Reklame
Vesti

Ne seče se nikakav hrast, ali znamo gde će biti jedna od 54 nove fontane

"Ljudi u Srbiji se lako "pecaju" na lažne vesti jer smo pogodno tlo zbog manjka informacija u pravim medijima, pa je i lakše poverovati nekome na Tviteru."

pisao Jovana Šesterikov
11 Maj 2018, 11:02am

Fotografij: www.instantstreetview.com

Masovna histerija, potpomognuta građanskim novinarstvom i lažnim informacijama ponovo je aktivna u srpskoj javnosti. U glavnim ulogama su Grad Beograd, koji i dalje čeka novog čoveka/ženu na čelu, jedna od 54 najavljene fontane, jedan hrast koji nije hrast i nesrećni Frensis Makenzi, koji se tu našao da kako bi pojačao efekat lažne vesti.

I tako je tvit "Stogodišnji hrast na kružnom toku kod Kalenić pijace zasadio je 1879. godine Frensis Mekenzi po kome je naziv dobila Mekenzijeva ulica. Biće posečen na jesen radi izgradnje jedne od 54 naprednjačke fontane." dobio 550 retvitova i preko hiljadu lajkova za dva dana. Nema veze što drvo niti je hrast, niti je staro 100 godina, niti će kako to tvrdi Čeda Džedaj biti posečeno.

Potvrdio nam je to i gradski menadžer Goran Vesić: "Lažna je informacija", rekao je kratko za VICE. Na svom Fejsbuk profilu napisao je i da "na tom mestu nikada nije planirana fontana, niti će biti".

Inače, reč je o 70 godina starom platanu.

Planirano je da jedna od 54 fontane, kako nam je rekao izvor iz Skupštine grada, bude izgrađena na platou pored Kalenić pijace, na mestu gde su do nedavno stajali kiosci.

Vest o (ne)sečenju (ne)hrasta nanovo je aktuelizovala problem kvazi građanskog novinarstva i rekla-kazala prenosa informacija. Mogu li građani sa dovoljno brzim prstima i pratiocima na mrežama, sa talentom da informaciju nakite, da zamene novinare? I da li Tviter novinarstvo donosi više štete nego koristi. Fake news je reč koja gotovo da nije postojala do pre 18 meseci, a onda je proglašena u 2017. za reč godine. Jedna je od omiljenih i predsednika SAD Donalda Trampa.

Ko su ljudi koji svesno izmišljaju vesti na mrežama? Psiholog Žarko Trebješanin kaže da su to ljudi željni pažnje.

- Postoji više razloga za namerno kačenje netačnih informacija. Neki uživaju u tome da dobiju pažnju. Drugi prosto žele da napakoste. Skupljanjem lajkova imaju osećaj da postaju značajniji i prisutniji - kaže Trebješanin.

Upitan zašto se ljudi lako "pecaju" na lažne vesti Trebješanin ističe da to jeste svetski problem, ali da je Srbija pogodno tlo zbog manjka informacija u pravim medijima pa je i lakše poverovati nekome na Tviteru.

- Ovde je problem što se mnoge stvari skrivaju i demantuju, pa ispadne da su tačne, te je lakše ljudma da poveruju. Problem jeste svetski, ali kao što korupcija postoji svuda, samo negde manje, negde više, tako je i sa lažnim vestima. Što je manja sloboda medija, to je veća šansa da će neko da poveruje u njih - zaključuje psiholog.