Reklame
fenomeni

Ovaj univerzitet ima ’orman za plakanje’ za studente pod stresom

Pomaže studentariji da se oslobodi stresa, šmrc po šmrc.

pisao River Donaghey
27 April 2018, 6:53am

Fotografija Tviter korisnika @aJackieLarsen

Slušajte, studije mogu da budu prilično teške, bez obzira na ono što je Van Vajlder obećao. Zbog njih se zabijaš u bedne sobičke, sa još bednijim cimerima, zatrpaju te dugovima, i poremete ti mozak ranojutarnjim predavanjima. Ali na Univerzitetu u Juti su izgleda skovali uzbudljivi novi plan da pomognu studenitma da se nose sa tamnom stranom visokog obrazovanja – dopustili su im da instaliraju „orman za plakanje“ u univerzitetskoj biblioteci.

Zahvaljujući ovom novom ormanu, koji je osmislio student Univerziteta u Juti i vizuelnih umetnik, Nemo Miler, studentarija može da se oslobodi stresa, šmrc po šmrc. Zatrpan si zadacima i u bedaku si? Šutnula te je porukom usred bubanja za kolokvijum? Samo pusti par suzica u samoći i vraćaj se na posao!

Prema pravilima koja su okačena na vratima, orman – opisan kao „bezbedno mesto za studente pod stresom“ – ima striktnu politiku od deset minuta po ridanju, pretpostavljam da bi poslužio svim klincima koji bi da se na kratko isplaču.

Ostala pravila nalažu ljudima da kucaju pre nego što uđu, privatnosti radi, i da ga u datom trenutku koristi samo jedna osoba, da ne bi postao neka vrsta užasnog ormana za seks. Od ljudi se takođe traže da koriste haštag „#cryclosetuofu“ kada o tome pišu na društvenim mrežama, zato što je 2018. godina, i više nikada nećemo morati da plačemo sami.

Po nekim fotografijama na Tviteru, orman iznutra zapravo deluje prilično udobno, opremljen tapaciranim zidovima i podom, pa čak i nekim plišanim životinjama, u slučaju da neko poželi da utopi igračku svojim suzama.

Naravno, orman je u suštini umetnička instalacija, i Univerzitet Jute priznaje da je čitava stvar u startu prilično ironična, ali da im ipak dosta ljudi kuka o milenijalsima-slabićima, i o tome kako moraju da „ očvrsnu“. Ali hajde da budemo realni. Jednog dana – možda ne danas, možda ne sutra – možda ćete se zateći na javnom mestu sa onom poznatom knedlom u grlu i briznuti u plač, govoreći sebi, „Majku mu, voleo bih da imam neku malu kutiju u koju bih mogao da se zavučem i deset minuta jecam, ili šta god“. Svet je trenutno pun stvari zbog kojih nam se plače, pa bi nam još ovakvih stvari možda bilo od koristi.