Zašto napuštam Gugl, Amazon, Majkrosoft, Fejsbuk i Epl na mesec dana

Ovo će tokom narednog meseca biti poslednji članak koji ću urednicima poslati preko Gugl Doksa — a možda i zauvek.

Počev od danas, prestaću da koristim usluge svake od takozvanih Velikih pet tehnoloških kompanija — Gugla, Amazona, Majkrosofta, Fejsbuka i Epla — tokom naredne četiri nedelje kako bih bolje razumeo pravu cenu krajnje udobnosti. To znači nema više android telefona, gmaila, Gugla Mapa, Vocapa, Instagrama, Jutjuba, dostave pošiljke u roku od dva dana, kompjutera sa Vindouzom, postova na Fejsbuku ili bilo kojeg od mnoštva drugih usluga koje nudi pet giganata iz Silicijumske doline.

Biće to odvikavanje na suvo od tehnologije koja upravlja svetom.

Kao što je slučaj sa mnogim lošim idejama, ova je započela u formi tvita. Imam bezvezan Samsungov telefon koji će umreti za koji dan i zatražio sam od Tvitera savet da li da ga zamenim samsung galaksijem, gugl pikselom ili ajfonom. Glavni i odgovorni urednik Motherboard-a Džejson Kolber imao je bolju ideju: zašto ne bih pokušao da koristim stari LG neksus koji je osvežio verzijom Sejlfiša, nezavisnim operativnim sistemom za mobilne telefone? Još bolje — zašto ne bih pokušao da izdržim mesec dana bez ijednog proizvoda ovih tehnoloških giganata?

Podržao sam ideju u načelu, ali mi je bilo teško da zamislim kako bi to funkcionisalo u praksi. Moj život vrti se oko proizvoda i usluga koje pruža ova velika petorka. Svi moji mejlovi, dokumenti i fotografije čuvaju se na Guglovim "oblacima", Gugl stoji iza moje dvo-faktorne autentifikacije, mrežu pretražujem uz pomoć Hroma, Gulg Mape su jedini način kako uspevam da se snađem po Njujorku, oslanjam se na Amazon da ne bih morao da vucaram kutije peska za mačke od dvadeset kila nekoliko ulica svake nedelje, svi moji kompjuteri imaju Vindouz, pišem knjigu u Vordu, u kontaktu sam sa prijateljima širom sveta preko Vocapa, a androidove telefone koristim već skoro deceniju.

Uprkos mojoj potpunoj zavisnosti od ovih proizvoda, međutim, gajim i duboko usađeno nepoverenje prema kompanijama koje stoje iza njih.

Amazonov uspeh zasniva se na radu njegovih skoro 600.000 nedovoljno plaćenih i preopterećenih zaposlenih, velikim poreskih olakšicama i potpunom osvajanju našeg privatnog prostora špijunskim proizvodima kao što je Aleksa. Fejsbuk prikuplja podatke korisnika i dopušta skoro svakome da vas obaspe reklamama, što je poslovni model koji je izazvao epidemiju lažnih vesti, targetiranje političkim marketingom u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji i navodno podstakao genocid u Mjanmaru. Gugl je vojni preduzimač koji poseduje više podataka o nama nego bilo koja kompanija u svetu i koristi svoje proizvode da bi nas obasipao reklamama istovremeno agresivno izbegavajući plaćanje poreza. Eplovi ključni proizvodi nastali su iz patnje njegovih izvođača radova u zemljama u razvoju, od dece koja umiru u rudnicima kobalta u Kongu do Fokskonovih fabrika u Šenzenu, gde su žičane mreže postavljene preko dvorišta radničkih baraka kako bi sprečile sve veću plimu samoubistava među radnicima. I, konačno, tu je Majkrosoft, kompanija zatrpana tužbama za monopol u Sjedinjenim Državama i Evropi a koja je sarađivala sa kineskom cenzurom i predavala podatke o svojim korisnicima NSA-u za njeni ozloglašeni program PRISM preko kog špijunira američke građane.

Ukratko, sebe smatram licemerom. S jedne strane, oštro se protivim mnogim poslovnim praksama koje su ove kompanije pretvorile u svetske čudovišta kakva su danas. S druge strane, naivčina sam koja se loži na udobnost koju pružaju njihovi proizvodi.

Iako su neki proizvodi koje su ove kompanije napravile nesumnjivo olakšali živote mnogih ljudi — posebno u razvijenim zemljama — to se desilo po preveliku cenu. U tehnološkom svetu važi truizam da ako je proizvod neke kompanije besplatan, onda ste pravi proizvod vi, a negativne posledice ovog načina poslovanja postaju sve očiglednije svake naredne godine.

Dokumentarista Adam Kertis je 2016. godine snimio dokumentarac za BBC po imenu Hipernormalizacija. To je sjajan dokumentarac i svi treba da ga pogledaju, ali najvažnija od svega je Kertisova glavna teza: razlog zašto je sve toliko sjebano danas jeste taj što nismo sposobni da zamislimo bolju budućnost, zbog čega se pretvaramo da je sve u redu dok se svet oko nas raspada po svim šavovima.

Očigledno je da je sličan proces u toku i u Silicijumskoj dolini. Uz izuzetak Majkrosofta i Epla, koji su na sceni prisutni već skoro pola veka, ovih Velikih pet kompanija brzo se infiltriralo u naše živote protekle decenije i postalo do te mere sastavni deo naših svakodnevnih života da ubrzano postaje nemoguće zamisliti život bez njih.

Nalazimo se u čvrstom zagrljaju tehno-fatalizma — verovanja da tehnologija ne može da bude drugačija od onoga kakva jeste — i ovaj dominantni stav najbolje se vidi u skorašnjem članku novinara za tehnologiju Njujork Tajmsa Farhada Mandžua. Naslovljen “Zastrašujuća petorka današnje tehnologije: Imaju nas u šaci”, članak je istraživanje na temu “kako smo se, svi mi, našli u neizbežnom stisku šačice američkih tehnoloških kompanija koje sada dominiraju najvećim delom globalne ekonomije.”

Mandžu je priznao da nema bekstva od ovih kompanija, ali to nije glavna poenta njegovog članka. Poenta je naterati čitaoca da ispuni upitnik, koji samo potvrđuje njegovu zavisnost od ovih kompanija. Mandžu u upitnik uvodi ovim hipotetičkim pitanjem: “Kad bi vas neki zli, tehnofobični monarh primorao da se odreknete svakog od Zastrašujuće petorke, kojim biste redom to učinili, i koliko bi se vaš život pogoršao nakon toga?”

U ostatku članka Mandžu opisuje bez koje tehnološke kompanije ne bi on mogao da živi po redu važnosti. On hvali udobnost koju su mu pružili razni Amazonovi proizvodi, za koje mu je upitnik pokazao da je najnezamenljivija kompanija u njegovom životu. On predviđa nalet kritike zbog jednog svog pasusa, pišući: “Ako vas takva budućnost tera da prebledite, to je prava reakcija. Postao sam žrtva zamke udobnosti i imate pravo da mi se podsmevate, ali i da ispredate distopijske vizije na osnovu takvog mog ponašanja.”

A opet, umesto da provede imalo korisnog vremena na introspekciju te kritike, Mandžu članak zaključuje sledećim pasusom: “Naravno, možete da odaberete da izađete iz te priče; možete da se odvezete kolima do Targeta, a život vam se neće okončati ako se ne budete povinovali Amazonu. Ali, ako u vašem slučaju to nije Amazon, biće to onda neki drugi od velike petorke. Ili,verovatnije, već jeste. Suviše je kasno za beg.”

Pogledati trenutni tehnološki pejzaž i reći da stvari ne mogu biti drugačije fundamentalno je nerazumevanje načina na koji se razvija tehnologija. Mandžuov argument je opravdan u samo veoma uskom smislu. Ako koristite internet, gotovo je nemoguće potpuno izbeći usluge treće strane koja se oslanja na proizvode Velike petorke kao što su Amazon Web Services ili Microsoft Azure, a Gugl postavlja kablove ispod mora tako da će pristup bilo kom sajtu na internetu na kraju verovatno zahtevati makar jednu Guglovu alatku.

Za mene, narednih mesec predstavljaće testiranje pretpostavke da su proizvodi Gugla, Fejsbuka, Amazona, Majkrosofta i Epla suviše zgodni za korišćenje da biste im odoleli. Zamenom proizvoda ovih kompanija njihovim nezavisnim ekvivalentima iz open sors sfere, staviću na probu ideju da je udobnost koju pružaju ovi proizvodi jača od njihovih manjkavosti. Da se razumemo, moj cilj nije da se “isključim sa mreže”, već da ostanem povezan i živim onoliko normalno koliko je to moguće koristeći alternativne proizvode i usluge.

Priznajem, nalazim se u prilično idealnoj poziciji da izvedem takav eksperiment. Za početak, već sam obrisao svoj Fejsbuk nalog nakon skandala sa Kembridž Analitikom i odbijam da koristim Eplove proizvode zato što ne mogu da podnesem zatvoreni ekosistem te kompanije, tako da su dve od velikih pet već prilično isključene iz mog života. Takođe sam prilično tehnološki pismen i imam neku malu količinu iskustva sa stvarima kao što su Linuks, što će nesumnjivo olakšati tranziciju na alternativne platforme. Imam i posao koji mi omogućuje da preduzmem ovakav eksperiment i živim u najgušće naseljenom gradu u Sjedinjenim Državama, tako da postoji gomila prodavnica koje će mi nadoknaditi odsustvo pristupa Amazonu.

U narednih nekoliko nedelja, razgovaraću sa ljudima koji se bore protiv monopolizacije svega od strane velike petorke razvijajući alternativne alatke i napisaću vodič za zamenu tih proizvoda u vašim životima. Posle mesec dana, proceniću svoje iskustvo i napisati propratni članak o tome kako je bilo isključiti se iz velike petorke. Biću prvi koji će priznati da možda postoje proizvodi koji su toliko nezamenjivi da bi se kvalitet mog života verovatno strašno pogoršao bez njih. Ali neću znati dok ne probam.