Fotografije: Roxy Lee

Fotografije sa kvir večeri u Londonu o kojoj svi pričaju

Roksi Li slikala je predivna lica sa londonske nove, kultne kvir žurke, Adonis.

|
Aug 31 2018, 11:03am

Fotografije: Roxy Lee

Ovog vikenda Adonis je stigao u The Cause, novo mesto skladišnog tipa skriveno u senci Karpetrajta u Totenhemu, gde se održala žurka koja je trajala 18 sati. Tehno, haus i esid treštati su pred masom iz svih kutaka LGBTQ zajednice: bistrooki studenti Sent Martinsa, evanđelistički međunarodni rejveri, alt-dreg kraljice i nekad umorni pomodari (sada nanovo oživljeni).

Adonis je kolektiv slobodnog tipa -- Shej Molt, Roksi Li, Hana Holand, Soniku, Gaj Vilijams, Princeza Džulija, Džefri Hinton, Džondžo Džuri – i slavan po zabavi, srdačnosti i malo spontanosti. Sledećeg meseca proslaviće prvi rođendan, tako da smo pomislili da je krajnje vreme da se pozabavimo malo sa Shej Molt, rođenim u Glosterširu, danas smeštenim u Londonu, da bismo saznali nešto više, kao i da sa vama podelimo Roksine slike sa ove večeri.

Zašto baš The Cause? Delovalo je uzbudljivo. U blizini se odigravaju još tri ili četiri druge žurke i imate utisak festivala i divljine. Prljavo je, nedovršeno i…

Oznojeno? Da, da, stvarno oznojeno! Daju mi odrešene ruke da radim šta želim. Volim klub u koji možete da odete i da ne budete u jednoj prostoriji čitave večeri. Volim što mogu da lutam naokolo, da se izgubim, da otkrijem nešto novo. Ako već idete negde na osam ili devet sati, dobro je da imam opcije da biram.

Nova londonska čini se da pronalazi nove načine za provod, skidajući ih od žurki u Berlinu, Madridu ili Atini. Da, kad idete u klabing u Berlinu – možete da odete u klub, napustite ga i vratite se deset sati kasnije i vajb će biti potpuno drugačiji. Takođe, London ima ljude iz različitih gradova, tako da su navikli na taj stil provoda i tako oni Britance navode na svoj način razmišljanja.

Međutim, u Londonu postoji i istorijat dobrih dnevnih žurki… U Londonu biste ranije izašli u nedelje uveče u DTPM u Fabriku ili negde drugde, i bilo bi na hiljade ljudi napolju i razne stvari bi se dešavale čitavog vikenda, ali onda ne znam šta se desilo… Grindr? Ili možda droge kao što su G ili Metedron koje su ubile tu eru klabinga, ali ljudi sada ponovo žele da izlaze. Možda se radi o mlađoj generaciji, ali oni su zaista raspoloženi, što je fantastično.

Koje večeri su bile ključne za tebe?

Kad sam se preselio u London, prvi ljudi koje sam poznavao bili su Hana Holand, koja je deo Adonisovog kolektiva, i Met iz Superstora, koji je radio žurku po imenu u On the Rocks u Šordiču, što je bila zaista zabavna žurka u jednom sićušnom klubu. Ludački izlasci petkom! DTPM mi je oduvek bio omiljen, ta klupska noć me je oduševljavala, naročito pošto potičem iz malog grada u kom imate jedan gej bar. Raspametilo me je, stvarno.

Te noći su gotovo zaboravljene – niko o njima ne govori a nisu dovoljno matore da biste bili nostalgični prema njima. Te stvari iz ranih do srednjih 2000-tih nikad se ne pominju.

Imati veliko gej veče u klubu kao što je Fabrik danas je nezamislivo. Kad ste doživeli takvo žurevanje po velikim klubovima, pa onda nemate ništa slično, osećate se prilično razočarano. Nakon toga, mislim da nisam napuštao Istočni London 10 godina, išao sam od Džoinersa do Dalston Superstora, Džordža end Dregona do Trejler Treša. Postojali su mali podrumski klubovi u Dalstonu, koji su bili fantastični, ali ponekad se nisam osećao kao da je to pravi noćni izlazak,

čak i ako biste ostali do šest ujutro. Sada imate gomilu dobrih, malih, neprovaljenih žurki, kao što su Hotboks i Opjulens. Sve se dešavaju oko Hekni Vika, u Totenhemu. One su i gej i mešane. Mnogo se toga dešava sada. Kad su Džoiners i Džordž end Dregon zatvorili, imali ste osećaj da je sve gotovo, ali mlađi klinci pristižu i prave nešto po svom ukusu, i mislim da je sada ponovo sve uzbudljivo.

Sviđa mi se višegeneracijski vajb u Adonisu.

Imate fantastičan spektar ljudi: mladih i starijih. Prava je šteta da su druga mesta ejdžisti. Kod Adonisa mi se sviđa to što imate osamnaestogodišnjake a dolazi i moj prijatelj koji ima 60 godina. Pretpostavljam da ću sa 60 i ja i dalje želeti da izlazim u klubove. Čudno je što društvo očekuje od vas da prestanete da izlazite – čim napunite 40, onda više ne idete u provod. Čudno je, zar ne? Možda pođete kući ranije ili izađete samo jednom mesečno. Mislim da ću zauvek želeti da izlazim. Vidimo se u klubu za 40 godina!

Svi koji idu u Adonis pričaju o tome koliko im se dopada tamošnja srdačna atmosfera.

Nije ni na koji način pretenciozno. Svi su veoma srdačni, dobro se provode. Znojite se i nemate mnogo odeće, tako da ne idete tamo da biste izgledali dobro!

Znoj svakako izjednačava ljude.

Kosa vam je haos, nemate odeće, mokri ste do gole kože – tad su zaista svi isti.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.

Više na VICE
Vice Channels