Slovenačku granicu od izbeglica "štiti" ograda koja ne može da se zaključa
Izbeglička kriza

Slovenačku granicu od izbeglica "štiti" ograda koja ne može da se zaključa

Kad sam pričao sa meštanima i ponekim policajcem, svi su se zezali da će morati da kupe katance da bi tako osigurali granicu.
08 Avgust 2017, 10:09am

Tisuće ljudi sa Bliskog istoka, iz Afrike i Azije je tokom 2015. godine prelazilo granice na Balkanu koje su se zatvarale jedna za drugom, a tenzije između komšijskih država rasle. Slovenija je tako iste godine na granici sa Hrvatskom podigla žičanu ogradu, koja je grubo presekla puteve i štetila samo životinjama - jer, migranti, usred ničega, gdje se nalazi reka Kupa, nisu obilazili ni pogledom, a kamoli u hordama dolazili u Sloveniju, kako nam je tada država govorila.

Foto: Tina Lindič

Kupovinu ograde država je proglasila tajnom, tako da novinari nisu imali pravo da vide ugovore sa privatnim trvrtkama koje su je radile i postavljale. Slovenija sa Hrvatskom ima 670 kilometara dugačku granicu, a ova ograda je postavljena na 179 kilometara - i znamo samo da je koštala milijune eura.

Od toga, desetak kilometara ove granice stoji na obali Kupe, koja je preko leta toliko plitka, da preko nje možeš da pređeš a da jedva smočiš koljena. Naravno, kako je to verovatno radila trvtka poreklom "Balkan d.o.o.", ogradu nisu digli tamo gde je Kupa plitka, nego tamo gde nije bilo previše problematično za radnike.

Ipak, prema rečima političara, Slovenija je spašena. Domaćini sada već dve godine drže te ograde, koje država neće da makne još neko vreme - zapravo samo šuti oko toga. Jedino što od države možemo da čujemo je priča o migrantima koji u šumama oko granica samo čekaju svoj trenutak da preskoče ogradu. Pristup prema Kupi je u najboljem slučaju nešto što samo Ber Grils može da savlada, jer je ta oblast poznata po gustim, neprohodnim šumama i brdovitom terenu.

Tokom vrelog leta 2017. godine, država je odlučila da žilet ograda možda ni nije najbolje rešenje i odlučila se da podigne panel ogradu.

To nije neka high-tech ograda, nego ona koju vaš komšija ima da mu pas ne pobegne iz bašte.

Meštani su tako, da bi se navikli na ogradu, počeli da postavljaju cveće i zelenilo, kako bi bar malo izgledala normalno.

Da priča bude još bizarnija, birokrate su na svakih 50 metara stavili kapiju, koja je uvek otvorena, a niko nema ključeve kako bi je zatvorio. Kad sam pričao sa domaćinima i ponekim policajcem, svi su se zezali da će morati da kupe katance i tako osiguraju granicu.

Na kraju, najbizarnija stvar je to što su kapiju stavili na mostove preko reke, sa sve žilet žicom, bez obzira na to što bez većih problema možeš da odeš stotinak metara nizvodno ili uzvodno i da naiđeš na mesto gde preko Kupe možeš maltene u štiklama da pređeš.