Studenti koji protestuju pustili su nas u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu

Iako je rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović jutros izjavila da su studenti koji u zgradi Rektorata protestuju od petka, danas blokirali rad Rektorata i time ugrozili interese sto hiljada studenata (dakle 100.000) Univerziteta, protest u zgradi Rektorata je ipak nastavljen.

Premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za novinare izjavila da neće pristati na zahteve studenata koji protestuju, ali je i dodala da se Vlada Srbije neće mešati u autonomiju Univerziteta.

S obzirom na to da je rektorka u svom obraćanju za televiziju N1 izjavila da je teško pregovarati sa studentima jer se njihovi zahtevi menjaju, ali nije precizirala na koji način, odlučila sam da posetim studente koji protestuju i pitam šta oni tačno zahtevaju, kao i kako planiraju da ostvare svoje ciljeve.

Ispred zgrade Rektorata stigla sam oko jedan popodne, a sa sobom sam ponela i indeks, za svaki slučaj, pošto sam čula da u zgradu ne mogu ući osobe koje nisu studenti. Nekoliko ljudi okupljenih ispred rektorata rekli su mi da pozvonim na interfon i da će me možda pustiti unutra.

Nisam nikome najavila da ću doći, tako da sam bila spremna i na to da me ne puste, ali, nakon što sam pozvonila na interfon, dve devojke koje su odškrinule vrata ubrzo su se sa ostalima unutra dogovorile da će me pustiti i popričati samnom za VICE.

Provukla sam se kroz odškrinuta vrata pored stolova koji su tu namešteni kako bi blokirali ulaz onima koji bi potencijalno želeli da uđu neopaženo. Vrata su, čim sam prošla, ubrzo ponovo zaključana, a ja sam sa svojim “domaćinima“ prošla kroz hol u dvorište Rektorata.

Tamo je za stolovima sedelo dvadesetak studenata. “Nisu svi ovde, jer spavamo na smenu,“ krenula je da objašnjava Mila Jovanović, 21, studentkinja Biološkog fakulteta. “Posle ćemo ti pokazati spavaonice, ali hajde da prvo popričamo. Hoćeš kafu, sok?“ pitala je ona dok sam još uvek spuštala svoje stvari na sto. Priključio nam se i Moma Kovačević, 25, student Fakulteta organizacionih nauka, pa smo seli da popričamo o tome šta se dešavalo u toku prethodnih nekoliko dana dok je u toku blokada Rektorata. Oboje deluju umorno, i kako kažu, iz zgrade su izašli samo u subotu, na dva sata, kako bi se, kao i svake nedelje, priključili protestu #1od5miliona. Ove subote, na protestu su okupljenim građanima o dešavanjima u Rektoratu govorili upravo Moma i profesorka Biljana Stojković.

Razgovor smo započeli pričom o ciljevima njihovog protesta. “Dva su razloga: prvi je afera povezana sa doktoratom Siniše Malog,“ počinje priču Moma, koji je apsolvent na Fakultetu organizacionih nauka i predstavnik studenata na nastavno-naučnom veću na ovom fakultetu. “Drugi razlog je to što će biti potpuno poremećeni rasporedi nastave i ispita zbog organizovanja Univerzijade. Studenti iz Četvrtog aprila i Studentskog grada, njih više od 4.500 biće pomereni iz svojih soba ranije nego inače kako bi se sportisti mogli smestiti,“ objašnjava on. “Zapravo, od toga smo počeli. A pošto smo shvatili da ovakve zahteve niko neće ispuniti, odlučili smo se za jedan zahtev - jutros smo napravili kompromis da taj jedan zahtev bude da rektorka Ivanka Popović javno na Radio televiziji Srbije iznese preporuku da ministar finansija Siniša Mali bude razrešen dužnosti, zbog toga što on kao ministar finansija ima direktan uticaj na finansiranje, između ostalog, i Univerziteta u Beogradu. On odlučuje da li će Univerzitet imati hleb, a oni, za uzvrat, odlučuju o tome da li je njegov doktorat legitiman,“ objašnjava Moma.

“Mi smo prvo tražili da ona zahteva to od premijerke, ali nam je onda rektorka rekla da ona nije u nadležnosti da tako nešto zahteva, na šta smo mi njoj odgovorili da je to u redu, ali da onda treba da predloži to, čime bi nama studentima pokazala da je na našoj strani. To da li će Vlada to prihvatiti, to ne možemo znati, i verovatno i neće, ali je nama važno da Rektorat pokaže da stoji iza svojih studenata,“ objašnjava Mila.

Dok razgovaram sa Milom i Momom, prilaze nam ostali studenti i upoznaju se sa mnom. Svi su sa podočnjacima, ali nasmejani, deluju odlučno dok piju supu iz plastičnih čaša i jedni drugima donose voće. Okolo trčkara mačak Đole, koji je izgleda svačiji miljenik.

“Ozbiljan problem je što smatramo da vlada veliki strah u akademskoj zajednici,“ priča Moma. “Pre dve nedelje sam se obratio profesorima na naučno-nastavnom veću povodom tog spornog doktorata, i predočio im neke dodatne informacije do kojih smo analizom došli sa kolegama sa fakulteta. Nakon mog izlaganja nastala je smrtna tišina - dekan je rekao da neće dozvoliti da reputacija studenata FON-a bude ugrožena, to je bio jedini njegov komenar. Niko drugi od profesora nije se izjasnio javno, ali mi je desetak njih prišlo kasnije, što meni lično govori o tome koliko straha u ovim krugovima postoji,“ objašnjava Moma.

“Činjenica je da su, nakon usvajanja izveštaja, svi zamenici pri etičkoj komisiji na FON-u podneli ostavku.“

“Mi tražimo od rektorke da krene da se bori protiv kolektivnog straha time što će izaći i izneti stav koji zastupa interese studenata. U blokadu smo ušli sa jasnim zahtevima, i nismo ih menjali, osim činjenice da više ne tražimo od nje da zahteva, već samo da preporuči da se smeni ministar finansija,“ dodaje Mila.

Pitala sam ih da mi prepričaju šta se ovih dana dešavalo, pogotovo onaj deo priče kada su se u petak “sukobili“ sa, kako je u medijima navođeno, “drugom grupom studenata.“

“Smatramo da saopštenje za medije koje je izdao Rektorat nikako nije u redu. U njemu se navodi da su dve grupe upale u Rektorat, pri čemu se za jednu od grupa navodi da je u pitanju pokret #1od5miliona, a za drugu grupu se navodi samo da je u pitanju “druga grupa“, a naveli su i da je postojala šansa da dođe do fizičkog nasilja. Ono što je istina je da je do fizičkog nasilja došlo, a ta druga grupa zapravo je bila sačinjena od podržavaoca SNS-a, što smo i potvrdili kada smo uporedili one ljude koji su se sukobili sa nama sa fotografijama nekih ranijih mitinga i dešavanja koja je organizovala SNS - i ljudi se neupitno podudaraju,“ priča Mila. “Na našeg kolegu Srđana je jedan od tih “drugih“ pred svima nama nasrnuo, tako da to nisu tek neki politički neistomišljenici, već ljudi koji su tu poslati kako bi onemogućili nama da blokadom dođemo do ispunjenja našeg zahteva.“

Moma kaže da je njega lično gurnuo čovek koji nije zaposlen ni na jednoj poziciji u Rektoratu, na šta je Mila dodala zapažanje da tako nešto ne bi trebalo da se dešava, jer oni, kao studenti ovog Univerziteta imaju pravo da budu u zgradi Rektorata, dok, kako navodi, za tog konkretnog čoveka saznali su da čak nije ni student. On se sa prolaza sklonio, kako kažu, tek kada su neki profesori došli tu da ih podrže.

Pitala sam ih na osnovu čega su zaključili da ta “druga grupa“ nisu zaista studenti. “U petak je bio Dan Univerziteta u Beogradu, i mi smo planirali da protestom obeležimo taj dan. Ipak, i pre nego što smo mi došli do Rektorata, ta druga grupa je već bila tu, njih stotinak, a po mojoj proceni, prosek godina te grupa bio je veći od 35, pri čemu je bilo i onih od preko 50 godina. Oni su nam se obraćali sa “kolega“, tako da smo neke od njih i pitali sa kojih su to fakulteta kad smo kolege, na šta niko od njih nije odgovorio. A postoje i materijalni dokazi u vidu fotografija - ista lica se pojavljuju kako na fotografijama te druge grupe, tako i na fotografijama sa ranijih mitinga SNS-a. Čak smo im, u jednom trenutku dok su sedeli, pustili himnu studenata, Gaudeamus Igitur, na šta su oni samo nastavili da sede. Sve što su radili, radili su kao po komandi, a dešavalo se da čak i mi čujemo te komande, kao kad je jedan čovek viknuo da nam vrate lažne diplome koje smo im podelili, a koje smo ištampali kako bi ukazali na problem kupljenih diploma“ priča Moma. “A oni nisu pozvani na Dan Univerziteta, tako da u vazduhu ostaje pitanje, kako su oni znali da treba da dođu tada do Rektorata? Mi smo o blokadi obavestili samo one studente koji su sa nama od početka protesta,“ rekla mi je Mila. “Ako ti bude odzvanjao telefon nakon posete nama, možda je do mreže,“ šaljivo dodaje Moma.

Razgovoru sa nama se priključio i Miodrag Simović, 29, student Filozofskog fakulteta. “Njihova ideja je verovatno bila da izazovu sukob, za koji bi kasnije nas okrivili,“ objašnjava Miodrag. Prepričali su mi i događaj gde im je jedan od pripadnika “druge grupe“ viknuo da umesto što sede tu, treba da idu i da “zarade svoje diplome,“ na šta su oni krenuli da skandiraju “Kupi nam diplomu, Siniša“. “Mi ne zarađujemo diplome, već učimo za njih, tako da je izjava ovog čoveka, koji tvrdi da je na doktorskim studijama, ali ne želi da kaže na kom fakultetu, jako simptomatična,“ priča Mila. “Pritom, oni koji su bili okupljeni ispred ulaza u Vasinoj ulici bežali su od novinara čim bi se kamera okrenula ka njima, a jedna starija žena je čak i izjavila, takoreći priznala, da je iz stranke Aleksandra Vučića. Rektorka je na to rekla da je ta žena “možda podmetnuta“, što je nama neprihvatljivo s obzirom na to da postoje i drugi materijalni dokazi,“ objašnjava Mila. “Jedna od žena koje su padale u nesvest onomad ispred Skupštine grada takođe je bila ispred Rektorata u petak, i vikala nam je da se sramimo. Šta više da kažemo?“

“Oni su bili tu sve dok jedan čovek nije došao i rekao im da idu, što su oni po komandi poslušali,“ priča Miodrag. “A mi smo od tada ostali ovde u blokadi.“

Ispričali su mi da su im zaposleni u Rektoratu rekli da će zgrada preko noći biti zaključana, i da, ukoliko neko izađe, neće moći da se vrati unutra.

“Možda možete da izlazite, ali hajde da se napravi spisak ljudi koji su ovde,“ prepričava Mila šta joj je rekao taj zaposleni u Rektoratu.

“Mi to nismo mogli da prihvatimo. Iako nemamo problem sa time da kažemo ko smo, jer znamo zašto smo ovde, imamo problem sa time da nas neko popisuje. Mi ne verujemo ljudima koji rade u ovoj instituciji, i ne želimo da se to na neki način zloupotrebi. Zbog toga smo i ušli u radikalizaciju, uzeli smo ključeve, pokrili kamere koje nas snimaju i od tada mi biramo ko će ući u zgradu“ objašnjava Mila.

Pitala sam ih ko ih je sve od tada posetio, a oni su mi objasnili da, pored studenata koji dolaze kako bi ih podržali, dolaze i građani koji im donose hranu, nude pomoć i pružaju podršku.

“Uz pomoć video nadzora vidimo ko je ispred vrata, ko zvoni na interfon. Ukoliko su studenti koji žele da nam se pridruže u pitanju, mi ih pustimo, a bili su nam i neki profesori, kao i određene javne ličnosti. Sva ta podrška nam mnogo znači, na primer, Bane Trifunović nas je posetio u noći između subote i nedelje, kada smo bili već umorni, i uspeo je da nam u neverovatnoj meri podigne elan,“ priča Mila.

“Napravili smo spavaonicu, imamo jastuke, doneli smo ćebad i vreće za spavanje, a ljudi koji prolaze nam donose puno hrane, i podržavaju nas,“ priča Mila.

Pitala sam ih da li očekuju veću podršku profesora i kolega. “Određen broj profesora dolazi, a studenata je manje jer su u toku rokovi. Ljudi u Srbiji su izgubili nadu, samo žele da uzmu diplomu i odu iz zemlje, a to je jedna od stvari protiv kojih se borimo,“ priča Moma. “Ko god da je došao od građana, rekao nam je samo reči podrške,“ dopunjava ga Mila. “A kada se pojavi neki negativan komentar, mi znamo odakle takvi dolaze. Mislim da imamo podršku i da ljudi stvarno veruju u nas. Javljaju nam se i druge kolege, pitaju da li da dođu, tako da vidim da energija ne pada, nego samo raste.“

“Rektorka je juče došla kod nas na sastanak i zahtevala da se ne ometa rad Rektorata, i da pustimo zaposlene danas na njihova radna mesta. Na to smo joj odgovorili da je saopštenje Rektorata, objavljeno u subotu uveče, neprihvatljivo, jer u njemu za upad i blokadu osuđuju samo nas, dok se “druga grupa“ ne osuđuje. Rekli smo joj da, ukoliko želi da pregovaramo o funkcionisanju i tehničkim stvarima, treba da napiše novo saopštenje. U novom saopštenju očekujemo da podržite studente koji se bore za autonomiju, integritet i čast Univerziteta, i tražimo da osudite upad članova SNS i njihovih aktivista koji su napali studente. Oni nemaju šta da traže u Rektoratu - time što su oni tu narušena je autonomija Univerziteta,“ priča Mila.

“Novo saopštenje izašlo je u nedelju uveče, u kome piše da se osuđuje napad na studente iz organizacije Jedan od pet miliona od strane političkih neistomišljenika. Mi želimo da naglasimo da to nije pitanje političkog mišljenja - vi ovde imate grupu studenata Univerziteta koji su ušli u Univerzitet da pruže podršku i otklone pritiske, i imate ljude koji nemaju šta tu da rade, a pritom su članovi i aktivisti stranke,“ objašnjava mi Mila.

“Mi smo razgovarali sa studentom prorektorom Univerziteta, dozvolili smo mu da uđe sa jednom zaposlenom u Rektoratu, izneli su neke diplome i dokumenta neophodna za nostrifikaciju diploma koje su neophodne diplomcima koji žele da se prijave za master… Mi ne želimo da ugrozimo studente,“ kaže ona. “Dolazili su i studenti, mi smo razgovarali sa njima i rekli im da je blokada u toku, ali da mogu kontaktirati studenta prorektora, i mi ćemo sa njim komunicirati i sve će moći da se sprovede.“

Moma ipak naglašava kako smatra da njihov zahtev da rektorka stane uz studente ne treba da deluje nemoguć za ispuniti. “Mesto rektora je uz studente. Ona čak i da se ne slaže sa studentima, ona je makar u obavezi da iznese ono što mi kažemo,“ objašnjava Moma. “Mi se ovde nismo ograničili do kada ćemo ostati, ostaćemo dok nam se ne ispune zahtevi. Imamo nekoliko sastanaka dnevno, ozbiljno smo pristupili ovome,“ kaže Moma, a Mila dodaje da prate i medije, i da smatra da je ono što oni rade u Rektoratu jako ozbiljno. “Onaj dečko tamo ima ispit prekosutra, i ovde je sve vreme, kad nismo na sastancima, on uči,“ šaljivo dodaje ona.

“Važno mi je da kažem da pozivamo akademsku zajednicu da se probudi. Mi svojim akcijama želimo da podignemo svest o tome koliko je važno da se ne okreće glava pred problemima,“ zaključio je Moma. POGLEDAJTE JOŠ: