Klabing mladima u Beogradu već odavno ne predstavlja samo suvo izlaženje, đuskanje i slušanje muzike. Ova kultura proširena je na još polja i interakcija, pa za sobom vuče dodatna pitanja i načine konzumiranja. Šta ćete obući, gde ćete otići, sa kim, gde ćete pre, a gde posle, koga ćete sresti. Sve te mini-pripreme i prateća raspoloženja zaokružuju izlazak na koji čekamo nedelju dana. Klabing je postao univerzum u kom se trudimo da budemo što više "svoji", a manje ono što smo tokom radne nedelje.
Reklame
Fotografkinja Marija Radosavljević uspeva da na svojim fotografijama uhvati pulsirajući dah sadašnjeg Beograda iza vrata klubova i stanova na taj način da poželiš da se umestiš u najmanje jednu fotografiju.Marija Radosavljević je završila fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti. Ne pamti kada je tačno počela da fotografiše, ali se seća da je listajući stare albume shvatila da u njima ima fotografija njenog detinjstva nakon čega nailazi velika rupa tj. nedostatak fotki koje su nastale tokom preioda devedesetih. Tada je rešila da preuzme stvar u svoje ruke, našla stari prašnjavi plastični porodični aparat i počela sa škljocanjem.Od tada fotka sve što joj privuče pažnju, ali se njen stil zasniva na tome da više razmišlja o pristupu i atmosferi nego o tome šta fotografiše. Upravo zbog toga njene fotografije i jesu atmosferične, posmatrajući njih možete čuti muziku, buku, žamor, i osetiti dim cigarete iz prostorije. Deo Marijinog opusa čine i fotografije njenih prijatelja u izlasku, pred izlazak ili posle izlaska.
- Počela sam davno da nosim aparat sa sobom. Uvek sam volela idiote (point and shoot) jer su zgodni za torbu, nema puno razmišljanja kada želiš nešto da zabeležiš i u početku su mi takvi aparati služili za skice. Desilo se da produžim posle celog dana u klub i da taj aparat i dalje bude u torbi. Shvatila sam da je to prednost…i tako je aparat sada stalno sa mnom - objašnjava ona.
Reklame
Ljudi na fotografijama su uglavnom njeni prijatelji sa kojima izlazi, a koji su navikli da ih ona vreba aparatom, pa su na slikama slobodni, rasterećeni i prepušteni zabavljanju, sebi i jedni drugima.- Izlasci su zabavni deo nedelje, biraš kada ćeš izaći, u odnosu na to kako se osećaš biraš odeću, da li ćeš izaći u čoporu ili sam, da li si se zadesio tu slučajno ili planiraš već nedeljama, sve to kreira tvoje veče, a ja sva ta raspoloženja volim. Mislim da je svaki delić toga inspirativan i da su i ti ljudi koje fotografišem imali svoju malu pripremu pre izlaska. Najviše volim kada uhvatim trenutak gde se to najbolje oslikava i dokumentuje na pravi način. Trenutak je presudan.
Marijin foto-dnevnik iz izlazaka nastajao je tokom poslednjih sedam godina njenog odanog izlaženja.- Dugo već izlazim. Beogradski klabing i dalje ume da iznenadi i to je ono što mi se dopada. Kada pomislim da je možda bolje da ostanem kod kuće i prespavam sve, jer kao znam šta će se desiti i ko će biti tamo, veče i dalje ume potpuno da me iznenadi i da me zadrži u klubu do jutra, nekad i duže.Beogradski noćni život smatra dovoljno uzbudljivim da predstavlja njenu konstantnu inspiraciju.Marijin rad možete pratiti ovde , ovde , i ovde a u nastavku pogledajte neke od njenih fotografija koje smo izabrali:
