Pet pitanja za tipa koji je tri sata lizao zvonce na vratima nepoznatih ljudi

Uparivanje savremene države koja sve nadzire i naše #hotcontent kulture je rezultiralo u novoj vrsti priče.

Znate je, nastaje korišćenjem kamera za nadzor, i uvek se puštaju u javnost sa naslovima kao što je: „Misteriozni klovn je deset minuta nepomično stajao na tremu jedne porodice“, ili „OMG, pas se zaključao napolju, pa je pokucao da mu otvore“. Mislio sam da smo iscrpeli sve teme za priče, od izuzetno mračnih, preko laganih, od dosadnih do zanimljvih, ali pogrešio sam… baš, baš sam pogrešio. Dna nema.

Najiskrenije, čitaoče, jednostavno nisam očekivao čoveka koji će tri sata lizati zvonce na vratima. E sad, priča je prilično prokleto jednostavna. Na novogodišnje veče, tridesetrogodišnji Roberto Daniel Arojo je došao na vrata jedne kuće u Salinasu, u Kaliforniji. Roditelji nisu bili kod kuće u tom trenutku, ali deca jesu. Onda je Arojo počeo, uf, da liže zvonce, i majkoviću, ala ga je lizao. Lizao ga je i lizao čitava tri sata. I to je uglavnom sve.

Prema lokalnim medijima, Arojo je proveo do tri sata ližući to zvonce. Pravio je male pauze – na primer, da piša u dvorištu – da, ali veći deo vremena, lizao je. Porodica je imala dovoljno sreće jer je instalirala kameru u blizini zvona, koja počne da snima kada detektuje pokret, i lepo je snimila čoveka.

Danganovi, porodica čije je zvonce na vratima Arojo ispolirao jezikom, sve to su podneli iznenađujuće dobro, rekavši, „Nekako posle svega moraš da se smeješ, jer tehnički, nije ništa učinio“. Ali ipak, policija sprovodi istragu nad Arojom, koji može da bude optužen za uhođenje, a ja prvi imam par pitanja za našeg lizača.

Evo malo muzike za čitanje:

Pitanje 1. Zašto zvonce, a ne kvaku? Da li zbog ukusa?

E sad, želim da me ovde pratite. Kada je zvonce u pitanju, osim ako čovek nije jebeni ludak, nežno se pritisne vrhom prsta i onda se prst skloni. Proces sa kvakom nijie isti, zato što kvaku hvatamo celom šakom. Ja nisam neki poznavalac lizanja ruku, ali pretpostavio bih da dva različita dela tela imaju različit ukus. Da li zato voliš zvonce, zbog ukusa? Da li su vrhovi naših prstiju inherentno slaniji od naših dlanova?

Ako ne, da li postoji neki drugi razlog? Da li zato što voliš osećaj kada jezikom pritisneš dugmence i začuje se zvonjava? Sigurno ne zato što misliš da je to zvonce u velikoj upotrebi – samo manijaci zvone – ili je u pitanju činjenica da se ne koristi često? Da li je ovo tvoja verzija dezinfekcije?

Najiskrenije, ova ideja samo pokreće još pitanja, kao što su: koje još kućne stvari voliš da ližeš? Da li voliš slavinu u bašti? Da li je u pitanju njen oblik, ili ono što radi? Da li bi ti onaj daljinski za garažu odradio isti posao kao zvonce? Ili se radi o tome što zazvoni kada ga jako pritisneš?

Molim te, odgovori mi. Možeš me naći na chris.toman@vice.com, kada god ti to bude bilo zgodno.

Zašto, u ime svega što je sveto, uspostavljaš kontakt očima sa kamerom?

Nema načina da si znao da postoji mala skrivena kamera. Šta onda gledaš? Zato što sam ovaj klip gledao više puta nego što je trebalo, i svaki put osećam kako mi ti, mali jezivi lizaču, pogledom prodireš u dušu.

Mogu da osetim kako me merkaš uzduž i popreko, kao da sam upravo seo na jedan od onih kauča na audiciji za porniće. Osećam se kao da je svaki tvoj liz namenjen meni, i to ne na narcisoidan način. Mislio sam da razumem izreku „Oči su ogledalo duše“, ali čoveče, koliko sam samo pogrešio. Sada ni ne znam da li je uopšte potpuno razumem, samo znam da smo pogrešili što smo okrenuli leđa Bogu.

Pretpostavljam da, pošto je ovo samo delić lizanja, i veliki njegov deo nisam video, možda nije sve vreme gledao u kameru, ali ipak… imam osećaj da negde tamo, duboko u utrobi interneta, postoji video sa njim koji tri sata zuri pravo u kameru i senzualno liže. Kada smo već kod toga, to nameće naše sledeće pitanje.

Tri sata? TRI SATA?!

Zabavna činjenica: odmor mi se završio pre dva dana, i doleteo sam nazad iz zapadne Kanade u Toronto. Ukupno provedeno vreme na letu od Kalgarija do Toronta – malo više od tri sata. To nije najgori let na svetu, ali je i dovoljno dugačak da bude dosadan, i da ti oduzme gotovo čitav dan. Toliko vremena je otprilike i ovaj čovek proveo ližući zvonce.

U slučaju da se pitate: „Mek, kao čovek koji je nedavno proveo tri sata u srednjem sedištu leta Er Kanade, da li je tri sata impresivno dugo vremena za lizanje zvonca“? Pa, odgovor bi bio odlučno da. Da, to je svakako impresivno dug vremenski period za lizanje zvonca. Zamislite da gledate hokejašku utakmicu i svo to vreme ližete zvonce. A pritom, ovaj čovek nije imao ni slušalice, da malo sluša Sema Kuka ili Loverboja, ili šta god, da bi to iskustvo bilo malo više seksi. On samo sedi tamo i liže. Da bi bio u stanju za to, verovatno je meditirao i lizanjem dostigao zen.

Da li je ovo uvrnuto? Da.
Da li je pomalo uznemirujuće? Jeste.
Da li je impresivno? Da.

Da li je ovo gerila marketinška caka za sledeću Netfliksovu seriju i/ili neka vrsta lažnih vesti?

Čujte, ovih dana svako, kao i njegova tetka, ima ugovor sa Netfliksom, pa zašto ga onda i lizač zvonca ne bi imao? Ovime je uspeo da stekne prilično zavidan publicitet, i zašto to ne bi preraslo u nešto korisno? Zapravo, ovo najiskrenije izgleda kao početak neke epizode u sredini najnovije sezone Crnog ogledala, zar ne?

Zašto ja i dalje ovo gledam?

Da li ti, dragi moj čitaoče, znaš koliko puta sam u krug gledao snimak ovog čoveka koji liže zvonce? Upravo sam izračunao i došao do cifre od jedno 35 puta do sada – biće i više, kada završim s ovim. To je, odoka, pola sata mog života posvećnih tome da gledam kako naš momak ovde senzualno liže to zvonce na vratima. Pobogu, sada bih mogao zatvorenih očiju da budem narator – u Atenboroovm stilu – ovom tipu koji liže jebeno zvonce.

Mada, na kraju krajeva, ovo je samo šestina vremena koje je on proveo ližući, pa pretpostavljam da ponekad stvarno umem da budem zakeralo, zar ne?

Pratita Meka Lamura na Tviteru.