Quantcast
Aleksandar Vulin, ponovo

Ko se boji civilne odbrane još

Kada neko kaže civilna odbrana, mladom umu to zvuči kao neki špageti vestern u kome su jadni ljudi prinuđeni da se grabuljama brane od bandita.

Uroš Dimitrijević

Uroš Dimitrijević

Fotografija: Jutjub skrinšot

Retrospektivnom analizom već je utvrđeno da se ministar odbrane Aleksandar Vulin nalazi na funkciji svojih snova i svog života. I znate šta, ne mogu da budem toliko sebičan i kažem da mi je više stalo do sopstvenog i života ostalih građana Srbije, koliko mi je bitno da je on srećan na čelu tog ministarstva. I ne mogu da se otmem utisku, iako je za promenu lepo videti da neko od ministara ozbiljno shvata posao, da je Vulin ipak preozbiljno shvatio sve.

Želi da poveća plate pripadnicima vojske Srbije za deset odsto – to je divno. Želi da zauvek nosi crno – lična, ali sasvim prihvatljiva odluka. Ima ideju da žene prođu obaveznu vojnu obuku – ako može u Izraelu, može i kod nas. Uostalom, svi smo mi božiji narod, samo što Srbi imaju apartmane i na nebu. Želi da vrati civilnu odbranu zemlje. Molim?

Da, ministar Vulin je, tokom okruglog stola "Obučavanje građana za odbranu zemlje" istakao da se upravo odbrana svake zemlje sastoji od civilne odbrane i vojske, te da se zasniva na obučenosti i organizovanosti čitavog stanovništva. Srbija je, ne zna se zašto, kaže on, prestala sa tom praksom 2006. i da "se prepušta slučaju".

Kakvom slučaju? Šta nam se to sprema? Da li treba da se plašimo nečega? Jer, ovako miroljubivi i vojno neutralni, možemo da se plašimo jedino vanzemaljske invazije.

- Nećemo dozvoliti da se takva politika nastavi. Upravo zato, u novoj organizacionoj strukturi Ministarstva odbrane predvideli smo poseban sektor za civilnu odbranu, nešto što je ukinuto još 2006. godine i nešto što je ukinuto suštinski bez razloga – rekao je Vulin za Večernje novosti.

Ovako zvuči kao Sensej Arncen, paranoični lik iz poslednjeg romana Erlenda Lua koji deli pamflete o časovima preživljavanja u slučaju apokalipse. Ili bilo koji pravi preper iz onih emisija na Nacionalnoj geografiji.

Ali hej, hajde da se ne sprdamo u potpunosti sa čitavom situacijom. Možda ne postoji prostor za paniku, ali to to ne znači da ovome ne treba pristupiti ozbiljno.

Kada neko kaže civilna odbrana, mladom, naivnom i neukom umu to zvuči kao neki špageti vestern u kome su jadni ljudi iz nekog Tauna, Sitija, Galča ili Botoma prinuđeni da se brane od bandita, a jedino što imaju na raspolaganju su grabulje i tegle sa čepovima. I Lija Van Klifa koji jedini zna da koristi kolt.

Ali nije baš tako. Srećom po sve nas, nije tako.

Svakakva sranja mogu da nas zadese. Imali smo tu nesreću da svedočimo o poplavama, požarima, jakoj zimi koji su pogodili čitav region. Kada se tako nešto dogodi, trebalo bi da se angažuju svi subjekti sistema odbrane, a posebno civilna odbrana koja se organizuje na čitavoj teritoriji države.

Civilna odbrana mora "da obezbedi zaštitu i spasavanje stanovništva, sklanjanje materijalnih dobara i očuvanje životne sredine od mogućih izazova, rizika i pretnji bezbednosti, posebno u elementarnim nepogodama, tehničkim i tehnološkim nesrećama".

Ukratko rečeno – civilna odbrana ne znači da ćemo, u slučaju eventualnog rata, morati da se branimo ispaljivanjem kamenja iz praćke. Mada, kada bi zagustilo, i to bismo radili. Ne toliko iz rodoljublja, koliko da opravdamo očekivanja ministra prepera.

Da ste imali tu sreću da vam je civilna odbrana sastavni deo obrazovanja, šta ste mogli da saznate na časovima? Recimo, kako da napravite barikadu od raspoloživog materijala. Kako da pružite pomoć, uspostavite određene signale komunikacije, u smislu da mašete saborcu, ali ne onako provaljeno da vas ne bi odmah primetili.

Mere civilne odbrane uključuju: uzbunjivanje, evakuaciju, zbrinjavanje povređenih lica, zaštitu od zračenja, hemijskih i bioloških zagađenja, poplava, požara, očuvanje dobara. To je sve mega korisno. Prosto je, ne možete to da poreknete.

I kada tako sagledate stvari, civilna odbrana je dobra stvar. Ne možete da kažete da poznavanje prve pomoći može da se svrsta u potrebno nepotrebno znanje. A kada pogledate kakve izvršitelje imamo ili kakav nam je PAUK servis, postavljanje barikada takođe deluje korisno.

Jedno je da o svemu tome učite iz udobnosti vašeg doma, slušajući naraciju Bera Grilsa ili čoveka u smešnom žutom kombinezonu koji je sav novac prvenstveno planiran za školovanje dece, uložio u specijalni bunker koji bi njegovu porodicu i psa zaštitio od nuklearnog napada, a sasvim je drugo da to sve probate u praksi.

Plus, može biti neverovatno romantično. Podsetite se samo filma "Nešto između" sa Mikijem Manojlovićem, Gagom Nikolićem i Keris Korfman. Ljubavni trougao u okviru civilne zaštite. Realno gledano, Vulin nam nudi šansu da se svi, još jednom, vratimo u neka lepša vremena. Već imamo hladnoratovsku atmosferu drkanja Istoka i Zapada, i našu politiku sedenja na dve stolice, jedne Ikeine, a jedne one firme Mnogo Mebeli, pa zašto ne bismo imali i civilnu odbranu opet.

Jedini problem je što smo, izgleda, svi mrcine. Jer kada treba nešto da naučimo, odmah krenemo da se bunimo kako nas mrzi, kako je daleko i pitamo se šta će nam pobogu to?

- Ma ne želim ni da razmišljam o tome. Ako već do toga dođe, staću mirno, pa neka me odnese, šta god to bilo – rekao bi jedan komšija.

- Ja ću biti na putu za Nemačku – rekao bi drugi.

- Ma od toga nema ništa – pokušao bi da ih razuveri treći.

Još nas na sve to tera neko iz vladajuće strukture.

Tako da, ukoliko ministar Vulin želi da zaista budemo spremni na sve negativne scenarije, možda treba to da nam predstavi malo mekše. Tačno je da se busamo u grudi i da smo jedna od retkih nacija koja pticu sa dve glave ne posmatra kao neuspeli pokušaj kloniranja, ali mi smo ipak izmučen narod, istrošen u ratovima, svađama, političkim prevratima i ostalim glupostima koje ne ostavljaju Balkan na miru skoro čitav vek.

Zato bi civilna odbrana trebalo da se uvodi postepeno i bez prevelike buke, strašnih ključnih reči i znakova uzvika. Možda da se to radi prvo na nivou mesne zajednice ili čak skupštine stanara. Zakažite sastanak kućnog saveta kako biste komšijama pokazali nešto novo.

- Pa čime se sad bavimo kada smo konačno popravili sve tastere u liftu i našli novog portira? – pitao bi komšija sa petog.

- Ma ništa posebno. Pokazaćemo vam kako da fiksirate nogu pomoću letvica i čime da poprskate prostorije nakon invazije džinovskih skakavaca – odgovorili biste mu.

A ako bi vas on pitao zašto bi to morao da zna u životu, poklopili biste ga jednim prostim "A zašto ne bi?".

I to je 1:0 za Vulina. A i za bezbednost naše dece.

Još na VICE.com:

Četiri pitanja za Vulina o tetki i lovi iz Kanade

Od Super Maria do padobranca: Vulinov put do ministra odbrane

Tako je govorio Vulin