Reklame
Sport

Mundobasket 2019 pobednik dana - svako ko je danas upalio televizor

Nakon tri dana rutinski demonstriranja sile, videli smo košarku vrednu svetskog prvenstva. I vredelo je pogledati sve to.

pisao Miloš Jovanović
03 Septembar 2019, 5:33pm

youtube screenshot

Kako da počne čovek uopšte sve ovo?

Kako da vam opišem dan u kojem dva Brazilca požutelilh krštenica i jedan čije se ime provlači po američkim medijima kao sinonim za bogalja toliko nadigraju zvaničnog MVP-ja NBA lige i njegovu družinu da im čak ni deveti ešalon FIBA suđenja nije pomogao uz sve najbolje namere?

U kojem grupa građana sa Novog Zelanda de facto pošalje Crnogorce kući?

U kojem Dominikanska Republika izbaci Nemačku, i tako napravi istorijski spektakl od činjenice da Nemačka, po prvi put u egzistenciji, godinu za godinu ne prođe grupu na svetskom prvenstvu u dva najbitnija sporta na planeti?

U kojem Turska doćera Ameriku do duvara, preživi jednu kardinalnu glupost u regularnom toku, a onda u produžetku izvrši košarkaški ne harakiri, nego samoubistvo haubicom iz neposredne blizine i sasvim zasluženo izgubi?

Pa...

Hajde da krenemo redom i prvo otresemo ono manje bitno, jer sve što se desilo danas nije toliko spektakularno kao ove četiri već navedene stvari. U prvom terminu Senegal se lepo potukao sa Australijom i izgubio - imaju Senegalci solidne visoke igrače, ali ne možeš sa onakvim bekovima na Milsa i Delavedovu. Češka je poslala Japan kući i zakazala eliminacioni meč u četvrtak, Litvanija je smoždila Kanadu, Francuska lako ukrotila Jordan. To je ono "normalno". Da pređemo na paranormalno.

Prvo, Crna Gora. Ako sam imao nekakva očekivanja od njih, istopila su se protiv Grčke. Međutim, razumno je imati momenat slabosti protiv Grka, ali protiv Novozelanđana, za koje su najbolji igrači lik koji je sa sporadičnim uspehom igrao za Megu i njegov brat...nisam siguran. Crna Gora je odigrala jako, jako lošu utakmicu i sama sebi ispisala povratnu kartu za Podgoricu, mada kako su neki igrali nije isključeno da će izađi iz letelice već na prvom presedanju.

Šta je problem Crne Gore? Nisam potpuno siguran. Nikola Vučević deluje kao da je, da prostite, preko kurca prekinuo odmor i došao da se zabavlja nekakvim košarkaškim turnirom. Sa takvim voljnim momentom, mogao je komotno da ostane u USA, ali nije ni da se ostali ističu fantastičnim partijama. Bojan Dubljević je promašio šest trojki, Crna Gora je timski šutnula šest više trojki nego dvojki, a postavlja se sada i opravdano pitanje prioriteta u ekipi ako vam jedini All-Star igrač u istoriji šutne 11 puta, a Nikola Ivanović i Petar Popović uzmu 29 zajedno (kombinovanih 3/14 za tri). Milko Bjelica je uzeo osam šutevau devet minuta. Ali to su već pitanja za nekog drugog.

Novi Zeland (Ajzak Fotu 20 poena i 7 skokova, Kori Vebster tj. onaj iz Mege 25 poena i 7 asistencija) je pokazao fajterski karakter još protiv Brazila, gde ih je tek pozna renesansa Acovih matorana lišila pobede. Nije to, kao što sam rekao, ekipa iznimnog talenta, ali kada vam naleti ovako darežljiva crnogorska turistička ekspedicija, greh je i ne uzeti jedan skalp. Novi Zeland skoro pa izvesno ide kući posle ovoga jer ne vidim kako pobeđuju Grčku, ali barem idu, za razliku od naših južnih komšija, uzdignutog čela.

Drugo, Dominikanska republika. Kada vam na turnir ne dođu Al Horford i Karl-Entoni Tauns, pitanje je kakve ambicije vi možete imati od učešća. Očekivali smo da pobede Jordan, jeste. Ali da izbace Nemačku? Eh...

Odigrali su "panceri" loše, jako loše. Johanes Vojtman, koji je na misteriozan način ubacio Goberu 25 poena, je tek dva puta šutnuo iz igre ovde. Maksi Kleber, nominalno NBA igrač, upisao je "krompirića" iz isto toliko šuteva. Denis Šruder je, hvala Bogu, ispalio sve što je mogao, ali postaje pomalo i očigledno da ovaj tim ima ograničene domete ako "plavi čuperak" ne realizuje na visokom nivou.

Ali nemojte da vam to pokvari utisak o salsa-basketu Dominikanaca! Viktor Lis i Eloj Vargas imali su svoje momente, bilo je napeto, uzbudljivo, i Nemci su imali šut Danila Bartela koji je ostao na obruču. Kako god bilo, Nemačka ide kući, Dominikanci u drugi krug, i to je može se reći bilo prvo veliko iznenađenje dana.

A onda smo prebacili kanal i gledali pomalo i u čudu kako Brazil udara šamare Janisu Adetokumbu i Grcima, koje su mahom američki mediji izbombardovali u favorite jer Janis igra u NBA a dalje od toga košarka valjda ne postoji a ako je najbolji u NBA onda je valjda najbolji uopšte eltako drugovi?

E pa i nije tako. Onako kako sam očekivao da odigra Crna Gora odigrao je Brazil. "Aca Trica" nije trener koga iznimno cenim, ali je fantastičan motivator i majstor da izvuče maksimum iz igrača koji imaju probleme sa formom i konzistentnošću. Kako je naspram sebe ovaj put Petrović imao u najmanju ruku totalnog diletanta, nije mu bilo teško da postavi stvari onako kako on misli da treba - i odnese mitsku pobedu.

Janis Adetokumbo je u ovoj utakmici ponovo spoznao čari FIBA košarke u kojoj se jedan igrač njegovih kvaliteta ne da baš uvek razmahati. Izuzetno su ga kvalitetno (i nadasve grubo, ali ipak je ovo profi sport) na smenu čuvali tridesetdevetogodišnji Aleks Garsija i Bruno Kaboklo, čovek čije se ime poput najgore kletve provlači po američkim medijima, i za koga su namenski smislili kovanicu da je on two years away from being two years away, iliti po naški "večiti talenat". Kaboklu, liku sa rasponom ruku dovoljno velikim da dohvati Avalu iz Leštana, je Aco verovatno pred meč rekao onu staru iz Hoosiers, "ako žvaće žvaku, hoću da saznam koji joj je ukus". Rečeno-učinjeno - osam poena (od čega dve bitne trojke iz spota) i deset skokova govore samo deo priče. Za drugi deo pogledajte Janisov boxscore.

Ali dosta o Janisu. Anderson Varežao je svega dan posle Luisa Skole održao novi čas iz old skul centarske igre, sa 22 poena i 9 skokova, od čega masu u ključnim trenucima. Varežaov floter ulazio je mekano k'o Navarov, a njegov arsenal trikova i okretnost, čak i u ovim godinama, bili su previše za statične Grke. Leandrinjo Barbosa, koji baš kao i Varežao ove godine puni trijes'sedam, delovao je u kratkim sprintevima brži od Bolta. I sve je onda moglo da padne u vodu u finišu, jer su arbitri prvo nategli namernu ličnu Grcima, a zatim i u stilu Pukla protiv Zvezde u Moskvi dali Slukasu tri bacanja i šansu za produžetak nakon ulaženja u šuterski motion negde u visini svog penala. Ali, ball don't lie što bi rekao Rašid Valas, i tako sad Brazil ima dve pobede i lepu izlaznu poziciju za dalje - o moralu i steknutom karakteru da ne govorimo.

Šta reći o Grcima? Ako je dosad bila i nekakva tajna da ne umeju da sastave ekipu oko Janisa (ili neće, ne znam), sad je i ceo svet video. Dobiće oni Kivije i otići u drugi krug, ali namešta se scenario u kojem će verovatno morati da pobede Amerikance da bi ušli u četvrtfinale. Nije nemoguće, a pogotovo ne posle svega ovog danas, ali nije ni verovatno.

E, kad smo već kod Amerikanaca...

Ključno pitanje sa ovom američkom selekcijom je od samog početka isto, a to je - kada sve krene da se raspada a protivnik počne da pogađa, ko uzima odgovornost? Šta se dešava? Sve su bile prilike da je taj neko Kemba Voker, neki su mislili i Donovan Mičel, možda i Džejson Tejtum. Hoće li stegnuti odbranu, odigrati timski, naći pravo rešenje?

Odgovor na ovo pitanje dali su nam ne Amerikanci već Turci, koji su kvalitetno odigranom partijom imali Amerikance na ivici provalije, a samim time i kompletan drugi deo "kostura" kontra našem. U neverovatnoj, ali neverovatnoj utakmici Amerikanci su prvo iscedili suvu drenovinu da bi uopšte i došli do produžetka, jer imali su Turci i vođstvo i izgledne prilike da pobede, ali je onda prvo Džedi Osman nesmotreno faulirao Tejtuma na šutu za tri poena i tako doveo utakmicu u produžetke (ovaj je pogodio dva od tri), a u produžetku...

...pa, u produžetku je viđeno još mađije. Prvo, da preciziramo, Turska je odigrala odlično. Ersan Iljasova dominirao je i u napadu i u odbrani, zatvarao je reket, i uzeo dosta ofanzivnih skokova od bitnosti, pogađao i rešava. Džedi se ispucavao ali i ostvario okej statistiku. Furkan Korkmaz je imao dobru rolu. A kada je sa dva poena razlike Doguš Balbaj (iliti Balbau u interpretaciji kolege Strajnića) ukrao loptu Majlsu Tarneru koji ga je poslao na penal nesportskom ličnom, činilo se da ćemo prisustvovati neverovatnoj egzekuciji sportske pravde. Balbaj, taj trećepozivac iz Efesa, čovek sa karijernim prosekom od 1.7 poena u Evroligi i neko ko ceo život ne može da istisne mahom neke drugorazredne Amerikance iz startne postave, da svojim potezom presudi NBA zvezdama?

U tom momentu, međutim, Balbaj pokazuje zašto mu je prosek u Evroligi takav kakav jeste, a njegov učinak ispratio je i Džedi Osman - četiri uzastopna promašena penala otvorila su priku za Amerikance, Tejtum je proigrao Midltona, on je bio fauliran, i kod njega greške nije bilo. Minimalnih 93-92 za Amerikance, i gomila znakova pitanja oko njih.

Ako je ostatak sveta dosad tiho komentarisao kako su Amerikanci ranjivi, sada dileme više nema. Srbija, Španija, Francuska...sada su svi namirisali krv i oštre noževe. Popovi vojnici su na prvoj malo jačoj prepreci zaštekali i zamalo se obrukali, šta li će tek biti kad sretnu legitimne, dobro uigrane ekipe? Amerika jeste imala užasne procente, ali sve će se to zaboraviti čim brže-bolje oderu nekoga. No pravo pitanje ovde nije ono "hoće li Amerika dodati gas u sledećem meču" već "imaju li oni uopšte gasa za dodati"?

Ali dosta sa analizima. Sve ste gledali. I zato vam i kažem - danas ste pobednik svi vi, a i ja sa vama. Jer dan proveden gledajući ovakvu košarku nije dan uludo bačen. Sutra ćemo svi gledati Srbe protiv Italijana i nadamo se najboljem, ali dani poput ovakvog se pamte dugo. Još jedna rutinska pobeda Srbije manje...

PS. Samo nemojte da mislite da mi je slučajno žao Turaka. Posle onoga od pre devet godina, prvi sledeći termin u kojem mi može biti žao te reprezentacije je negde 3124.