Kvir lični treneri su u svakodnevnoj borbi protiv heteronormativnosti

"Mi znamo da je naša zajednica doživela više traume zbog telesne dismorfije i da je sklonija depresiji… Kad ste toga svesni, uradićete mnogo na stvaranju kulture inkluzivnosti."

|
dec 6 2018, 10:58am

Sleva nadesno: Lore Makspaden (fotografija posredstvom Makspaden), Gas Lanca (foto: Met Baum), Natali Huerta (fotografija posredstvom Huerte)

Mnogim kvir ljudima ume da bude teško da rade na sopstvenoj fizičkoj formi. Često postoje rodno podeljeni toaleti, formulari za prijavu koji ne ostavljaju mesta za nečiji identitet i rodno definisan jezik na opremi za vežbanje. Da ne pominjemo potencijal za uznemiravanje i podjednako intruzivnu pretnju od osoblja teretane koje ne zna kako da se nosi s tim.

Rad sa kvir ličnim trenerom, međutim, omogućuje rad sa osobom koja razume sve to i zna lični teret koji jedno takvo mesto može da nosi. Štaviše, u svojoj praksi mnogi su radili na aktivnoj borbi protiv hiper-rodno obeleženih fitnes narativa kako bi stvorili radikalno inkluzivne prostore u kojima svi mogu da se osećaju dobrodošlo.

Razgovarali smo sa nekoliko kvir trenera širom Amerike koji u svojoj praksi žele ne samo da osnaže kvirove, trans, rodno neodređene i ne-binarne osobe, već i koji su ponudili predloge kako da se teretane pretvore u mesta u kojima nema straha i osude, podelili su sa nama kako je lično treniranje uticalo na njihova vlastita fitnes iskustva i dali uvid u iskustva kvirova u često heteronormativnoj fitnes profesiji.

Intervjui su redigovani radi dužine i jasnosti.

A person holding some kind of hammer
Fotografije putem Lore Makspadena

Lore Makspeden,
vlasnica i rukovodilac Positive Force Movement ,
Ročester, Njujork

VICE: Šta te je navelo da poželiš da postaneš lični trener?
Lore Makspaden: Bila sam prilično osrednja sportistkinja u višim razredima osnovne i srednjoj školi posle godina i godina sklonosti sedenju, mučeći se da budem prisutna u rođenom telu kao neko ko doživljava rodnu dismorfiju. Svaki pokušaj kretanja nastajao je iz pobude zasnovane na sramoti zbog “trebalo bi da radim ovo, trebalo bi izgledam ovako”. To razmišljanje u registru sve-ili-ništa sa sramotom kao motivacijom nije efikasan u stvaranju dugoročne zdrave promene. Želela sam samo da pronađem način kretanja koji neću potpuno mrzeti kako bih otkrila šta znači imati pozitivan odnos prema vlastitom telu. Sada sam uspela da uspostavim odnos prema kretanju koji je pun radosti i pozitivnosti. Bio je to način da budem radikalna u dodiru sa sopstvenim telom motivisanom ljubavlju prema vlastitom telu kroz moja dela čak i kad to nisam mogla da manifestujem samim svojim telom. I bila sam u fazonu, koliko ljudi se oseća tako, naročito u okviru trans zajednice, posebno u okviru trans zajednice gde su ljudi doživeli traumu ili na bilo koji način imaju tela koja su marginalizovana? Toliki među nama kreću se kroz ovaj svet mučeći se da se osećaju kao kod kuće u vlastitim telima. Ono što radim je 100 odsto usredsređeno na pomaganje ljudima da se osećaju kao kod kuće u vlastitom telu, prepoznavši to preklapanje između fizičkog i političkog, između nežnosti i snage, ranjivosti i snage.

Šta te je navelo da odlučiš da se specijalizuješ u radu sa kvir zajednicom?
Odrastavši u kraju koji je bio konzervativan i religiozan, i nije priznavao kvir i trans osobe, neka od mišljenja kojima sam bila izložena bila su da sam ja sramna osoba. Pokušaj da se izborim sa sramotom, ali i dalje osećajući strah, deo je razloga zašto je jedan od nekoliko mojih sertifikata profesionalca za fitnes uzrokovan traumom. Neki od načina na koji kretanje utiče na naše zdravlje jeste taj veoma holističan pritup praktikovanju telesnog osnaživanja. Steći ćemo snagu bukvalno tako što ćemo raditi stvari koje nikad ranije nismo radili i potom se oporavljati od njih. Kad to radimo na fizički način, to se onda prenosi i na ostatak našeg života. Veći deo moje želje da radim sa kvir osobama i trans osobama direktno je vezan za moju želju da osposobim ljude koji su marginalizovani ili imaju bilo kakav razlog da kriju istinu o tome ko su tim dubokim osnaživanjem u kom je fizička snaga rešenje svih njihovih problema. Fizička snaga je katalizator dublje transformacije zagovaranja sopstvenih prava i prava drugih koji su ranjivi.

A person sits on a bench with boxing tape around their hands
Fotografija posredstvom Natali Huerta

Natali Huerta,
osnivačica i rukovodilac the Queer Gym Ouklend,
Kalifornija

VICE: Kakva iskustva su te navela da osnuješ Queer Gym?
Natali Huerta: Vizualno sam se izdavala za žensko tako da sam u startu morala da se nosim s tipičnim iskustvom koje strejt žene imaju u teretanama, a koje je veoma neprijatno. Bila sam upadljivo gojazna. Smršala sam, počela da se osećam opuštenije u predstavljanju sebe kao muškarca i tokom te tranzicije iz predstavljanja kao žene u predstavljanje kao muškarca teretana je postala istinski uvrnuta. Teretana se od mesta na koje sam volela da idem pretvorila u mesto gde ne želim da idem jer nisam želela da se nosim s tim pogledima u svlačionici, nisam želela da se nosim s momcima u prostoriji sa tegovima, nisam želela da začikavaju mene i moju devojku kad uđemo tamo da vežbamo ili da mi govore da sam ušla u pogrešno kupatilo. To je dovelo do toga da sam pokušavala da nađem bilo koje mesto gde mogu da vežbam a da se ne osećam loše samo zbog izražavanja svog roda. Bila sam u fazonu: Sigurno nisam jedina kvir osoba koja ima ovo usrano iskustvo, zato ću osnovati sopstvenu firmu i videću šta će se desiti. Sada smo otvoreni već skoro devet godina.

Kako trener može da učini svoju fitnes praksu inkluzivnijom?
Nažalost, većina sertifikata uglavnom se bavi anatomijom i naukom, ali su definitivno manjkavi u drugim oblastima kao što su inkluzivitet i uznemiravanje. Pod jedan, rekla bih jezik — samo traženje zamenice u sklopu tog razgovora. Od jezika na formularima za prijavljivanje do otvorenog obraćanja klijentima. Stvari kao što su obraćanje vašoj grupi sa “dobar posao, momci” — taj binarni jezik, zaista nema potrebe za njim. Takođe, kad dođe do određenih vežbi i opreme, na primer, men mejkeri, što je ime za vežbu, ili Supermen. Samo ih izbacimo i men mejkere nazovemo houmi mejkerima, supermena nazovemo superljudi. Ne škodi imati zavesu sa dugom ili malu nalepnicu sa dugom na vašim vratima ili na vašem sajtu, ali pođite i korak dalje sa obeleženim rodno neutralnim toaletima i uradite domaći zadatak o konkretnim zajednicama kojima služite. Mi znamo da je naša zajednica doživela više traume zbog telesne dismorfije i da je sklonija depresiji… Kad ste toga svesni, uradićete mnogo na stvaranju kuluture inkluzivnosti.

a man lifting a kettlebell
Foto: Met Baum

Gas Lanca,
vlasnik Bedrock Strength and Conditioning,
Sijetl

VICE: Kako tvoja iskustva u kvir zajednici utiču na način na koji želiš da radiš sa klijentima?
Gas Lanca:
Kad se govori o tome da ste kvir, to je samo jedan aspekt nečijeg identiteta. Kad ulazite u okruženje teretane, naročito kad ljudi znaju da sam kvir trans osoba, rod uglavnom nije nešto o čemu mnogo pričamo. Češće se desi da im to onda omogući da malo zaborave na sve to i usredsrede se na druge oblasti života koje možda ne dobijaju toliko pažnje. Mogu da se usredsrede na izlaženje na kraj sa stresom na poslu i kako da se opuste od njega, depresiju i anksioznost, građenje samopouzdanja, da se ima više energije tokom dana i bolje spava tokom noći. Čudno je, kad sam razmišljao o sopstvenim iskustvima, kad god znam da je neko drugi kvir ili trans, to je gotovo kao da možete lakše da dišete i to je poslednja stvar o kojoj morate da pričate, zato što postoji osnovni stepen razumevanja oko toga. Postaje potpuno bespredmetno.

Kako osmišljavaš vežbe za klijente iz kvir zajednice?
Mnogi ljudi, iz raznih razloga kao što su novac i strah od ulaska u rodno određeni prostor kao što je teretana, više vole da vežbaju kod kuće. Ono što obično radim jeste da kad osmišljavam vežbe za ljude, koristimo opremu dok smo u teretani, ali kad ih pošaljem kući sa domaćim zadacima, pokažem im kako se to radi kod kuće bez opreme. Postanemo veoma kreativni u osmišljavanju vežbi za kod kuće ili u parku, da bi se oni osećali kao da i dalje napreduju i imaju zamajac u pretvaranju vežbe u sastavni deo njihovih života. Nadam se i da ljudi kad rade sa mnom i vide teretanu i vide mnogo toga što ih zastrašuje — jeste, veoma je heteronormativno, agresivno okruženje, ali mnogo toga nestane ako znate šta radite i možete da zadržite slušalice na glavi, uđete, obavite posao i potom odete.

A person photographed from the waist up
Foto: Andrea Beça

Kajl Ferol,
osnivačica i izvršna direktorka QUEERFLEX Kanada
Edmonton, Alberta, Kanada

VICE: Šta ta je navelo da odlučiš da postaneš lični trener i potom otvoriš vlastitu teretanu?
Kajl Ferol:
QUEERFLEX je otvoren krajem 2016. kao neka vrsta reakcije na moje sopstvene potrebe kao nebinarne osobe nezadovoljne u teretani. Deklarisala sam se kao nebinarna osoba 2013. godine i u tom čitavom procesu počela sam zaista žestoko da forsiram fitnes i kretanje kako bih bolje razumela šta to znači u mom telu i da se ponovo povežem s njim. Odlazeći u teretane i tipične prostore za fitnes ili studije, nisam baš imala najsjajnija iskustva sa tim prostorima, nisu bila blagonaklona prema mom identitetu a ponekad ga čak nisu ni prihvatala. Bila sam u fazonu, ne dobijam što mi treba od tih prostora, tako da ću prosto ispuniti taj svoj san tako što ću otvoriti sopstvenu teretanu.

Na koji to način tvoje potrebe nisu bile zadovoljene?
Oblasti fitnesa i velnesa poprilično su rodno određene, od pitanja na formularima za prijavu koja ne odražavaju moj rodni identitet do razgovora sa trenerima o konkretnim stvarima u vezi s mojim telom na kojima želim da radim. Imala sam nekoliko ličnih trenera i veoma loša iskustva sa svima njima kad je dolazilo do toga zašto je moje ime legalno na ugovoru jedno, ali onda od njih tražim da me oslovljavaju drugačije i ne razumeju niti žele da razumeju u čemu je stvar; do toga da moram da objašnjavam izražavanje u zamenicama i konstantno da ih ispravljam; do toga da me osoblje pogrešno rodno određuje u teretani; do toga da uđem i nemam kupatilo ili garderobu koja se uklapa u moj identitet; sve do toga da sam bila uznemiravana u samoj teretani dok vežbam. Bio je jedan pojedinac kog sam pitala da li mogu sada da radim na spravi a on je odlepio i počeo da me zove “to”. Otišla sam do osoblja teretane i zatražila njihovu pomoć a oni nisu znali šta da rade.

Kako si radila na tome da QUEERFLEX postane inkluzivno mesto koje misliš da je nedostajalo?
Zapravo smo razvili čitav program treninga oko toga za druge trenere i teretane koji žele da budu inkluzivnije i prihvatljivije i da stvorimo bezbednija mesta za njihove kvir, trans i nebinarno osoblje i klijente. Pogledali smo sve što osoba može da iskusi kad uđe u teretanu, od ulaska na glavni ulaz do toga kako su dočekani. Ne koristimo rodne pozdrave ovde zato što ne želimo da pretpostavimo nečiji rod ili iskustvo. Naše smernice za sigurnije mesto, koje zovemo kućnim pravilnikom, govore mnogo o tome kako steći samostalnost nad vlastitim telom. Ohrabrujemo ljude da unapred ne pretpostavljaju identitete drugih ljudi. Takođe zastupamo perspektivu “zdravlje u svim veličinama”, za koju mislim da je zaista bitna jer u QUEERFLEX mi zaista poštujemo činjenicu da se LGBTQ + pristupačnost ne završavaju rodnim identitetom i seksualnom orijentacijom, oni takođe obuhvataju mnoge druge ukrštene delove naših identiteta koji utiču na način na koji doživljavamo sopstvena tela. Ne tolerišemo nikakva uznemiravanja ili diskriminaciju na osnovu roda, sposobnosti, rase, socio-ekonomskog statusa, i poštujemo činjenicu da ne poznajemo tuđa iskustva ili traume. Uvrstili smo sve to u naše smernice za sigurnije mesto i politiku koju koristimo kad radimo s ljudima. Imamo prostor na našim formularima da ljudi upišu ime koje žele i pitamo ih koje zamenice žele da koriste. Kod informacija za kontakt u slučaju nužde koje tražimo od ljudi —namerno pitamo ljude da budu sigurni da kod onoga koga su naveli smemo da koristimo ime koje su naveli i zamenicu, da ne bismo nenamerno autovali nekoga. Pitamo ih za stvari kao što su praksa izražavanja roda, dajemo ljudima informacije kako da vežbaju ako nose steznik i mnogo toga još. Svi naši treneri su obučeni da pruže podršku ljudima koji koriste različitu praksu izražavanja roda kao i psihološki pristup ljudima koji možda uzimaju hormone. Imamo i rodno inkluzivnu garderobu. Sva naša kupatila su rodno inkluzivna i pristupačna, i sav naš prostor je u skladu sa tim stepenom pristupačnosti.

Pratite Elisu Gudman na Tviteru.

Više na VICE
Vice Channels