Britni Spirs i dalje prati stigma nervnog sloma

(Fotografija: Skrinšot iz spota „Everytime". YouTube/Jive Records)

Prošlo je deset godina otkako je Britni Spirs obrijala glavu, ostavljajući svoju lobanju i dušu golu pred svetom. Deset godina otkako se njena spoljašnjost poklapala sa onim kako se osećala iznutra. Deset godina otkako je napala kola paparaca polomljenim tirkiznim kišobranom u nastupu besa, kada smo samo mogli da pretpostavimo da pokušava da povrati svoju privatnost i, uz nju, i sebe.

Da bi obeležili desetu godišnjicu od značajnog nervnog sloma Spirs, 18. februara Lifetime je objavio neautorizovan biografski film, Briteny Ever After. U osam sekundi trejlera, glumica Nataša Baret (koja igra Britni) već se srela sa makazama. Britninim makazama. I tako, baš u trenutku kad je Spirs delovala relativno stabilno, njen nervni slom je svuda isplivao.

Ta godina – 2007. bila je mračno doba za Britni: izgubila je starateljstvo nad svoja dva sina i njen život i bogatstvo stavljeno je pod starateljstvo njenog oca i advokata. Pravni okvir za ovakvo starateljstvo obično se odnosi na teško bolesne ljude i praktično je lišavalo Spirs prava da donosi bilo koju odluku u vezi sa svojim životom ili pristupu njenom velikom bogatstvu.

Godine 2016. u tekstu u New York Times-u otkriva se da  je Britni i dalje pod ovim starateljstvom i da će to možda trajati celog njenog života. Posledice toga su dalekosežne: Britni praktično ne može da donese sama nijednu odluku.

Ona deluje zadovoljno, u svojoj rezidenciji u Las Vegasu, ponovo sa svojom decom, smernim nastupom na Instagramu i preglede sa pohvalama na novi album Glory. Prema svim kriterijumima – vratila se u normalu. Njena priča je postala priča o preživljavanju, prilagodljivosti i iskupljenju. Ali moramo da pitamo – iskupljenju za šta konkretno? Iskupljenje za Spirs, ili iskupljenje za nas?

Nakon svega, to je bilo ono što je slomilo. Nije pobegla u izolaciju; overdozirala je od slave i mi smo bili uključeni u to. Učinili smo je najgledanijom ženom na planeti i onda smo je bukvalno gledali kako skoro umire od te prevelike izloženosti. Slavili smo njen uspon i kaznili je za postizanje perfekcije koju smo od nje zahtevali.

Kao što je Sejdi Dojl, novinarka i autorka knjige Trainwreck rekla: Žena koju volimo da mrzimo, da joj se rugamo i da je se plašimo – „Da je vidimo u nemogućem, seksističkom idealu. Britni Spirs je postala ljudsko biće, pred nama – neko ko non-stop nešto gricka, ili je imala loše navike u vezama, ili se ugojila tokom trudnoće, ili prosto nije uvek htela da nosi šminku svakog sata – bilo je šokantno da ljudi žele da je kazne. „

Postalo je jasno da je Britni imala problema sa psiho-aktivnim supstancama i mentalnim problemima, sve što smo vezivali za „ludu" ženu" – i za žene koje su stereotipno nazivane ludima kad bi u javnosti pokazale da imaju osećanja. Želeli smo da bude savršena, ili da ne bude ništa. Želeli smo da je idealizujemo ili da je anuliramo. Nije bilo ničeg između.

Surova epizoda South Parka iz 2008. je upravo sumirala to: Spirs je pokušala da se ubije, preživi i da se popne na vrh sa pola glave manje i da se konačno žrtvuje bogovima za veće dobro.

Ovo je uvek bila njena sudbina: žena koju je uništilo par ljudi koji su je voleli, zato što je bila žena, lepa, uspešna i ljudsko biće u isto vreme. Profesor pop kulture Dr Mark Brenan kaže da je tragedija sa njom bila delimično zbog toga što je žena:

„Svetska fascinacija njenim nervnim slomom mogla bi da se čita kao prilika da svedočimo destrukciji umetničke žrtve – nečeg što je utelovljeno u Britni Spirs i moguće je da je tako i u celoj američkoj kulturi. Da bismo bili saosećajniji, narativ nam donosi bajku o slavi. Britni je klasični primer kako je žena „ukroćena". Od njenog nervnog sloma, kontrolisana je sudskim starateljstvom. Ovo je nešto što nema ekvivalent za muške izvođače. Ako postoji poruka ove priče, onda je to da nas podseća na nejednaka prava za muškarce i žene u našem društvu."

Dok je za muškarce moguće da nastave svoju karijeru kao oštećena, promašena ljudska bića, Spirs je morala da ispunjava formu u kojoj smo je obožavali. Zbog toga se i dalje na bini vrti u vešu: njena savršena fizička forma je nešto po čemu možemo da merimo da je opet „OK".

Ona je, kao što je Dr Brenan rekao „ukroćena". Imala je veliki uspeh od nervnog sloma 2007. ( Glory je visoko ocenio njenu karijeru, uključujući i Rolling Stone koji je poredio sa Bouvijem), ipak u javnosti je i dalje tretirana kao da je relikt 2000-ih. Poređenje Spris sa njenim delom sa početka slave – ljudima ko što su Bijonse, Džastin Timberljek. Oni se postali mega zvezde dok je Britni nekako stagnirala, dok se i dalje njeno mentalno stanje procenjuje kao njeno izvođenje.

Ona je rascepljena zvezda: deo nje je prisutan ovde u 2017, a drugi je zaglavljen u slici o njoj pre 2007. godine. I dalje je kažnjena za ono šta smo joj uradili.

Još na VICE.com

Uskrsnuće Britni Spirs

Svet je zaista želeo da Britni Spirs propadne: to se nije dogodilo

Digao sam ruke od medija i pratio samo tvitove slavnih