Upoznajte Alia Diu, majstora koji je na prevaru zaigrao u Premijer Ligi

Znate kako, svi mi volimo da pročitamo jaku priču o nekom Leu Mesiju, Majklu Džordanu ili Rafaelu Nadalu. Ali sve te priče pre ili kasnije postanu dosadne.

Mislim, jasno je svima koliko je lepo šetati se okolo u firmiranoj sportskoj garderobi i pričati nekakve floskule, ali znamo dobro da ovi ljudi nisu došli tamo gde su došli samo zahvaljujući napornim treninzima. Ne, oni su jednostavno supertalentovani, to je barem prosto.

Kad Mesi bude osvojio još jednu Zlatnu Loptu, biće to samo još jedna kap vode u moru. Zato, danas umesto tako nečega poslušajte uzbudljivu priču o tridesetjednogodišnjem Senegalcu, koji ne zna ni f od fudbala, ali je zahvaljujući svojem kapacitetu za prevaru uspeo da zaigra u Premijer Ligi. E to, to je već nešto što vredi vašeg vremena.

Ali Dia rođen je 20. avgusta 1965. u Dakaru. Kao mladić otišao je u Francusku, rešen da napravi karijeru kao profesionalni fudbaler. Da mu je uspelo, baš i nije – igrao je epizodnu ulogu u timovima kao što su Dižon, La Rošel i San Kventan, a takođe je poznato da je neko vreme igrao i u nižerazrednim finskim klubovima. Ukratko rečeno – Dia baš i nije bio neki fudbaler.

Međutim, sa trideset i jednom godinom, Dia je uspeo da napravi najveću zvrčku u istoriji modernog fudbala. U svom zrelom dobu, Senegalac je shvatio gorku istinu – on prosto nije dobar fudbaler, i nikada neće ni biti. Zato, rešio je da prestane sa napornim treninzima i umesto toga smisli neku prevaru.

Prvi korak je bio dolazak u Englesku, što mu je 1995. i pošlo za rukom. Zaigrao je za Blait Spartanse, poluamaterski klub sa severoistoka zemlje, ali njegove ambicije bile su mnogo veće. Zato, Dia je skovao pakleni plan – preko jednog prijatelja je uspeo da pribavi telefon Harija Rednapa, tadašnjeg šefa struke Vest Hema. Dia je pozvao Rednapa i složio mu priču da je on rođak legendarnog Liberijca Žorža Vee, da je brz i dobar tehničar, da je trenutno bez kluba i da bi voleo da zaigra u Premijer Ligi. Savršena priča, međutim Rednap nije veverica, pa se tako prvi pokušaj našeg junaka završio neuspehom.

Ali, nije svaki premijerligaški trener stari vuk poput legendarnog „’Arija“, što će na svojoj koži ubrzo osetiti tadašnji menadžer Sautemptona Grem Sunes. Njega je Dia sledećeg nazvao, i ovaj je identičnu priču potpuno progutao. Ovaj put, vispreni Senegalac dodao je i par ekstra detalja – kako je upravo završio sezonu u Pari-Sen-Žermenu, i kako ima tri nastupa za reprezentaciju svoje zemlje. Nekadašnji vezista Liverpula i Rendžersa nije imao dileme – našao je zlatnu koku, pa još za džabe.

Sunesu ništa nije bilo čudno, čak nije stigao ni da se zapita zašto Liberijac Vea ima senegalskog rođaka. Ali Dia je potpisao jednomesečni ugovor, i zadužio opremu „svetaca“ na samom početku sezone 1995-96. Već na prvim treninzima njegovi saigrači su uspeli da primete da nešto tu i nije kako valja. Kako navodi legenda Sautemptona Met Le Tisije, Dia se „kretao kao bambi po ledu“. Ali, okej, možda mu je samo trebalo malo vremena da se navikne. Valjda.

U novembru, preciznije, 23. novembra 1995., Sautempton je igrao ligašku utakmicu protiv Lids Junajteda. Sunes je iznenadio bukvalno sve u klubu imenovanjem Alija Die u selekciju od 15 igrača, i Senegalac je počeo meč na klupi. Kada je u 32. minutu Le Tisije doživeo povredu i morao da izađe sa terena, Škotlanđanin je pozvao Diu da uđe umesto njega. I ovaj, šta je mogao, brže-bolje je skinuo trenerku i istrčao na teren.

I tako se čovek, koji je verovatno samo tražio priliku da unucima jednom ispriča kako je igrao utakmicu Premijer Lige, ničim izazvano našao u akciji. Njegovi dečački snovi postali su realnost – pun stadion, prvoligaški fudbal, okrugla lopta i on.

Naravno, ne moramo uopšte da vam pričamo koliko je to užasno izgledalo. Malo je reći da se Dia nije snašao na terenu – on nije znao gde da stoji, nije znao šta da radi kada primi loptu, i generalno je trčao okolo kao muva bez glave. Navijači su ubrzo shvatili o čemu se radi, i inicijalni zvižduci pretvorili su se u salve smeha.

Sunes je nakon pedeset i tri minuta shvatio koliko se obrukao i zamenio Diu. Dok je izlazio, ceo stadion mu je klicao. Ali ne na onaj način koji je on možda očekivao. Navijači Sautemptona horski su uzvikivali „Ali Dia, is a liar, is a liar!“, tojest „Ali Dia je lažov!“.

„On se bukvalno nije pomerio iz protivničkog šesnaesterca“, priseća se Le Tisije ovog neslavnog trenutka istorije Sautemptona. „Nije imao pojma šta da radi i stalno je pitao svoje saigrače da ga posavetuju. Mada, iskren da vam budem, nisam siguran ni da li je on uopšte znao engleski kako treba“, uz osmeh je konstatovao čovek koga su navijači svojevremeno prozvali „Le God“.

Sautempton je raskinuo ugovor sa Diom posle dve nedelje, i on je onda na miru odigrao ostatak karijere u amaterskim ligama Engleske. Tamo je na miru mogao da uživa u fudbalu, bez straha da će ga iko ikada prepoznati.

Danas, neki se sećaju Die kao besramnog prevaranta, a neki kao šmekera koji je na kratko prevario ceo svet. Ali sve to nema veze.

Jer, deset minuta nakon kraja utakmice sa Lidsom, Dia je sedeo u svlačionici i gledao u pod. Ne, on nije bio tužan ili razočaran, samo je krio svoj ogromni osmeh od ostalih. A u njegovoj glavi, odzvanjala je samo jedna, jedina rečenica.

„Sunce ti jebem, al’ sam ih zajebao.“