Nedelja skraćena praznicima donela je i zvaničnu potvrdu Republičke izborne komisije - doduše bez glasova opozicije - da je Aleksandar Vučić izabrani predsednik Srbije, nastavak protesta, doduše, sa manje učesnika nego prvih dana, ali i vest koja zvuči toliko neverovatno da se mora izdvojiti.Neimenovani proizvođač pekarskih proizvoda iz Sente je kažnjen zato što je prodavao onaj najjeftiniji hleb, čija je cena zaštićena Vladinim uredbama, prodavao još jeftinije, čak pet i devet dinara manje nego jer je na tržištu prodavao jeftiniji hleb.
Reklame
Da, dobro ste pročitali. Pekara je prodavala jeftinije hleb, čija cena je ograničena već godinama zbog socijalnih mera - u prevodu, da ljudi koji sebi mogu malo toga da priušte mogli bar hleb da kupe - i zbog toga je kažnjena."Prosto rečeno, predmetna presuda je 'u ime naroda' doneta protiv naroda, odnosno interesa građana kao potrošača najvažnije životne namirnice. Ovo je drastičan primer kako državni činovnici lutaju po ekonomskoj stvarnosti Srbije kao slepa Samuilova vojska ili, kako bi kazali crkveni velikodostojnici, 'Oprosti im Bože, ne znaju šta rade'", navodi se u saopštenju udruženja Žitounija.
Naučnici Srbije su se, sa druge strane, okupili su se na Dan Zemlje, kao i njihove kolege širom planete, ispred zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beograda, protestujući zbog malih izdvajanja za nauku.Oni su se na taj način pridružili protestu koji se istovremeno održava u više od 500 gradova u svetu.Njima su se pridružili i demonstranti koji već dvadeset dana protestuju protiv izbornih rezultata.
Jedna od učesnica marša, Jelena Repajić s Filozofskog fakulteta, rekla je novinarima da su u Srbiji najmanja izdvajanja za nauku u Evropi. Zbog toga, kaže ona, ali i zabrane novih zapošljavanja u državnim institutima, mladi naučnici bivaju primorani da napuste Srbiju ili da traže druge poslove.Ali i Evropljani i Amerikanci, kao i naučnici u oko 500 gradova širom sveta, imaju jednake zahteve - da se povećaju izdvajanja za nauku.
Reklame
U Beogradu je u subotu održan maraton. Među trkačima je bilo i onih koji su najavili veliki protest inicijative Ne da(vi)mo Beograd u utorak, na godišnjicu spornog rušenja u Savamali, za koje odgovorni još nisu ni imenovani, ni kažnjeni.
___________________________________________________________________________________________________Pogledajte film VICE Srbija Inicijativa, o Ne da(vi)mo Beograd.
______________________________________________________________________________________________________Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković kaže za N1 da je pitanje Savamale sramota za Srbiju, jer je taj slučaj mogao lako da bude rešen.Janković kaže da je Srbija dobijala šamare međunarodnih institucija zbog nelegalnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskoj četvrti Savamala, koje se desilo u aprilu prošle godine."To nisu šamari koji obaraju s nogu, ali su ponižavajući. Mislim da srpsko društvo mora da smogne snagu da odgovori na elementarna pitanja. Savamala sama po sebi je mogla da bude nešto što se desilo, na šta je država reagovala, pa da očekujemo da se tako nešto više neće desiti. Ali više nije problem šta se desilo, već šta se sve nije desilo od momenta rušenja do danas", kaže Janković.
Istovremeno, Kuća ljudskih prava predstavila je najbitnija pitanja iz oblasti ljudskih prava za koje Srbija mora da postupi po preporukama Komiteta Ujedinjenih nacija.Danilo Ćurčić iz Jukoma kaže da bi država da "predstavi situaciju boljom nego što jeste" i prikazuje "neke statistike koje nemaju neki poseban značaj, kao i da je prikazala da ostvarivanje ljudskih prava nije problematično."
Reklame
"Problem je u tome što mi gledamo ostvarivanje ljudskih prava kroz pojedine pojavne oblike – ako bude Prajda, znači ostvarujemo prava – ali situacija je drugačija, LGBT osobe, HIV pozitivne osobe su izložene diskriminaciji", rekao je Ćurčić.
______________________________________________________________________________________________________Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković kaže za N1 da je pitanje Savamale sramota za Srbiju, jer je taj slučaj mogao lako da bude rešen.Janković kaže da je Srbija dobijala šamare međunarodnih institucija zbog nelegalnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskoj četvrti Savamala, koje se desilo u aprilu prošle godine."To nisu šamari koji obaraju s nogu, ali su ponižavajući. Mislim da srpsko društvo mora da smogne snagu da odgovori na elementarna pitanja. Savamala sama po sebi je mogla da bude nešto što se desilo, na šta je država reagovala, pa da očekujemo da se tako nešto više neće desiti. Ali više nije problem šta se desilo, već šta se sve nije desilo od momenta rušenja do danas", kaže Janković.