Sport

Čudo u Moskvi - Hrvati u finalu svetskog prvenstva!

Dame i gospodo, fudbal je ipak rešio da ostane u Rusiji do daljnjega. Vaše karte možete refundirati odmah, ili sačekati još dve do četiri godine.

Miloš Jovanović

youtube screenshot

Dakle, za vas koji pratite od pre neki dan, da vas podsetimo kako se najefikasnije ulazi u finale svetskog prvenstvau fudbalu.

  1. Najuriš selektora utakmicu pred kraj kvalifikacija. Dovedeš novog kojem je vrhunac bio vođenje arapskih klubova. On pritom se "zahvali" tako što gazdinom bratu namesti tezgu na srednjem istoku.
  2. Uprkos svemu dođeš do Mundijala iako si poslednje kolo igrao na strani protiv direktnog protivnika, pa onda i prođeš baraž.
  3. Pola države te otvoreno bojkotuje zbog prilično očigledne korupcije i svega što ide uz to.
  4. Posle prvog meča pošalješ napadača kući jer je mislio da je bitan, i to ne nekog momka koji igra za Varteks ili Zaprešić već čoveka koji igra za Milan i ima petnaest međunarodnih golova.
  5. Opereš Argentinu sa sve Mesijem kao da su predškolska selekcija.
  6. Četvrtfinale i osminu finala dobiješ posle produžetaka pa i penala.
  7. Polufinale protiv duplo renomiranijeg protivnika počneš u deficitu bukvalno u tunelu, a onda se vratiš i kompletno ga nadigraš u preostalom toku meča.

Eto, to vam je ukratko kako je Hrvatska u Rusiji 2018 došla do finala. Ali to ste mogli da čujete i na vestima. Ono masnije i konkretnije možete pročitati ovde.

Na papiru je Engleska zaista bila ozbiljan favorit. Izgledali su utegnuto i sveže, dok su Hrvati, opet na papiru, bili izmoreni i nikakvi. I tako je zaista izgledalo stanje stvari na terenu, barem prvih četrdeset i pet minuta. Fenomenalan slobodnjak Kijerana Tripijera doveo je "lavove" u vođstvo, a onda su Lingard i Kejn propustili prilike da zatvore meč već na poluvremenu. I to im se, ispostaviće se, itekako obilo o glavu.

U drugom poluvremenu, kompletno druga slika. Odjednom, činilo se kao da su Englezi odigrali ne dva nego dvadeset i dva meča na 120 minuta u poslednje dve nedelje - Hrvati su se osokolili, ustremili ka golu Engleske, i u 64. minutu kaznili njihovu indisponiranost golom Perišića. I onda je, da vam kažem iskreno, sve do kraja bila - puka formalnost.

Zašto formalnost? Zato što nije bilo šanse da se Engleska više izvadi iz ovoga. Do samog kraja meča (koji je otišao u produžetke), Hrvatska nije bila bolji tim. Hrvatska je bila jedini tim na terenu. Englezi, ta skupo cenjena grupa individualaca, pretvorila se u amorfnu kašu amatera koji jedva vežu dva pasa. A Hrvati su leteli...prosto leteli. Mandžukićev gol u drugom produžetku je bio toliko logičan splet okolnosti - svi su ga osetili, a ispred svih BBC-jevi komentatori koji su još u startu dodatnog perioda igre dijagnozirali kako "Engleska ima šanse u penal seriji, ako uopšte dođe do penala".

Kako opisati ovo hrvatsko fudbalsko čudo? Svakako je da tu postoji izuzetna koncentracija kvaliteta - nije zgoreg setiti se da je srce njihovog veznog reda minule sezone upisalo jedno stodvajes' utakmica u dva od pet najjačih klubova Evrope. Ali ljudi, oni trče, oni kidaju, oni se lome, oni ne znaju kad je kraj a i kad se svira kraj, oni uleću kao mahniti. Pa Luka Modrić, ej, on igra takmičarski fudbal...12 meseci u kontinuitetu? Igrao je ful Primeru, ful Ligu Šampiona, i onda odmah zamenio dresove i evo ga u 115. minutu ide glavom u reklame u polufinalu svetskog prvenstva. To, jebiga, ne može da se nauči.

A Englezi to sigurno neće naučiti. Izgledali su odlično četrdesetak minuta i onda sve ispustili, onako kako su uostalom i sami opevali u onoj pesmi od pre 22 godine. Pedeset i osam godina će biti šezdeset na sledećem Evru, a kako god dotični da se završi, ovo je bila njihova ne idealna nego najidealnija moguća šansa da dođu do finala svetskog prvenstva. Onomad kad su osvojili su morali da prođu mnogo jaku Argentinu i Portugal sa sve Euzebiom. Sad su se iskrljali sa Kolumbijom bez Hamesa, rutinirali ionako već presrećnu Švedsku i na prvoj iole konkretnijoj prepreci pucali sebi u kolena. Aplauzi.

Šta može Hrvatska u finalu? Mnogo. Da, biće umorni ali bili su i večeras. Da, ovi su gistro jači ali i ovi su bili. Hrvati, za razliku od Belgijanaca, nemaju običaj da dođu do završnih faza takmičenja, podignu ručnu i kažu "pa dobro, super je ovo bilo, sad šta bude-bude". Ne, oni će itekako da napadnu titulu.

Francuzi nek' se spreme. Jer ako i oni u nedelju izađu na teren sa očekivanjem da pred njima stoji crknut protivnik koji samo čeka da se preda, pokupi svoje srebro i ode kući...možda ovaj Mundijal nije gotov sa iznenađenjima.


Više na VICE
Vice Channels