Satanizam

Jezive priče o indijskom satanističkom kultu koji puši guštere i pije krv

U gradu slavnom po religioznosti, među svim tim vernicima nalazi se i jedna grupa satanista.

pisao Zeyad Masroor Khan
30 Jun 2018, 5:45am

Satanistički ritual. Fotografija: autor.

Prvobitno objavljeno na VICE Indija.

“Masturbiraj pre nego što dođeš”, rekao mi je Sinister*. “Želimo da budeš smiren pre rituala.”

"Ritual" je trebalo da bude inicijacija u neočekivanom okruženju na obodu Aligarha. Sinister, dvadesetčetvorogodišnjak koji se predstavlja pod pseudonimom, uveravao me je da će ritual koji je izmislio njegov kult biti “blago” iskustvo, kao što i priliči početniku.

“Okupaj se”, rekao mi je Sinister. “Obuci crnu odeću i stavi malo parfema. Ponesi pet sveća, malo mirišljavih štapića, srebrni putir, jedno malo zvonce i britvu."

“Britvu?”

“Za tvoju krv. Ako nisi spreman, ponesi na žrtvovanje živi organizam: guštera ili miša.”

Pitao sam ga da li umesto toga mogu da ponesem špric. "To će ukaljati svetost rituala”, rekao je sarkastično, “ali što da ne.”

Mračni počeci

Uspavani, konzervativni grad u državi kojom upravlja hinduistički jogin, Aligarh ima 42 odsto muslimanskog stanovništva i malu ali vidljivu hrišćansku manjinu. I kao što sam otkrio putem slučajne poruke od starog školskog druga, nepokolebljivu grupicu đavolovih poklonika.

S vremena na vreme, u Indiji bi se pojavila vest o “satanističkim aktivnostima”, uglavnom na mestima na kojima je snažno prisustvo crkve, kao što su Kerala, Mizoram i Nagaland. Vatikanski informativni servis izrazio je zabrinutost zbog ove pretnje posle incidenta u Kočinu 2013. godine. Najveći deo vremena, međutim, satanizam u Indiji deluje kao puki afekat — mešavina gotičarske estetike i interesovanja za okultno koja ima manje veze sa domaćom okultnom praksom a više sa holivudskim filmovima kao što su Rozmarina beba i Isterivač đavola.

Fotografije koje su okačili sledbenici satanističkog kulta iz Aligarha. Slike: Fejsbuk

O postojanju kulta u Aligarhu u krugu mojih prijatelja samo se šapuće. Teško je dokazati koliko je to istina a koliko preterivanje. Iako Sinister tvrdi da njegov kult ima na stotine pripadnika, mogao sam da nađem samo dvanaestak ljudi koji su otvoreni u svojim uverenjima ili su u različita vremena učestvovali u “ritualima”. Oni pišu postove na Fejsbuku koji veličaju smrt i razaranje, i kače fotografije sa isečenim rukama i krvlju koja curka iz raznih delova njihovih tela.

Geneza Sinisterove grupe je prosta: gomila školskih drugara, koji su počeli da se bave satanizmom pre deset godina, izmišljajući sopstvene rituale uz pomoć elemenata koje su pronašli u knjigama ili izvukli iz ličnog života.

Suvonjavi, niski, blagoglagoljivi čovek smatra svoju muslimansku porodicu relativno naprednom: poslali su ga u katoličku školu, dopustili mu da se bavi poezijom i tolerisali njegove ortake, koji su nokte farbali u crno.

Ali koliko god otvorena bila, rekao je Sinister, njegova porodica nikad ne bi razumela stvari koje su on i njegovi prijatelji radili kao adolescenti.

Sinister i drugi mladi ljudi sa kojima sam se upoznao u Aligarhu tvrde da su iskopavali leševe na grobljima, poklanjali jedni drugima ljudske lobanje za rođendan i pili krv iz tih lobanja. Tvrde da su provaljivali u crkve, skrnavili Bibliju i okretali krstove naopačke. Sinister mi je pokazao izbledele ožiljke na svom telu, koje su on i njegovi prijatelji urezivali noževima. “Možete videti urezane obrnute krstove na mojima rukama", rekao je on. "Evo ga 666. A tu je i trougao.”

Grafiti satanističkog kulta iz Aligarha. Slika: Zeyad Masroor Khan

Sprijateljili su se sa Naga svetim ljudima i krali lobanje od aghori dilera tantričkih droga. Čerečili su guštere, vrane i paukove, mešali životinjske ostatke sa duvanom i pušili to. Kažu da su hranili sledbenike komadima sopstvenog mesa.

Okupljanje stada

Navodni satanistički kult iz Aligarha započeo je sa četiri učenika elitne škole u mestu: Sinister, Nekronemezis, Doktor i Profesor*.

“Zgadila nam se konzervativno društvo u Aligarhu”, rekao mi je Sinister. “Mrzeli smo dominantno siledžijstvo i prevelik naglasak na religiji. Nismo želeli da budemo kao ljudi koji se voze na biciklima, vise oko Ženskog koledža i zadirkuju studentkinje.”

Postavili su “ašram” blizu Čerata, sela deset kilometara severno od Aligarha. “Družili smo se sa meštanima i svetim ljudima. Pravili bi nam svete lule”, rekao je Sinister. “Bili smo sami, daleko od sveta.” Dane su provodili zajedno u ašramu, maloj kolibi na zelenim poljima koje opisuju kao “estetski zadovoljavajuće i bliske prirodi.” Sinister mi je rekao da su u jednom trenutku više vremena provodili u izolovanom skloništu nego kod svojih kuća. “Naša odeća, pa čak i četkice za zube, bili su tamo.”

Njegova porodica je to doživljavala kao buntovništvo protiv ustaljenih normi društva. Ponekad su mu zabranjivali da izlazi noću i savetovali ga da se kloni ljudi koje su smatrali beskrupuloznim, ali Sinister je počeo da dovodi u pitanje ta ograničenja. “Nisu li i oni ljudi kao i mi?”

Iako su Sinister, Nekronemezis, Doktor i Profesor studirali na različitim koledžima, nalazili su vremena da se sastaju i privuku druge svojim interesovanjima. Teško je reći koliko “sledbenika” se zapravo ložilo na gotičarsku estetiku kao adolescenti. Sinister, koji je fasciniran brojevima kao što su 13, 33 i 666, rekao mi je: “Naš kult je sada samo 13 posto onoliko moćan kao što je nekad bio. Na svom vrhuncu pre tri godine, imao je 13.000 sledbenika." (Aligarh čak nema ni toliko hrišćana.) “Sada je to negde oko 333.”

Sinistter puši cigaretu tokom intervjua. Slika: Facebook

Bivši drugar iz odeljenja osnivača kulta, koji je rekao da se plaši da koristi pravo ime, ispričao mi je da su satanisti dolazili u školu sa noktima ofarbanim u crno, maskarom i neobičnim frizurama. “Zvali su ih ‘đavolovi sledbenici’ ili ‘iluminati’. Kad bi hodali hodnicima, bilo je nemoguće da ih ne primetite”, rekao je on.

“Većina drugih smatrala ih je budalama ili ljudima koji su potpali pod uticaj Sotone. Neki su savetovali da im se ne pridaje nikakva pažnja, dok su vernici bili uvereni da će im Alah pokazati pravi put”, dodao je on.

Ali neke druge je grupa privukla. Jedan od pripadnika, “V”, visok je dvadesettrogodišnjak koji se grupi pridružio kad je maturirao. On sada studira inženjerstvo, a idol mu je srpsko-američki izumitelj Nikola Tesla, ali ima drage uspomene na članstvo u “kultu”.

“Skidali bismo sa interneta knjige Alistera Kroulija i čitali ih”, rekao je V, opisujući engleskog okultistu kao “najuvrnutijeg čoveka na svetu”. Odbacujući američku muziku, slušali su evropske bendove kao što su Burzum, Opeth, Mayhem, A Forest of Stars, Necrobutcher i Sledgehammer. “Čak i Putin sluša Opeth”, rekao je on.

V je jednom ukrao ljudsku lobanju od aghori tantrika i poklonio je Nekronemezisu za rođendan. “Kad je video šta je upakovano, zagrlio me je i rekao da je to najbolji poklon koji je ikad dobio", ispričao mi je V.

Fotografije koje su okačili sledbenici satanističkog kulta iz Aligarha. Slike: Fejsbuk

Prema njegovim rečima, roditelji dečaka često su bili zauzeti poslom, kao nastavnici, profesori, lekari ili inženjeri u inostranstvu, rekao je on. “Većina naših prijatelja imala je bogate, obrazovane roditelje koji nisu imali vremena za svoju decu”, rekao je on. “Deca su to iskorišćavala.” Njegov otac umro je dok je on još išao u zabavište.

“Neki od njih patili su od raznih poremećaja”, rekao je. “Neki od njih i dalje idu na terapiju i rehabilitaciju.” U svom ašramu, dečaci su našli osećaj zajedništva. “Prihvatili smo jedni druge onakve kakvi jesmo”, rekao je on.

Filozofija

Filozofija “krvne braće” zasnovana je na mešavini ideja preuzetih iz satanističke literature, verskih tekstova, paganizma, popularne umetnosti i života — znakovi kojima ih, tvrde oni, obasipa univerzum o postojanju sila koje su ga stvorile.

Prošle godine sam upoznao Nekronemezisa, koji sada ima 24 godine, tamnoputog mršavog mladića sa kosom do ramena i odsutnim pogledom, praktično lidera kulta, u njegovom porodičnom domu u luksuznom kraju u severnom delu gradu, odakle potiče većina “krvne braće”. Delimično odvojen od ostatka grada železničkom prugom, Nekronemezis i njegovi prijatelji ovaj kraj zovu “Novi Aligarh”.

Zidovi u njegovoj sobi bili su ofarbani u crno i ukrašeni poluspaljenim stranicama Biblije, električnom gitarom, životinjskom kosti koja visi sa plafona, lobanjom, obrnutim krstom i lingamom Šive. Nekronemezis, rekao je on, znači mračni mesija sa natprirodnim moćima: sluga smrti. “Nekronemezis može da izazove katastrofu u snu, samo ako pomisli na nju”, rekao je on.

Nekronemezis je rekao da je on u večitoj potrazi za mudrošću i znanjem. “Čitao sam mnogo knjiga i počeo da odbijam stvari koje mi nisu delovale ispravno. Imam kolekciju takvih knjiga. Žudeo sam za mračnjaštvom.” Među knjigama u njegovoj sobi nalazile su se i “Satanistička biblija” Antona Šandora La Veja i “Deca ponoći” Salmana Rušdija.

Fotografije koje su okačili sledbenici satanističkog kulta iz Aligarha. Slike: Fejsbuk

Isto je važilo za droge. Počeo je da duva kao tinejdžer, a ubrzo posle toga je prešao na heroin. Postoji jezerce prekriveno algama u krajoliku koji on zove “Jalovom zemljom” blizu njegovog doma, gde bi Nekronemezis odlazio da proučava satanističku literaturu i uradi se. “Sa heroinom u krvotoku, ležao bih na stenama i zurio u zvezdano nebo", rekao je on. "Ponekad bih plivao u jezercetu.”

Uz zvuke molitve koja dopire iz obližnje džamije, on je ušmrkao crtu i rekao mi da pustim pesmu “To Die Alone” norveškog benda Veil. (Priznao je da mu je omiljeni podžanr metala depresivni suicidalni blek metal.) “Religija je samo skup pravila koje bilo ko može da napiše”, istakao je on. “Ja mogu da ih napišem bolje.” Pripalio je cigaretu. “Imate čitavu armiju muslimana koje uznemirava to što se mi klanjamo Sotoni”, ispričao je.

Blekleg, dvadesetdvogodišnjak, tvrdio je da je deo ogranka kulta sa najmanje dvadeset sledbenika. “Imam sposobnost da ih izmanipulišem i prevedem na mračnu stranu uz pomoć droga”, pohvalio se on. Blekleg je ispričao da je na mračnu stranu prvi put prešao kad je neko bacio čini na njegovog oca u vreme kad je imao pet godina. U osmom razredu osnovne učestovao je u prvom ritualu —”promeni oka”. Potom su mu u život ušli droga i muzika, pogotovo treš metal. U drugom srednje učestvovao je u “krvnoj zakletvi”, zarekavši se na vernost ovoj ideologiji.

Za njega, satanizam nije “religija”. “U svojoj suštini, to je obožavanje samog sebe”, rekao je on. Dodao je da ne postoji sukob između njegovih uverenja i onih njegove religiozne devojke.

Ritual

Bleklegovo filozofskog shvatanje satanizma u suprotnosti je sa nekim od stvari koje je V ispričao da je njegova grupa radila. “Radili smo sve”, ispričao mi je V, “od skrnavljenja svetih knjiga do traženja od ljudi da stoje na Kuranu kako bi dokazali svoju vernost. Neki od nas su to i uradili, dok su slabiji među nama odbili.”

Ali tokom godina, jezgro grupe i drugi su se osuli. Neki su napustili Muslimanski univerzitet u Aligarhu, dok su drugi imali problema da završe školovanje u privatnim ustanovama, jer im je studiranje prekinuto boravkom u rehabilitacionim centrima za odvikavanje od droge. Jedan par roditelja pronašao je kostura u sinovljevoj sobi. Jedan drugi član izbačen je iz porodičnog doma nakon što je naslikao nacistički kukasti krst na zidu svoje sobe. Sinisterovi roditelji su ga na kraju poslali da studira u Laknau.

Pentagram koji je naslikao Sinister za satanistički ritual. Slika: Zeyad Masroor Khan

Oni koji su ostvarili poslovne karijere distancirali su se od grupe. Doktor i Profesor nisu želeli da budu intervjuisani.

Sinister je za razvodnjavanje originalne poruke okrivio neke od novih sledbenika. Oni su samo želeli da budu “u trendu”, rekao je on, “privukla ih je crna odeća, lak za konte, maskara, prstenje i medaljoni.” Dodao je: “Novi milenijalci počeli su stvari da tumače na svoj način i pretvorili petljanje sa drogama u biznis. Sve se otelo kontroli.”

Pitao sam Sinistera da li mogu da prisustvujem ritualu i tako sam se jedne večeri našao pozadi na njegovom motociklu. Kad smo stigli na “Jalovu zemlju”, bili smo tu samo nas dvojica. “Pronašao sam kost”, rekao je Sinister. “To je znak.”

Nacrtao je pentagram unutar dva koncentrična kruga, postavio pet sveća na njegove vrhove i putir u središte. Pored njega je napravio krst i rekao mi da stanem u sredinu. Stavio je masku lobanje, koja je prekrila donju polovinu njegovog lica.

Zloslutnim glasom, Sinister je pokazao prstom na svaku od četiri strane sveta i četiri puta rekao:
“Živeo gospodar Lucifer.”
“Živeo gospodar Belzebub.”
“Živeo gospodar Abazgarot.”
“Živeo gospodar Iblis.”

“Skoncentriši se na zvuk zvonceta”, rekao je i počeo da nariče tekst koji je mogao biti preuzet iz Craft-a: “Hvaljen bio Gospod koji nas je stvorio po svom liku. Molim te, prihvati me ovakvog kakav sam ti i došao. Reci svojim psima čuvarima na kapijama pakla da mi se pridruže. Reci im da se ponašaju prema meni kao prema svom bratu.”

Sinister oglašava zvonce tokom satanističkog rituala. Slika: Zeyad Masroor Khan

Zabio je iglu u ruku i kapnuo nekoliko kapi svoje krvi u putir. “O' gospodaru Lucifere, molim te, prihvati ovu žrtvu.”

Pošao sam s njim iz radoznalosti, ali to što sam bio tamo samo sa Sinisterom bilo mi je pomalo jezivo i jedva sam čekao da se sve okonča. On je konačno završio ritual i stavio svoju masku na moje lice. “Sad si jedan od nas”, rekao mi je, a onda me ostavio na jednom od obližnjih puteva.

*Izvori su koristili pseudonime.