Žene će nadživeti svoju ušteđevinu

Na početku svakog semestra njenog predavanja o osiguranju, Viki Bajtelsmit svojim studentima nudi mogućnost izbora. Imaju na raspolaganju, hipotetički, 6.000 dolara i postoji određena šansa da će deo tog novca izgubiti zbog rizika koji se može osigurati. Da li će ga osigurati?

"Žene su uvek sklonije tome da kupe osiguranje od muškaraca. Muškarci će rizikovati", kaže Bajtelsmit, koja poslednjih 26 godina radi kao profesorka finansija na Državnom univerzitetu u Koloradu. "Sve ovo vreme otkako držim ovo predavanje, muškarci su se odlučivali na veći rizik od žena."

I zaista, velika većina istraživanja o rodnim razlikama pokazuje da žene više izbegavaju rizik od muškaraca, i u kockarskim eksperimentima i na pravoj berzi, i to u svakom uzrastu. Žene ulažu manje novca i opreznije su od muškaraca. U jednoj studiji, muškarci su držali izrazito manji udeo svojih penzija u investicijama niskog rizika i izrazito veći udeo u deonicama visokog rizika od žena.

Rizikovanje u oblasti finansija nije uvek poželjno (vidi recesiju iz 2008. godine). Ali investicije visokog rizika kao što je berza očigledno imaju smisla kad je u pitanju ušteđevina za pod stare dane ukoliko vam novac ne treba u bliskoj budućnosti. Posebno zato što žene žive duže od muškaraca, "one bi sebi mogle da priušte da ulažu malko rizičnije, zato što mogu da istrpe uspone i padove na tržištu", kaže Bajtelsmit. Štaviše, zato što žive duže i verovatnije je da će stoga više vremena provesti u penziji, žene bi trebalo da ulažu više i svoj novac usmeravaju u rizičnije investicije na duže vremenske periode od muškaraca.

Umesto toga, one često rade upravo suprotno. Žene hronično manje ulažu u svoju penziju i stoga su sklonije siromaštvu u starosti od muškaraca. Mnoge žene su, kako jedna studija upozorava, "u opasnosti da nadžive svoje ekonomske resurse". Zašto, uprkos njihovim najboljim interesima, žene manje uštede za svoju penziju?

Najočigledniji razlog je da su one i dalje ekonomski podređenije od muškaraca: zarađuju manje i imaju lošije penzione povlastice. Drugim rečima, ušteđuju manje zato što imaju manje. To bi moglo da objasni zašto su žene sklonije da brinu više o svojim finansijama od muškaraca i obično se osećaju manje zadovoljno sposobnošću da postignu dugoročne finansijske ciljeve. Plus, budući da najverovatnije nemaju finansijsku sigurnost, žene možda neće želeti da ulažu u deonice, što u načelu može da zahteva veliki gubitak u slučaju nekakve hitne potrebe za tim novcem.

Drugi razlog bi mogao da bude kulturološki. Pre dvadeset godina, CSU je prebacio svoje zaposlene sa penzije definisanih povlastica na ekvivalent "plana 401(k)", tako da su zaposleni morali da odluče gde žele da ulože ušteđevinu za pod stare dane. Koleginica Bajtelsmitove, Aleksandra Bernasek, otišla je da se posavetuje kod savetnika CSU-a. Kad je pitala gde može da uloži svoju ušteđevinu za penziju, taj čovek joj je rekao: "E, pa vi ste žene, tako da ćete verovatno želeti da uložite u obveznice." Što je užasna strategija za dugoročnu štednju.

"Možda zbog toga stalno slušamo da žene ulažu konzervativnije", kaže Bajtelsmit. "Možda ih neko baš tako savetuje!" Opcije ulaganja, kao što je jedna studija to definisala, može nisu krojene tako da odgovaraju konkretnim ženskim preferencama za rizik, već, umesto toga, "da odgovaraju brokerovoj stereotipnoj, verovatno pogrešnoj, proceni njenih preferenci rizika."

I same žene mogu postati žrtve kulturoloških predrasuda o tome kako žene štede i ulažu. Mnoge žene misle da ne bi trebalo da se petljaju sa berzom zato što "nisu dobre u takvim stvarima". Kao što jedna studija objašnjava: "Razlozi za neuspeh u pripremanju za pod stare dane delimično imaju veze sa tradicionalnim ulogama žene u društvu, ulogama koje naglašavaju inferiornost, zavisnost i pasivnost."

Istraživanje pokazuje da ljudi kojima nedostaje samoefikasnosti — verovanje da nešto možete da uradite — ne uspevaju da se isplaniraju za situacije koje deluju kao izazov. Ako ženama nedostaje samoefikasnosti u planiranju za penziju, možda se u tome neće ni okušati. Nesigurnost žena može da dovede do finansijske nepismenosti, a ljudi koji nisu finansijski pismeni neće biti skloni planiranju za penziju. Muškarci, s druge strane, obično su preterano samouvereni kad je u pitanju njihova sposobnost ulaganja, tako da su manje ugroženi kad je u pitanju zamka samoefikasnosti.

Ali Bajtelsmit nije uverena da je kultura jedini razlog zbog kog žene obično manje uštede za pod stare dane. Biološke razlike u ličnosti mogle bi da objasne zašto, čak i otkako naše društvo postaje sve ravnopravnije, razlike u tome kako muškarci i žene ulažu i dalje opstaju.

Na primer, sklonost žena ka temeljnom donošenju odluka mogla bi, da ironija bude veća, da sabotira njihovu penziju. "Žene su planeri", kaže Bajtelsmit. Kad žene moraju da donesu neku odluku koja će se odraziti na njihovu budućnost, one obično preteraju s analizom. "Muškarci će doneti mnogo više brzih odluka na prečac", kaže ona, dok će žene postaviti brojna pitanja i saznati svaki detalj pre nego što donesu neku odluku. Muškarcima je dovoljna jedna ili dve posete finansijskom savetniku da donesu odluku o finansijskom proizvodu, dok je ženama u proseku potrebno sedam. "To je zato što ona želi do kraja to da razume, da zna sve o tome", kaže Bajtelsmit. Kao posledica, neke žene se ukoče i na kraju u potpunosti odustanu od penzionog plana.

Ukratko, žene proučavaju opcije i pažljivo vagaju rizik. To su osobine velikih ulagača — ali samo ako se na kraju odluče da rizikuju.

Još na VICE.com:

Kako trošite novac u Srbiji, a da to gotovo i ne primećujete

Milenijalsi radije troše novac na događaje nego na materijalne stvari

Sa koliko godina bi trebalo da središ svoja finansijska sranja?