Ljudi nam pričaju kako uspešno održavaju povremene kres šeme

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK .

Seks je sigurno jedno od najjednostavnijih zadovoljstava u životu. D'Anđelo to zna; Rijana to zna; sranje, čak i onaj čudni pevač iz The Bloodhound Gang to zna. S toga je čudno što ljudska priroda često komplikuje nešto što bi trebalo da bude toliko jednostavno; umesto da jednostavno budemo u stanju da samo uživamo u njemu onakvom kakav jeste, mi često potpuno uništimo neobavezne seksualne veze time što se, znate, zainteresujemo i razvijemo osećanja jedno za drugo, i počnemo da cenimo jedno drugo i zbog drugih stvari osim seksa.

Ali kako bi bilo imati seks bez vezivanja? Imati „kres šemu" s nekim koja se neće izjaloviti kada jedno od vas neizbežno počne da oseća nešto više prema onom drugom? Zvuči malo verovatno, zar ne?

Možda, ali nije nemoguće. Razgovarao sam sa tri para koji su u kres šemi o tome kako su uspeli da svoju odnos održe neobaveznim.

VICE: Zdravo, ljudi. Ispričajte mi kako ste se upoznali.

Hans: Preko Tindera, verovatno pre jedno dve godine.

Koliko dugo posle toga ste počeli da upražnjavate seks?

Grejs: Dobro pitanje! Možda pošto smo se dvaput videli? Sećam se da sam smo se videli u… ne mogu da se setim u kom klubu.

Jeste li razgovarali o tome kako će izgledati vaš odnos, ili ste to pitanje jednostavno ostavili otvorenim?

Grejs: Neobavezno, čuj! Mada, jednostavno je nekako ispalo tako – nismo razgovarali o tome.

Hans: Ni u kom slučaju nismo organizovali kres šemu; jednostavno smo se viđali petkom uveče, jednom u sto godina, a ponekad bismo se viđali na svakih par nedelja, ili svakih mesec dana.

Da, koliko ste se često viđali?

Grejs: Imala sam običaj da često prespavam kod njega, zato što sam izlazila u južni deo grada, gde on živi, i to mi je bilo mnogo lakše nego da odlazim kući.

Hans: Često petkom, ili smo jednostavno vileneli unaokolo.

Kako ste uspeli da održite neobavezan odnos? Da li je ijedno od vas počelo nešto da oseća?

Hans: Možda je bilo par zajebanih razgovora, ali nikada nismo dozvolili da nas obuzmu intenzivna osećanja, stvarno! Šta više, sada smo baš bliski ortaci.

Grejs: Da, sećam se da sam to jednom na neku foru iznela kao temu, ali sam išla izokola, jedne večeri kada smo se odvalili od alkohola.

Hans: Sada smo samo ortaci, spavamo zajedno bez seksa.

Grejs: Da, sada se družimo i ne karamo.

Je li ikada bilo neprijatno?

Grejs: Ne, uopšte nije.

Hans: Ne, stvarno. Čak ni kada smo se oboje viđali i sa drugim ljudima. Sve je to samo zezanje.

Stvarno? Nema ljubomore?

Hans: Mislim da samo ne treba dozvoliti osećanjima da se zapate.

Grejs: Da budemo iskreni, on nije bio tu šest meseci, pa čak i da su počela da se javljaju neka osećanja, ionako je bio odsutan. Onda se vratio, sprijateljio sa mojim ortacima, i odmah smo umesto toga postali drugari.

Hans: Potvrđujem ovo što kaže Grejs. Pre nego što sam otišao smo povremeno razgovarali. Pre toga, naši ortaci su se poznavali, ali ne baš dobro. Kada sam se vratio sam upoznao sve njene ortake na jednom festivalu u Hrvatskoj. Kada je i ovde došla sezona festivala, svi smo bili stvarno bliski i postali smo dobri ortaci. Tako da se na kraju dvogodišnja kres šema pretvorila u divno prijateljstvo.

Da li mislite da ste se ponovo okupili zbog seksa, ili zbog utešne spoznaje da ćete se naći jedno drugom?

Grejs: O da, ponekad sam dolazila samo da bismo se malo grlili, svakako.

Dakle, ako imate ikakav savet za druge koji su u kres šemi, to bi bilo: ne dozvolite osećanjima da se zapate i odvaljujte se od alkohola?

Grejs: Ne razvijaj osećanja.

Hans: I uvek pokazuj poštovanje!

Grejs: Da, mislim da je od velike pomoći kada znaš u kom je onaj drugi fazonu.

Hans: Takođe održi i distancu, što je nama bilo lako, jer smo stanovali u različitim krajevima grada. Ali da: ne razvijaj osećanja, i betonirajte se (pijte i uzimajte ekstazi) zajedno.

Kako ste se vas dvoje upoznali?

Sem: Neke nasumične večeri – ne mogu da se setim ko se kome obratio, ali na kraju je otišao sa mnom. Patrik može to da vam ispriča.

Patrik: Sećam se da smo se sreli u delu gde se puši ispred kluba koji se zove Džank. Tražiti od nekog da ti upali cigaretu je dobro za probijanje leda.

Sem: To su bile zajebane večeri. Ali on je bio odvaljeniji od mene.

Patrik: Bio sam mrtav pijan.

Sem: Završilo se tako što mi se ispovraćao u lavabo, a ja ga poslala kući. Sigurna sam da si nešto pokušao i tako izbalavljen i ispovraćan.

Dakle, pretpostavljam da se u tom trenutku niste smuvali – Patriče, ti si se samo ispovraćao po njoj?

Sem: Poslala sam ga kući i morala da obrišem povraćku iz lavaboa. Bila je to duga noć. Boga pitaj zašto sam ikada ponovo progovorila s njim, ali jesam. Patriče, sećaš li se prvog puta?

Patrik: Došla si kod mene par nedelja kasnije.

Kako je to prošlo?

Patrik: Jednostavno se dogodilo i bilo je prirodno. Oboje smo uživali. Iznenadila se koliko sam dobar; rekla je, „Nisam očekivala da si toliko dobar".

Sem: O, bože, daj, molim te – jesu li ti detalji stvarno neophodni?

Patrik: Mislim da jesu!

I šta ste radili jutro posle? Jeste li razgovarali o tome da ostane neobavezno, ili tako nešto, ili ste oboje bili u fazonu, „šta god"?

Sem: Oboma nam je bila svejedno. Mislim da smo znali. Mislim da sam se bez reči iskrala iz njegove gajbe. Pre nego što se probudio.

Patrik: Da, tako je bilo – nije se zadržala sutradan ujutru. Ne sećam se da li sam je video kada je odlazila ili ne.

Sem: Definitivno sam se obukla u mraku.

Zašto si bila tako tajanstvena, Sem?

Patrik: Da, zašto?

Sem: Da budem iskrena, ako ništa drugo, barem sam prenoćila kod njega. Obično ne mogu da podnesem da spavam pored tipa, naročito ako toliko vole da se grle kao Patrik. Bio je kao beba. Jebote, mislim… obavili smo šta je trebalo; treba ići dalje.

A kako je posle stvar tekla? Koliko puta ste još bili zajedno?

Sem: Prilično često, posle izlaska, tako da ne znam – možda jednom nedeljno? Možda manje, možda više, u zavisnosti od toga što se događalo. Da budem iskrena, mislim da je bilo u redu. Nikada se nismo raspravljali o drugim ljudima sa kojima smo se viđali, nismo o tome mnogo pričali – naravno, moji cimeri su znali.

Da li ste uopšte razvili osećanja jedno prema drugome?

Sem: Stvarno želim da znam odgovor na to pitanje. Godine čekanja – Patriče, zar ti nisam bila dovoljna?

Patrik: Da, ona je veoma privlačna devojka i tačno zna šta radi. Ali ni jedno ni drugo nismo bili spremni da se skrasimo, i dopadalo nam se onako kako jeste. Da smo se skrasili, možda ne bismo danas razgovarali s tobom.

Da li je ikada bivalo neprijatno?

Sem: Jednom sam se poljubila sa njegovim cimerom; ni toga se nisam sećala, sve dok mi njegov cimer sutradan nije poslao poruku u kojoj je flertovao sa mnom. Pat je nedeljama ignorisao činjenicu da uopšte postojim. Čak sam morala i da ga odvučem u stranu u jednom klubu, i on me je lagao da mu se pokvario telefon. Ali na kraju mi je oprostio – dobila sam poruku od njega jednog jutra kada sam bila na putovanju u Parizu.

Patrik: Osim tada, to se dogodilo još jednom.

Sem: Kada?

Patrik: Onda kada sam bio kod tebe, i ne sećam se tačno oko čega smo se svađali, i ti si pretila da ćeš da mi baciš telefon kroz prozor.

Sem: O da! To je bilo posle brucošijade. Ja sam samo želela da umukneš i da spavamo. A ti si mi na uvo brbljao nekakve besmislice. Užasno si me iznervirao. Onda sam mu rekla da ide, ali on nije hteo da ode, i samo je kulirao i slao poruke sa svog telefona. U stvari sam ga prvo tresnula o zid, a tek onda bacila kroz prozor. Ali sledeći put kada smo se videli smo bili okej. Čak si te večeri došao sa mnom kući. Često je umeo pijan da se pojavi pred mojim vratima. Pat, sećaš li se kada si me jednom pijan pozvao, i na kraju smo samo gledali Knjigu o džungli i spavali?

Pat: Da!

Zvuči lepo. Kako ste sprečili da to preraste u nešto više?

Sem: Oboje smo se karali unaokolo. Kada ti je pažnja podeljena, oštrica otupi.

Kakav savet biste dali drugima koji su u kres šemi i žele da u tome budu uspešni kao vi?

Sem: Radi to samo sa ljudima sa kojima možeš da budeš i ortak. Budi opušten po tom pitanju, imaj smisao za humor. Ne budite kreteni jedni prema drugima. I upamtite: to će jednog dana biti dobra anegdota.

Patrik: Da, i uvek budite realni. Ne želiš da upropastiš dobru stvar zbog nekakve gluposti.

Kako ste se vas dvoje upoznali?

Mič: Prvi put smo se sreli na grupnom intervjuu za radna mesta u jednoj kompaniji. Tražili su nekoliko ljudi za položaje istog nivoa. Oboje su nas primili. Osim mene, Stef je bila jedina mlada osoba na intervjuu, pa smo se brzo sprijateljili.

Stefani: I uvek je imao viška hrane za ručak koju je davao meni. Mama mu je pravila neverovatno klopu.

Mič: Prvi put smo se kresnuli na Božićnoj zabavi u firmi.

Stefani: Karali smo se u domarevoj ostavi.

Mič: Sa 150 korporativnih menadžera na samo 20 metara od nas, u susednoj sobi.

Stefani: Udarila sam glavu u lavabo.

Mič: Bio je metež.

Šta se dogodilo narednog jutra? Ili možda nije bilo jutro – je li više bilo veče koje se nastavilo?

Mič: Da, posle smo otišli u neki klub. Do kraja večeri smo mislili da je sve to urnebesno.

Stefani: I dalje to mislimo!

Mič: Posle par dana smo o tome razgovarali i složili se da je to bilo samo tada. Ali na kraju smo opet spavali par meseci kasnije.

Samo jednom?

Mič: Da, još jednom. Mislim, te večeri smo se kresnuli jedno osam puta.

Vau. Alal vera, ljudi.

Mič: Da, ostali smo budni celu noć i karali se. To je bio maraton. Izbacili smo to iz organizma, svakako.

Stefani: Mislim da smo sutradan oboje javili da smo bolesni i da ne možemo da dođemo na posao?

Mič: Da, u stvari jesmo!

Stefani: Mislim da smo se ujutru kresnuli još dvaput, a onda sam ja zapalila kući.

Predivno. Da li je ijedno od vas razvilo osećanja prema onom drugom?

Stefani: Samo prema hrani njegove majke.

Mič: Ni izbliza.

Stefani: Ma jok. Ja sam se uvek „viđala" s nekim.

S kim si se viđala?

Stefani: Sa nekim moronom.

Shvatam. Da li je ikada bivalo neprijatno?

Mič: Ne, uopšte nije – i dalje smo se viđali svaki dan na poslu. Čak smo i uvećali produktivnost!

Stefani: Mič je dobrio unapređenje. Bila sam dobar motivator; verovala sam u njegovu sposobnost da obavi posao.

I kako ste izbegli da nastane emotivni i fizički metež? Mislim, zvuči kao da je fizički metež i postojao.

Mič: Da, seks je zapravo bio prilično divalj.

Ali kako vam je uspelo da ostane neobavezno?

Mič: Pustiću Stef da odgovori na ovo pitanje.

Stefani: Imali smo 20 i 21 godinu kada smo se prvi put kresnuli. Ja sam i dalje želela da se karam s drugim ljudima. Kao i on. Čak smo i na poslu pokušavali jedno drugome da nađemo šemu na Tinderu. To nikada nije bila ozbiljna stvar koja će se pretvoriti u nešto. I da budem iskrena, isuviše volim seks da bih se vezala samo za jednu osobu.

I da imate neki savet za one koji žele kres šemu, koji bi to savet bio?

Mič: Blesavi i zabavni seks je sjajan kada se desi. Ne treba se kajati zbog toga, jer na kraju krajeva, kresnuo si nešto.

Stefani: I ako možete, radite to u domarevoj ostavi – tamo je lakše počisiti za sobom.

Pratite Toma na Tviteru

Fotografija: Lauri Vain