Probala sam japansko vezivanje da bih osetila lepotu BDSM-a

Prvobitno objavljeno na VICE Netherlands.

Japansko vezivanje, poznato i kao kinbaku ili šibari, vekovima je star oblik BDSM-a, usredsređeno na estetiku vezivanja konopcima i uzbuđenje prepuštanja na milost i nemilost osobi koja upravlja tim konopcima. U šibariju vas praktično pretvaraju u ljudsku skulpturu istovremeno vas seksualno stimulišući – to je, makar, opšta ideja. To je zapravo umetnost, ali radi seksa!

Oduvek me je fascinirala ideja bondidža, ali nikad nisam ozbiljno razmišljala o tome da me neko veže i digne da visim u vazduhu. Meni vezano golo telo može da izgleda seksi, ali ne mogu a da ne pomislim kako mora da je ekstremno bolno za osobu vezanu konopcima – suviše bolno čak da bi vas to istinski seksualno uzbudilo.

Da bih saznala zašto se ljudi lože na šibari, kontaktirala sam Boba Rusa, koji vodi fetiš sajt Ropemarks. Ovaj četrdesetosmogodišnjak iz Amsterdama drži BDSM radionice već 20 godina, a specijalizovao se za kinbaku, tako da je delovao kao prava osoba da me sprovede kroz čitav proces.

Nekoliko dana nakon što sam ga kontaktirala, stojim u Bobovom stanu, čiji su zidovi ukrašeni portretima vezanih stripovskih superheroja. Pre nego što počnemo, sedimo napolju na njegovoj terasi i on mi daje brzu lekciju iz istorije njegovog omiljenog fetiša.

"Kinbau je zapravo počeo sa policajcima koji su morali da vezuju ljude koje su hapsili", kaže on. "Pre mnogo vekova, japanska policija je koristila konopce za prevoz kriminalaca, a policajci su morali da nauče komplikovane čvorove kako bi vezali uhapšenike. Isti ti policajci su to svoje znanje posle prenosili i u spavaću sobu."

Spring, Bobova partnerka, pridružuje nam se na terasi; odmah je prepoznajem sa promotivnih fotografija na Ropemarks. Sirova realnost fotografija na kojima se ona nalazi pomaže mi da shvatim koliko je BDSM pročišćen u filmovima kao što su Pedeset nijansi sive. Bob mi kaže da mrzi kako meki pornići odaju lažni utisak o pravoj prirodi bondidža. "Ljudi to gledaju i dobiju želju da se vezuju i rade suspenziju partnera sa tavanice, ali ne shvataju da je to mnogo teže nego što izgleda. Konopci umeju prilično lako da se pokidaju", objašnjava on.

Bob potom procenjuje da je pravo vreme da me osokoli pričama o ljudima koji su se povređivali nakon što su se konopci kidali i počinjem da se pitam je li dolazak ovamo bio dobra ideja. Izgleda da je povreda nerava najveća opasnost koja se vezuje za japanski bondidž. I iako je lakše primetiti kad nešto pođe po zlu u drugim oblicima BDSM-a, Bob dodaje da je često teško primetiti da je šibari čvor omanuo sve dok nije prekasno.

"Ali bezbednost je na prvom mestu", razuverava me Bob, verovatno osetivši moje oklevanje. Posebno za novajlije, "važno je postarati se da ništa nije uštinuto… Svaki sekund koji izgubite ne prijavljujući da vam je utrnuo neki deo tela, pravite potencijalno ozbiljnu štetu vašim nervima."

Vreme je da se počne. Prvo, Bob mora da testira moju savitljivost stavivši mi ruke na leđa. Hoće li ovo uopšte ikad postati udobno, pitam. "Neće", smeje se on, dodajući da je suština vezivanja sa suspenzijom uglavnom u bolu – ne nužno od konopaca, već od poza. "Moraš samo da nastaviš sa disanjem i prosto to da istrpiš", kaže Spring. Radeći to, u nekom trenutku, ući ću u takozvani "prostor konopca" – neku vrstu transa u kom ću doživeti navalu endorfina u mozak.

Dok u pozadini trešti EDM, Bob počinje da mi vezuje ruke iza leđa na kontrolisani, ritmički način. Primećujem da zauzima sve dominantniji stav prema meni. Ne vidim šta se iza mene dešava, ali osećam kako se konopci sve više zatežu.

Bob me vezuje toliko jako da mogu da pomerim samo glavu. Dok stojim tako, gotovo u potpunosti nepokretna, on mi mirno objašnjava kako je razvio taj svoj fetiš. Sve je počelo fascinacijom superherojima. "Kad sam imao osam godina, baka mi je poklonila strip u kom je bila slika Spajder-Vumen vezane konopcima", kaže on, dajući kontekst ilustracijama na njegovim zidovima. "Od tada sakupljam stripove u kojima su vezane žene."

Kad je dobio svoj prvi strip, Bob je bio suviše mlad da bi povezao tu fascinaciju sa seksom, ali nakon što je kao tinejdžer počeo da gleda porniće, na kraju je naleteo na kategoriju BDSM. Od tada, kaže mi on, bio je otvoren prema svim svojim devojkama o svojoj sklonosti ka bondidžu.

Ne mogu da se pomerim, ali uživam u ovom razgovoru. Bob naglo podiže jednu stranu mog tela. Vrištim. Moja najveća briga u tom trenutku je moje rame, koje sam iščašila sa 14 godina, ali na sreću ruka mi ostaje u ležištu. Počinjem da osećam vrtoglavicu kad mi Bob govori da ne prestanem da pomeram prste kako bi proverio da li mi je priklješten neki krvni sud.

Bob stvarno voli da iznenađuje. Nekoliko trenutaka kasnije, bez ikakvog upozorenja, savija mi telo u nekoliko različitih poza, potpuno po svom nahođenju. Odjednom počinjem da se dižem sve više i više, sve dok jedva mogu da dodirnem pod, samo da bi me ponovo spustio dole. Osećam se kao ogroman komad starinskog nameštaja, koji visi na čekrku i dižu ga snažno nekoliko spratova. Osećam se kao lik u Bobovoj igri i nisam sigurna da li je bol koji osećam dobar ili loš.

"Taj osećaj je tačno ono što mi se sviđa u vezi sa svim ovim", kaže mi Spring dok pijucka čaj pored nas. "Dok me lagano vezuje, samo se polako prepustim bolu i na kraju ga skroz prihvatim."

Pitam Boba da li je ovo možda nekad preveliko smaranje, naročito ako on i Spring žele da se kresnu na brzaka. "Nismo uvek raspoloženi za vezivanje, ali naš seks je uvek pomalo nastran", odgovara on.

Bob mi vezuje konopce oko ramena. Bol i pritisak polako postaju podnošljiviji, do tačke kad se osećam prilično udobno, kao da dobijam čvrstu masažu napetog mišića. Bob to oseća i pita mi da li uživam. Govorim mu da zaista uživam, što on doživljava kao znak da treba da mi povuče noge gore dok ne počnem da visim pod uglom u kom mi se krv sjuri u glavu. Bol se vraća.

Moje lice je crveno kao cvekla, a Bob mi nije dečko, tako da atmosfera u prostoriji baš i nije seksi, ali makar se svi dobro provodimo. Sad kad visim u vazduhu, bolje mogu da razumem zašto se ljudi lože na potpunu bespomoćnost. Prosto morate da predate potpunu kontrolu nekom ko može da vam uradi bilo šta, jer otpor izaziva fizički bol.

A onda, kaže mi Bob, ljudi mogu da odaberu da odu čak i korak dalje. "Seks može da bude veoma važan deo vezivanja", kaže Bob. "Na primer, žene mogu da traže da im se noge vežu na određeni način, tako da mogu da ih jebu dok vise tako. Imate i specifične japanske igre vezivanja kada se žena postavi u tradicionalno ponižavajuću pozu, kao što su ruke vezane na leđima tako da joj štrče grudi. Ta poza nije ništa posebno na Zapadu, ali se u Japanu generalno smatra ponižavajućom." Bob me još jednom okreće napred. Počinjem da se navikavam na njegovo manevrisanje i sada počinjem da se osećam prilično dobro. Bob primećuje moju opuštenost i popušta konopac koji mi drži glavu uspravljenom, nateravši me da se okrenem naopačke.

Vrtoglavica se vraća, ali ovaj put se trudim da opustim telo i postepeno osećam da sam lakša. Ne mogu da se mrdnem, ali – za razliku od ranije, kad me je obuzela nervoza – sada se osećam slobodno. Znam da neke vežbe disanja tokom seksa mogu potencijalno da produže i pojačaju orgazam, tako da se kladim da orgazmi mogu biti eksplozivni kad ste u "prostoru konopca" – iako se i dalje ne osećam nešto posebno napaljeno.

Bob sve odvodi jedan konačan korak dalje – spušta mi kosu i ponovo je vezuje konopcem. Potom mi zateže kosu nagore, namestivši mi vrat u položaj pod nezgodnim uglom. Čitavo moje telo sada je napeto i hiper sam svesna svoje kose i mišića. "Moram da priznam da zaista volim kad kontrolišem stvari", napominje Bob.

A onda dolazi vreme da me Bob oslobodi. Osećam kako mi teret spada sa ramena, i bukvalno i figurativno. Konačno mogu ponovo da se pomeram i lakše mi je kad ponovo osećam čvrsto tlo pod nogama. Konopac je ostavio tragove svuda po mojim rukama – tragove koji se narednog dana pretvaraju u modrice.

Prilično je lako razumeti kako vezivanje može da vam unapredi seksualni život – on je izazovan, nepredvidiv i zahteva od vas da se potpuno predate partneru. Takođe, prosto izgleda sjajno. Ali ne verujem da ću ovo iskustvo preneti u spavaću sobu. Iako mi se dopalo kako su otisci na mojoj koži ili ukočenost vrata delovali pomalo kao šljiva od poljupca, mislim da sam suviše nestrpljiva za japansko vezivanje. Treba vam vremena da se obavijete tim konopcima, a jednom kad se konačno popnem tamo gore, izgubila bih interesovanje za sam seksualni čin.

Sve u svemu: bilo je zabavno pokušati, ali kad sam raspoložena, više me zanima sam seks nego da učestvujem u umetnosti ljudske suspenzije.