Reklame
Zdravlje

Kako da kažete svom doktoru da koristite drogu

„Psihodelici? Zašto biste to radili?“, pitala me je moja doktorka.

pisao Suzannah Weiss
14 Jun 2019, 8:18am

Sean Locke

Odluka da uzmem ibogu, psihodelik koji se pravi od korena afričke Tabernanthe iboga biljke, nije bila ni najmanje laka. Prvo mi je prijatelj pre godinu dana preporučio kao način na koji mogu da lečim svoju nesanicu, cistitis, trzanje mišića, preskakanja srca i ostale simptome za koje verujem da proizilaze iz hronične lajmske bolesti. Ali znao sam da iboga može izazvati srčane komplikacije kod ljudi koji već imaju određene simptome, pa sam prvo probao druge metode kao što su hiperbarična terapije kiseonikom i kambo otrov. Kada se posle šest meseci i dalje nisam osećao dobro, našao sam iboga program za oporavak u Meksiku sa prisustvom medicinskog osoblja. Dobio sam i EKG da bih bio siguran da nisam u opasnosti od srčanih problema koji mogu biti povezani sa ibogom.

Veruje se da iboga prekida šablone unutar nervnog sistema, zbog čega se ponekad koristi kako bi se pomoglo zavisnicima od opijata da se reše svoje zavisnosti. Iako su istraživanja o tome još uvek ograničena i razvijaju se, studija iz 2000. godine koja je obuhvatila pet osoba zavisnih od opijata i/ili od kokaina pokazala je da su dve osobe nedelju dana nakon jedne doze bile bez simptoma apstinencije i žudnje. Neki veruju da iboga može olakšati druge vrste fizičkog isceljenja, posebno kada se radi o neurološkim stanjima.

Otišla sam tamo skeptičana, ali iboga je ispunila svoja obećanja. Nedelju dana kasnije, javila sam svom doktoru da sam potpuno bez simptoma. “Psihodelik? Zašto biste to radili?", pitala me je. Kako da joj objasnim da je to bilo mnogo više od toga da se drogiram sa prijateljima radi zabave?

Kada sam joj ispričala o upotrebi iboge kao tretmanu za zavisnost i druge zdravstvene probleme, zainteresovala se i počela je da gugla o tome. Delovala je impresionirano da mi je to pomoglo tako brzo, iako me je još uvek upozoravala da efekti psihodelika obično ne traju dugo. Bilo je teško shvatiti njen savet ozbiljno, jer nije uopšte bila upoznata sa drogom.

Ovaj problem je takav da se mnogim ljudima koji koriste droge koje društvo smatra „rekreativnim“, sve češće suprotstavlja, pogotovo zbog toga što sve više ljudi koristi kanabis i psihodelike u lekovite svrhe. Oni se mogu osloniti na svoje doktore za informacije o lekovima koji se izdaju na recept, ali često su oni ti koji moraju da edukuju doktore kada je u pitanju nešto izvan toga. U tom procesu oni rizikuju mogućnost da ih njihovi doktori osude. Takođe kod mnogih postoji strah da bi ih lekar mogao prijaviti organima za sprovođenje zakona, umesto da razumeju njihove potrebe i da rade sa njima kako bi uravnotežili prednosti koje mogu dobiti od lekova koji se izdaju bez recepta i koji su rizični (ova vrsta izvlačenja krši medicinsku etiku vrlo je malo verovatna).

„Može biti teško saznati da li je zabrinutost vašeg doktora u vezi sa upotrebom droge legitimna ili je bazirana na njegovom ličnom sistemu verovanja“, kaže Valeri MekDonel, klinički socijalni radnik u Virdžiniji koja je radila sa ženama sa poremećajem upotreba droga. Sa jedne strane ako vaša upotreba droge nosi rizike sa kojima niste upoznati, poseta doktoru mogla bi da bude korisna kao povratak u realnost. „Moguće je da droga koju neko koristi može čak izazvati simptome koje ne bi očekivali da će se javiti zbog nje“, rekao je Kolin L. Robinson, pomoćnik kliničkog profesora medicine na UCLA Internoj medicini i pedijatriji (koji nije uključen u istraživanje o psihodelicima, tako da ostaje relativno nepristrasan).„Viđao sam slučajeve da se pacijenti podvrgavaju složenim procenama, a ispostavilo se da se njihovi simptomi mogu pripisati drogi koji su koristili sve vreme“. Na primer, neki ljudi koji puše travu preterano razvijaju stanje koje se naziva kanabis hiperemezis sindrom, koji se odlikuje stalnom mučninom i povraćanjem.“

Važno je da vašem doktoru kažete koje droge koristite kako bi on mogao da otkrije da li to može da doprinese ili prouzrokuje vaše simptome, kao i da li bilo koja droga koju uzimate može da ima interakciju sa lekovima koje vam oni mogu prepisati. Ako koristite drogu kako biste se sami lečili, ove informacije bi takođe mogle da otkriju koje simptome imate i kakva je njihova ozbiljnost, rekao je Robinson.


Više na VICE:


Sa druge strane, u našoj edukativnoj kulturi „samo reci ne“ drogama, lekari možda neće biti svesni načina na koje upotreba droge može biti korisna, a mogu doneti brzu pretpostavku da je u pitanju problem. Ako vaš lekar veruje da imate problem sa drogom, jedan od načina da proverite da li je u pravu jeste da se zapitate da li se uklapate u kriterijume i statističke podatke o poremećajima mentalnog zdravlja (DSM-5): Želite da prekinte ili smanjite unos ali ne uspevate; dobijanje žudnje; osećaj da droge ometaju vaš život; trošenje mnogo vremena na traženje, korišćenje ili oporavljanje od efekata supstanci i uzimanje sve više i više kako bismo dobili isti efekat, izjavio je MekDonel. Ako vaš lekar veruje da imate problem sa drogom, a nemate ni jedan od ovih simptoma, onda to znači da on procenjuje na osnovu pretpostavki.

Čak iako pokazujete znake zloupotrebe supstanci, bolje je po zdravlje i celokupni tretman ako vam se lekar obraća sa saosećanjem, umesto sa osudom. "Naš posao kao lekara je da delujemo ne-osuđivački, da u celosti sagledamo osobu za koju se brinemo i osmislimo plan koji im najbolje odgovara", rekao je Robinson. Čak i kada je deo tog plana u suprotnosti sa onim što radite, trebalo bi da dolazi iz mesta iskrene zabrinutosti, a ne od nepoštovanja ili osuđivanja".

Ako vaš lekar izrazi zabrinutost zbog upotrebe droge, imate pravo da ga pitate zašto. Trebalo bi da budu u stanju da objasne kako vam to tačno droga koju koristite nanosi štetu, rekla je Solona Rafatjah, medicinski direktor i suosnivač u privatnoj bolnici za primarnu zdravstvenu zaštitu i integrativnu medicinu "Prime Health", koja uključuje alternativnu medicinu u lečenje, i preporučuje CBD i medicinsku marihuanu kada je to prikladno. Ako imaju nejasna objašnjena tipa "Droga šteti vašem mozgu", to pokazuje da ne razumeju u potpunosti efekte droge o kojima raspravljate sa njima.

Pored toga njihova procena ne bi trebalo da se zasniva isključivo na tome da li koristite rekreativne droge - oni treba da obrate pažnju na to kako ih koristite. "Ako vàš lekar ne postavlja pitanja o količini upotrebe ili setu i postavljanju upotrebe i jednostavno vam daje grubo "NE" na svaki tip droge i njene upotrebe, verovatno je da osuđuju upotrebu svih droga i ne razumeju kako razlikovati eksperimentisanje, terapijsku upotrebu od zloupotrebe", rekla je Rafatjah.

Ideja o korišćenju tradicionalno rekreativnih droga u terapeutske svrhe može delovati strano nekim lekarima, tako da ukoliko vam odgovore zbunjeno (kao što je to bio slučaj kod mene), možete im pokzati neka novija istraživanjam kaže Rafatjah.

Naravno, u idealnom slučaju ne biste imali posla sa lekarom koji bi ocenio vašu upotrebu droge neprikladnom na prvu loptu. Najlakši način da nađete lekara sa uravnoteženim pogledom na upotrebu droga jeste preko preporuke. Međutim, neki doktori koji su pohađali kurseve lečenja lekovima kao što su ketamin, MDMA i psilocibin reklamiraju to na svojim veb sajtovima, kaže Rafatjah.

Postoje i onlajn baze podataka lekara koji propisiji medicinski marihuanu, što je jedan od pokazatelja njihovog nivoa znanja o drogama.

"Ako se ikada osećate nelagodno tokom sastanka sa bolničarem/kom, imate pravo da prekinte sastanak ili postavite pitanja u vezi sa neprijatnostima koje osećate", rekao je MekDonel. "Ako ste nešto podelili svom doktoru i već počinjete da se osećate kao da vas osuđuje možete da prekinte razgovor i pitate šta on ili ona planira da uradi sa tim informacijama".

Ko god da je vaš doktor, budite sigurni da nećete biti prijavljeni policiji. Lekar može prijaviti vašu upotrebu droge samo ako imate planove za predoziranje ili ako ste maloletni i oseća da vaši roditelji moraju da znaju o opasnom ponašanju, rekao je MekDonel. Jedino drugo mesto na kome se informacije mogu podeliti jeste vaše osiguranje. Ako vas to brine možete da pitate vašeg lekara, koje će informacije o kojima ste razgovarali biti podeljene sa trećim licima.

Ipak, čak i ako je vaš najveći rizik osuda, ulozi su visoki, jer morate biti u mogućnosti da se poverite svom doktoru. „Važno je da imate otvoren, iskren i pouzdan odnos sa svojim lekarom da možete da razgovarate sa njima o stvarima kao što je upotreba droge, jer ponekad to može spasiti život“, rekao je Rafatjah. Ako koristite drogu i ne možete da pričate o tome sa vašim doktorom zbog straha od osude, onda vam potencijalno neće biti data merila za spasavanje života.

Nakon što su me doktori osramotili zbog upotrebe droge, oklevala sam da li da kažem svom doktoru o mom iskustvu sa ibogom. Ali na kraju, želim da doktori znaju o pozitivnom uticaju određenih lekova na fizičko i mentalno zdravlje. I razgovor je bio koristan za mene. Iako sam još uvek na boljem mestu nego što sam bio pre, moj doktor je bio u pravu da potpuno iskorenjivanje mojih simptoma neće biti trajno, I bilo je korisno saznati da ne treba da prestanem sa svim svojim drugim tretmanima. Nadajmo se da psihodelične supstance nisu u potpunosti destruktivne, da če razgovori između pacijenata i doktora postati višesmerni poput ovog, sa tim da obe strane edukuju jedna drugu da rade prema celokupnom planu lečenja.

Na kraju krajeva, ovakva vrsta odnosa može da napravi razliku između dobrog i lošeg stanja. “Ako imate poverenja u svog doktora , možete biti otvoreniji u pogledu simptoma, misli, briga pa čak I borbe za bolest”, rekao je Robinson.” Takođe ćete znati da saveti vašeg lekara dolaze iz mesta prave brige i poštovanja. Isto tako, oni će takođe verovati da je ono što im govore istina i da se i oni poštuju, što će im pomoći da rade svoj posao bolje”.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.

Tagged:
Zavisnost
iboga
um
DROGE
psihodelici
rekreativno drogiranje
lekar
ljudsko telo