejednakosti. U Srbiji su loš odabir termina održavanja marša i loše vreme uticale na manji broj žena u maršu, ali su se demonstrantima pridružile i izbeglice sa Bliskog istoka i Azije, prepoznavši problem diskriminacije bez obzira na jezičke barijere.

Izbeglica će, po svemu sudeći, u Srbiji biti sve više, naročito posle usvajanja izuzetno strogog zakona u Mađarskoj koji premijer Viktor Orban ukratko objašnjava: "Ko neće da čeka u 'kontejneru', može da ode u Srbiju.

Nova pravila, koja uključuju i automatsku deportaciju u Srbiju za svakog migranta koji ne može da dokaže da legalno boravi u Mađarskoj, mogu biti primenjivana u toku vanrednog stanja, koje je na snazi do 7. septembra.

Do tada će Srbija imati predsednika, zaboravićemo na spotove i kampanje, a možda će se smanjiti i taj broj zaposlenih u javnoj administraciji, pa će se odobriti još jedan kredit MMF-a. Samo treba izgurati nekako.

Još na VICE.com

IIskreni slogani za predsedničke izbore, da ne kopirate jedni druge

"Prisustvujemo galopirajućem trendu mržnje prema ženama"

Mamurne vesti: žrtve u senci kampanja