Najbolji filmovi u 2017. godini

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na sajtu I-D.

Čudovište u ovom osvežavajuće originalnom hororu? Biće da je to rasizam sam po sebi. Mladi crnac po prvi put upoznaje porodicu svoje devojke i onda zastrašujuće rasističke stvari kreću da se dešavaju. To je satirični horor koji vam se lukavo uvuče pod kožu, koristeći upoznaj-roditelje premisu kao odskočnu dasku za suočavanje sa rasizmom. “Osećaj potiskivanja i suzbijanja rasnog dijaloga je upravo ono što je dovelo do filma Get Out”, objašnjava režiser Džordan Pil. I, za vašu informaciju, ovo mu je rediteljski debi, tako da obratite pažnju na ovog tipa.

Smešten u Santa Barbari tokom kasnih sedamdesetih, film Majka Mila inspirisan je njegovim odnosom sa majkom i počecima južnokalifornijske pank scene. Mils je prikazan kao petnaestogodišnji Džejmi, stidljivi skejter iz predgrađa koga podižu tri žene: majka (Anete Bening), devojka (El Faning) i podstanarka (Greta Gervig). Ono što vas očekuje jeste vrtlog pank koncerata, liberalnog roditeljstva i naravno, snažnih žena dvadesetog veka.

Vaše stokerske sposobnosti na Instagramu nisu ništa u poređenju sa veštinama kojima barata Ingrid. Ona se seli u Los Anđeles i uhodi novu opsesiju – influenserku sa društvenih mreža čiji Instagram izgleda kao beskrajan izvor heštegova, prikirvenog hvalisanja i sponzorisanih postova – i pronalazi put do te devojke u realnom životu. Ideja je bukvalno “ Single White Female za Instagram generaciju” i definitivno će vas naterati da dobro razmislite o osobi od koje dobijate nasumične lajkove.

Dobitnik Oskara za najbolji film je ništa nalik nečemu što ste videli ranije i što ćete odgledati ove godine. Teleportuje vas u Majami osamdesetih i prati priču Kajrona, siromašnog crnog gej klinca. Delimično baziran na životu režisera Berija Dženkinsa – on ga naziva ličnim memoarom – Moonlight vas vodi kroz tri poglavlja Karjonovog života, ostavljajući vas željne da saznate šta se dešava nakon što se zavesa spusti.

Kirsten Stjuart igra mladu Amerikanku u Parizu koja radi kao lična asistentkinja za poznate ličnosti. U početku deluje normalno, a onda saznate da je sklopila pakt sa nedavno preminulim bratom, da onaj ko prvi umre pošalje signal drugom. Ispisvanje znakova, natprirodni dim i ostalo. Psihotrileri sa Kirsten Stjuart su retki i dugo se čekaju. Prihvatite čudnovatost.

Šon Bejker ponovo zakucava pričom o detinjstvu u senci Diznilenda. Prati šestogodišnju devojčicu koja živi sa kevom u drečavom, ljubičastom motelu na samoj ivici Diznilenda. Ona pljuje na parkirane automobile, istražuje napuštene zgrade i izmamljuje novac za sladoled. Njena majka se bori da sastavi kraj s krajem. Ipak, ovo nije neka socio-realistična drama koja priča sumornu priču kroz jednako sumoran objektiv. Ovo je inspirišuće. Od estetike slatkiša do srećnog prikazivanja detinjstva, The Florida Project je pravo uživanje.

Sniman preko tri godine, ovaj nenormalno intiman dokumentarac prati živote tinejdžerki u Bruklinu. Njihovi životi su posmatrani izbliza: odbijanje na žurkama, razvodi roditelja, propadanje prijateljstva. Skoro da možete da osetite kako vas svet odraslih doziva. Teško je odupreti se osećanju da poznajete sve akterke dok dođe do odjavne špice. Da li ovo može da bude najiskrenije uhvaćeno žensko odrastanje do sada?

Poslednji filma Noa Baumbaha – koji je jako brzo završio na Netfliksu – predstavlja urnebesni susret otuđene braće koji se sastaju u Njujorku, proslavljajući očevu umetnost. Braća (Adam Sendler i Ben Stiler) se svađaju, guraju i nadmeću za očevu pažnju. On je mrzovoljan i tvrdoglav i izgleda da ga ne zanima ništa drugo osim njegove umetnosti. Najbolji deo se dešava na izložbi, tokom neobično emocionalnih i gorkih govora braće. To je bukvalno najbolji govor na filmu još od Bridesmaids.

Sigurno ste videli negde klip Armi Hamer kako pleše. To je je hajlajt filma, ali ovde ipak ima mnogo više toga. Smešten u leto, prikazuje rasturenu vezu između Elija, sedamnaestogodišnjaka koji živi u Italiji sa roditeljima i Olivera, dvadesetčetvorogodišnjeg amerkinaca koji radi kao asistent Elijevom ocu. Kada dođe do odjavne špice, teško ćete se suzdržati da svom prijatelju ne šapnete u uvo jedno WOW.

Robert Patinson ubada njujorški akcenat u filmu braće Safdi o – dovoljno smešnoj – braći. Braća – Robert Patinson Beni Safdi – upropaste pljačku i policajci uhvate brata koji je mentalno bolestan (Safdie). Zatim Patinson provodi čitavu noć pokušavajući da izvuče brata iz bolnice u kojoj ga čuva policija. Mislim da se on, kao nijedan drugi lik, ne provodi dobro, ali vi hoćete. I to se jedino računa.

Ah, ne postoji ništa slučno zvuku šupljeg žvakanja sirovog mesa. Ovaj francusko-belgijski film prati šesnaestogodišnju vegeterijanku tokom njene prve godine u školi za veterinare. Svi u njenoj kući su veterinari i vegetarijanci. Tako da je veliki korak kada ona protiv svoje volje jede zečije bubrege zbog rituala inicijacije. Zatim razvija želju za ljudskim mesom. Prizor ove brucoškinje kako jede živu piletinu iz frižidera verovatno predstavlja vrhunac odvratnosti. Dovoljno da vas pretvori u vegane.

Već pikiran za neke nagrade, Mudbound prati dva veterana iz Drugog svetskog rata – jednog crnca i jendog belca – na povratku kući. Oni se vraćaju u ruralni Misisipi, obojica pate od posttraumatskog stresnog poremećaja i obojica loču kao da ne postoji sutra. Crnac naravno treba da se suočava sa gomilom drugih sranja za koja je gotovo zaboravio da postoje. Ovo je drama koja tako očigledno odjekuje u današnjoj Americi. Glave gore: neke scene ćete gledati kroz znojave prste.

Možda ste videli dokumentarac od 467 minuta i mislite da imate solidan uvid u nerede koji si pogodili Los Anđeles? Pa, izgleda da ima još toga. LA 92 se vraća u 1991. i policijsko prebijanje Rodnija Kinga, suđenje, spornu presudu i sve što je usledilo na ulicama. Uključuje retko viđenje arhivske snimke i priče očevidaca. Ovo je bukvalno forenzička analiza protesta i nasilja koji su uzdrmali grad do samog jezgra.

Jedan od ovogodišnjih filmova koji su dobro prošli kod kritike, ali ipak nisu stekli vidljivost. The Fits, iritirajuća mozgalica od drame o jedanaestogodišnjoj muškarači. U Sali u kojoj trenira, članice plesne grupe se misteriozno razboljevaju, jedna po jedna i počinju da povraćaju. Prva pomisao: šta se jebeno dešava? “Možda je u pitanju nekakva dečačka bolest?” kaže jedna devojka. Druga sumnja da se nešto nalazi u vodi. Trejler čini da izgleda kao motivišući sportski film, ali nije ništa tog tipa. Vredi da se pogleda barem zbog ludačkog kraja.

Iako je Sofija Kopola ulovila nagradu za najbolju režiju u Kanu, njena drama o američkom građanskom ratu je podelila mišljenja ljudi. Možete videti i zašto. Atmosfera je sporogoruća i smeštena u sparni daleki jug, sa švenikovima kamere i predvidivim stilističkim finesama. Nekima je to dosadno, mada je dosada usađena u njegovu premisu, smestivši ga u žensku školu gde jedan pritisak dirke na klaviru predstavlja najveću moguću zabavu. A ipak, seksualna tenzija, potiskivanje i nasilje se krčkaju ispod stilizovane površine.

Još na VICE.com:

Mila Turajlić: Moj film nije film o "drugoj Srbiji"

Horor priče sa snimanja filmova

Zeleni Goblin Vilijema Dafoa je najbolji negativac u superherojskim filmovima