Kao što sam i ranije to već pisala, ali i milion puta u životu rekla, nastupi Klike se ne propuštaju. Stoga sam, očigledno, morala otići i na onaj koji je u srpskoj prestonici bio najavljen za poslednji dan novembra. “Ide gaaaas,“ pomislila sam kada sam videla event na Fejsu. Ali sam onda ispod pročitala sledeće: Hosted by Festival “Vračar Rocks“, lokacija: Božidarac.U glavi su mi iskočile slike svih rok, pank, pa i metal svirki koje sam slušala u Božidarcu u tinejdžerskim danima: tada mi je Božidarac, za razliku od ostalih beogradskih lokala gde su se svirke dešavale, bio omiljeni upravo iz razloga iz koga moja ekipa tamo već duži vremenski period nije izašla nijednom: u Božidarcu je pušenje zabranjeno.
Reklame
Moja ekipa samoproklamovanih strastvenih pušača krenula je na ovaj koncert opremljena sa tri napunjene aparature za “sagorevanje duvana bez dima,“ a stigli smo nešto pred nastup, tako da smo imali vremena “da se spuši po koja prava priča“ ispred. Naravno, moja ekipa nije bila usamljena ispred ulaza - u pitanju je popularno mesto gde se okuplja ova, makar ovde, diskriminisana manjina.
Nakon što su pljuge dogorele i filteri bili dobro načeti, ušla sam sa ekipom u već pun Božidarac. Vazduh je bio planinski čist, a okupljena publika je cirkala pivo iz plastičnih čaša, ćaskala i lagano đuskala uz hitove koje je Dača uveliko vrteo.Delovalo je kao da nikome ništa ne fali, uprkos opšte poznatoj činjenici da više od trećine ljudi u Srbiji puši, ali i onoj da alkohol najbolje ide uz pljugu, i uprkos tome što je odavno dokazano da sam mozak signalizira, odnosno “traži“ pušačima, ali i onim takozvanim vikend-pušačima, da uz piće zapale po koju cigaretu.
Znala sam da su se rokeri, pankeri i metalci navikli na ovo “strogo“ pravilo u Božidarcu, ali sam se pitala kako je moguće da se ovi mladi gaseri, sa kojima sam se do sada po pravilu susretala u gustom oblaku duvanskog dima, toliko nonšalantno naizgled ne bune. Kako bih utvrdila da su na ovom događaju isti oni izgasirani fanovi Klike koje znam sa ranijih “zadimljenih“ koncerata, odlučila sam da prošetam kroz masu i saznam kako stvari stoje iz prve ruke.
Reklame
Luka
VICE: Koliko dugo slušaš Bekfleš?Luka: Tri godine.I jesi li ih slušao uživo ranije?Nisu dolazili toliko često u Beograd…A za kakve bleje je njihova muzika?Dobra je i za ovako, nastup-žurke, dobra je i za sedeljke… Kad god. Sad me nervira samo što još nisu izašli da nastupaju, ali dobro, debili su pa im opraštam.
Dunja i Andrijana
VICE: Koliko dugo slušate Bekfleš?Dunja: Uuu… Tri godine, možda četiri?Andrijana: I ja baš dugo.A jeste li dolazile i ranije na njihove nastupe?Da, da, pet puta.I šta očekujete večeras?Dunja: Šou, brate, šou! Kao i uvek!A za kakve je bleje njihova muzika?Dunja: Čil, čil, čil.Andrijana: Ma, za sve!A ko vam je omiljeni član Bekfleša?Dunja: Svi, sve ih podjednako volimo bre.
Miodrag i Đorđe
VICE: Jeste li slušali ranije Bekfleš uživo?Miodrag: Ne, nismo.A za kakve je bleje njihova muzika iz vaše perspektive?Đorđe: Čil.Miodrag: Čil, totalno.Je li Božidarac dovoljno čil za njihov nastup?Definitivno.Je l’ pušite pljuge inače?Đorđe: Hahaha, kako koje.Ovaj odgovor me je, moram priznati zaintrigirao, ali nisam želela dalje da ispitujem ove momke, te sam im se zahvalila i prišla devojci koja je stajala nedaleko od njih. Moram priznati, svi moji sagovornici do sada delovali su kao tipični predstavnici vrste “fanovi Klike“.
Milica
VICE: Koliko dugo slušaš Bekfleše?Milica: Od prošlog leta, i prvi put sam na njihovom nastupu.I, šta očekuješ?
Reklame
Šta da očekujem? Gledala sam ih na strimu - doduše, Kliku sam gledala - tako da sad na koncertu Bekfleša očekujem onako, nežniji pristup.A za kakve je bleje njihova muzika?U, za sve živo. Znači: kad pičiš gradom i kad si u depri, kad raskidaš, kad si u svađi sa nekim, to je sranje deo… Uz učenje, za predah…I Milica je, očigledno, dala pravi odgovor i potvrdila svoj status pravog fana Klike, zbog čega sam odlučila da je prekinem i pređem na stvar.A je l’ pušiš pljuge, pošto vidim da je ovde zabranjeno?Ne, ne. Trenutno uživam u vazduhu i gledam ljude kako se ponašaju bez pljuge. Sasvim je drugačije. Dolazila sam ovde ranije na neke rok svirke…I misliš li da će ovi treperi, “mlade nade nabadanja“ izdržati bez pljuge?Pa, dešava se da zapali neko, ali postoji tu jedan čikica, kobac, koji ih onako, saleće. I to je zanimljivo za posmatranje, hahaha.
Despot i Dušan
Hej ljudi, sa vama sam pričala na prošlom nastupu, zar ne?Despot: Jesi i tim povodom želim za medije da izjavim, pogrešila je reporterka - Despot je rekao poslednju rečenicu koju je moja ekipa rekla u prošlom članku, a koja je glasila: “Bilo bi do jaja da Kardež naprave koncert, to bi onda bilo top!“Pa, nije ti se ispunila želja.Nije mi se ispunila, i to uopšte nije u redu. Ali Bekfleš je i dalje u redu.Dušan: A mi čekamo.Pa dobro, Nidža je tu, je l’ došao i Joca?Despot: Pa rekao je da dođe… Mi smo sad bili tamo nazad, ali ga nisam video. Prošli put sam se, srećom, slikao sa njim.
Reklame
Dušan: Ja sam sad došao mrtav pijan, i jedan shout-out za Glavatu!Čekaj, čekaj, setila sam se još nečega. Gde su vam pljuge?Obojica su odmah, gotovo uvređeni mojim pitanjem, izvadili po paklu pljuga iz džepa.Despot: Molim? Misliš da nemamo cigare?!Ne, ne, nego ovde ne sme da se puši, čula sam da postoji neki “kobac“?Dušan: Da, i ja sam čuo da ovde ne sme da se puši, ali ono, kao…Despot: Sve na tiću hahaha.Dušan: Sve ti je jasno!Despot: Alo, gospodin Ničke počinje! Moram još nešto da kažem: Želeo bih takođe ovako u medijima da se izvinim svom drugu Filipu, koga sam u prošlom članku odrukao da mu keva ne da da ide na koncerte. Ne da mu ni pare! Hahaha.Dušan: Ajde, koncert počinje, a mi nismo ni buksnu popušili…
U tim trenucima je, nakon završenog Dačinog di-žej seta, kako moji sagovornici kažu, gospodin Ničke izašao na stejdž, i to, ni manje ni više, nego u svojoj famoznoj žandarmerija-majici. I dalje nedovoljno naviknuta na ovakav prizor, uhvatila sam trenutak i otišla do obezbeđenja u daleko manje napadnoj “uniformi“, za koga sam pretpostavila da je taj “kobac“ o kome po Božidarcu kruže priče.On je stajao na stepenicama, blago iznad mase, i pažljivo posmatrao glavice koje su klimale uz Ničketove nove hitove, čije je objavljivanje najavljeno za novogodišnju noć.Fokus na licu ovog zaposlenog u obezbeđenju dok je skenirao masu ukazivao mi je na to da ovaj čovek svoj posao shvata izuzetno ozbiljno. Prišla sam mu da ga pitam koliko on svoj posao smatra zahtevnim, ali i da makar na kratko pokrijem moju ekipu dok cimaju jedan od onih fensi sagorevača duvana “bez mirisa.“
Reklame
Stefan
VICE: Koliko je realno teško objasniti klincima da je ovde zabranjeno pušenje?Stefan: Kažem im, zato imate pečat. Možete da izađete napolje i da pušite. Lokal nema ventilaciju, kada bi svi pušili, ljudi ne bi mogli da dišu.A jesi li zaista ovde pozicioniran da bi vrebao ko pali pljugu?Ma jok, tu sam da neko ne proba da se popne na binu.
Pomalo neubeđena, zahvalila sam mu se i otišla da gledam nastup, koji se zahuktao, čini mi se, brže nego ijedan prethodni. Ipak su zaista u pitanju majstori scenskog nastupa.Ni minut kasnije, Stefan obezbeđenje je prišao devojci koja je stajala nedaleko od mene i zamolio je da izađe ili da ugasi pljugu.
Na stejdžu, Nidži se pridružio i Kardež-kolega, Joca, kao i glavne zvezde večeri, Đomla, Kumela i Miksa, a Dača je neumorno vrteo, i neumorno palio pljugu za pljugom. Nastup je bio u njihovom stilu, izuzetno energičan, hitovi su se nizali jedan za drugim, i dok su momci skakali okolo podjednako jako koliko i publika, kao da se niko osim Dače, koji ju je pažljivo sakrivao u šaci i ispod di-džej pulta, nije setio cigarete.
Sve dok Kumela, koji je nekoliko dana pred ovaj nastup u Beogradu objavio obradu velikog Milijevog (ne od repera Milija) sečem-vene-hita Kruška, nije probio led i “javno“ zapalio pljugu. I onda se situacija ubrzano razvila.
Drugi, nešto krupniji član obezbeđenja, prišao je Kumeli na stejdžu i dobacio mu da ne sme da puši. “Šta mi prilaziš u sred nastupa?“ viknuo je Kumela, očigledno iznerviran na mikrofon i nastavio da puši pljugu i gasira publiku koja je oduševljeno aplaudirala. Ipak, čini mi se da to nije bilo dovoljno da se ljudi ohrabre na neko masovnije protestno delanje. Tek poneki buntovni pušač palio je cigaru i uz gušt cimao po koji dim - oni srećniji (čitaj: na stejdžu ili u bekstejdžu) do kraja, a oni malo manje srećni dok im obezbeđenje, baš kao i onoj devojci, nije prišlo.
Reklame
Koncert se nastavio punim gasom, sve do samog kraja, koji je bio nešto nakon pola 12, pošto se Božidarac nalazi u naseljenom delu grada. Kada se završio, oznojena i nasmejana masa je pohrlila ka izlazu - neki da bi stigli na poslednji dnevni prevoz, a neki da bi odmah ispred ulaza zapalili pljugu, pa onda još jednu, i još jednu… Samo najuporniji ostali su da se slikaju sa Jocom, sve dok i on nije izašao ispred - naravno, na pljugu.Ipak, čini se da su svi, nekako, uspešno izdržali bez svoje doze nikotina, makar dok je trajao koncert. Ili je ona teorija da ti “ništa u životu sem klike ne treba“ istinita.Ostale fotografije sa nastupa Bekfleša u Božidarcu pogledajte u nastavku:
