Mentalno zdravlje

Kako da vodite računa o mentalnom zdravlju tokom leta

Leto ne mora da bude okrutno.

Bethany Rose Lamont

Prethodno objavljeno na i-D.

Naš unutrašnji svet menja se sa godišnjim dobom. Svakako, od sunčanog dana osetiš se kao da si u nekom lepom Bjork spotu, a od kišnog se osetiš sav posran. Ali komplikovanija je to stvar, kao i uvek.

Leto ume da sjebe duševno zdravlje. Pod pritiskom smo da se magično preobrazimo iz dekintirane masne fleke u inspirativnog Instagram modela. Grozno je i stresno! Menja se rutina. Zabava postaje obaveza. Pravila odevanja dovode se u pitanje. I još mnogo toga.

Imajući to u vidu, evo našeg predloga koji vas korak po korak vodi ka očuvanju zdravlja i sreće (barem u pokušaju!!) tokom ovog nezgodnog godišnjeg doba.

Preživeću

Saveti na temu duševnog zdravlja koji su nam na raspolaganju preko društvenih mreža obično se svode na par tvitova slavnih ličnosti u kojima navode brojeve telefona za pomoć samoubicama, ali to nije dovoljno. Znam da je NHS u krizi, verujte mi da znam. Ali molim vas nemojte misliti da vam pomoć, ako patite, neće biti dostupna.

Ako ste već imali problema sa suicidnim mislima, preporučujem da sastavite plan za preživljavanje. Sačuvajte brojeve telefona za podršku poput ovog, ovog, ili ovog u imenik telefona. Zabeležite koji su vam krizni centri u blizini pa im se obratite ako vas uplaši mogućnost samopovređivanja. Pozovite brojeve za podršku pre nego što do toga dođe, oni će vas usmeriti na raspoložive resurse nezavisne od NHS-ovim beskrajnih lista čekanja. Obavestite bliske osobe da ste u opasnosti, ili da biste u skoroj budućnosti mogli da se nađete u opasnosti.

Baš kao što se kuća unapred priprema za potencijalnu prirodnu nepogodu, za duševna oboljenja mora se planirati unapred. Ne mogu vam reći koja će vas od ovih mera spasiti, ali mogu vam reći da morate da pokušate. Jer ste nam potrebni.

Prošlog juna, tokom moje poslednje suicidne krize, imala sam osećaj da me ništa neće spasti – nisam mogla da pristupim terapeutu preko državnog zdravstva, a već sam u razgovoru sa dvoje medicinara najavila da planiram samoubistvo da bi oni na to samo slegli ramenima. Kako tu pomoći sebi? Kome se obratiti? Osetila sam se kao zgažena životinja na putu, htela samo da se prevalim na stranu i umrem. Ali ljudi su neobična, borbena stvorenja, umemo da se snađemo, da preživimo, a preživećete i vi.

Bezbedan seks i briga o sebi

Leto je sjajna prilika da se ispita stanje u kom se tlo nalazi. Posebno je zgodno proveriti HIV status. Zvuči komplikovano, zar ne? Ali realno, najgora stvar u vezi sa klinikama koje se bave seksualnim zdravljem je u tom što su dosadne. Povedi prijatelja ili ponesi knjigu, ali pokušaj da te ne prati stid. Znam da je teško, stvarno znam. Ali imati u vidu status po pitanju HIV-a, hepatitisa, i drugih zaraza je korak na putu ka samospoznaji. Briga o sebi podrazumeva i bezbedan seks, nekad ume da nas uplaši, ali potrudi se da svratiš na kliniku i saznaš kako stvari stoje. U redu je. Bićeš u redu.

Ako na seksualno zdravlje budemo gledamo kao na samo jedan deo ukupnog fiziološkog stanja, a na testiranje kao jednostavnu medicinsku analizu slobodnu od moralnih osuda, sagradićemo bolji i blaži svet u kom ćemo moći da volimo sve druge, ali što je najvažnije, da volimo sebe same.

Bezbedno korišćenje supstanci i briga o sebi

Evo jedne jednostavne jednačine: leto jednako festivali, a festivali jednako droga. Možda vas šljokice i pederuše asociraju na koks i mdmu, možda vas šarene majice i krpež pantalone asociraju na halucinogene, a možda samo vučete lošu uspomenu na tinejdžera koji vam je uvalio origano umesto trave dok je u pozadini svirao neki bend za matorce.

U svakom slučaju, pre nego što se upustimo u te aspekte leta, treba postaviti par prostih pitanja:
* Ako me muči depresija ili loše raspoloženje, kako ću se izboriti sa neumitnim padom koji sledi?
* Da li sam već imala korelacije između impulsivnog drogiranja i mentalnih uspona/padova?
* Da li mi je na raspolaganju ustanova za testiranje u kojoj bih mogla da utvrdim šta uopšte uzimam? The Loop nudi testiranja na mnogim festivalima u UK, sjajna su organizacija za tako nešto.
* Ako me muči psihoza, da li bi halucinogeni tipa LSD/pečurke zaista bili dobra ideja?
* Kakvu travu u stvari pušim ako mi izaziva hroničnu nervozu i paranoju?
* Ako se odvalim od nečega, hoće li se moje društvo pobrinuti za mene, ili ću završiti na nekoj ledini bez novčanika?

Upotreba svih droga, bilo da je u pitanju kokain, alkohol, ili čak kofein, svodi se na lični izbor. Nije na meni da vam kažem šta da radite, ali verujem da se kroz obrazovanje i otvoren razgovor može postići kvalitetnije i bezbednije iskustvo, bilo da se koriste nedozvoljene supstance ili ne.

Doživljaj sopstvenog tela

Poremećaji ishrane i doživljaja tela ne mogu se isključiti na dugme, a u leto se ovi iskrivljeni obrasci razmišljanja posebno glasno čuju, kad su svi znojavi i osunčani. U društvu koje idealizuje bikini građu, ja se često okrećem thinspo porukama kako bih se što uspešnije izgladnela. Tu nema jednostavnog odgovora, sa poremećajima ishrane se često živi. Ali treba prepoznati posledice koje se javljaju kad počnemo da preskačemo obroke, kao i usrana osećanja koja nam donosi #fitspo hešteg. To je dobar početak ka shvatanju razmera ove realne bitke koju toliko od nas vodi. Molim vas da konsultujete neke od brojnih izvora onlajn informacija na temu poremećaja ishrane, i nađete podršku koja vam najviše odgovara.

Pare, pare, pare

Toliko od nas jedva postiže da plati stanarinu čak i u najbolja vremena, a o novcu tj. nedostatku novca kao da je zabranjeno govoriti. Ne volimo da prepoznamo da živimo u društvu prepunom nejednakosti, sramota nas je priznati bogatijim prijateljima da nemamo para za sve te kul stvari koje oni planiraju. Treba znati kad se kaže ne, i kad se iskreno objasne da nisi spremna da platiš 30 funti da bi te primili na žurku na nečijem krovu zato što nećeš imati dovoljno da se busom vratiš kući; ali to nije sve.

To je dobar početak, stvarno jeste, ali ne svode se finansijski problemi na stigmatizaciju; oni su deo materijalne stvarnosti.

U redu je biti sam

Leto je stiglo, i usput njegova ružna sestra Druženje, ali to ne znači da ne možemo da igramo po sopstvenim pravilima. Najvažnije pravilo glasi: u redu je biti sam. Niste obavezni da ispoštujete svaku žurku i svaki izlazak u klub, ne morate da kreirate privid savršenog života na Instagramu, ni da na silu čitate Tolstoja iz čistog pseudo-intelektualizma. U redu je otići u bioskop ili na put samostalno, u redu je častiti samo sebe putovanjem, šta god vam je potrebno da nekako izgurate.

Nije neophodno uživati u svakom trenutku leta, niti čak ni u jednom trenutku ovog napornog doba, ali uz malo planiranja i pripreme možete se postarati da vam i duševno i materijalno stanje bude malo sigurnije tokom ovih često nepodnošljivih meseci. Dočekaćemo valjda i tu jesen.

Ako vi ili vaše voljene osobe imate problema sa duševnim zdravljem, pomoć vam je nadomak ruke - možete pozvati besplatan telefon Centra Srce 0800-300-303 ili posetiti njihov sajt www.centarsrce.org/

Više na VICE
Vice Channels