Šta danas znači iscrtavanje kukastog krsta u Srbiji

Često pomislimo kako mi, nove generacije, posle velikih ratova i ogromnog broja žrtava fašizma, više nikad nećemo dozvoliti da dođe do takvih zločina kojima prethode zastrašivanja, mučenja i pretnje. Posebno mi iz zemalja bivše Jugoslavije koji smo i imali i „svoj" rat na kraju 20. veka želimo da verujemo da smo naučili surovu i krvavu lekciju o užasnim i zastrašujućim posledicama mržnje zbog druge vere ili nacije.

Međutim, skoro dve decenije posle balkanskih sukoba, u regionu se i dalje događaju incidenti, često ignorisani, i uz mlake osude izrečene pod pritiskom. Pre par dana se u medijima pojavio snimak iz 1992. na kome bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić govori kako je Jasenovac „bio spas" i „radni logor", a ne mesto gde su ljudi mučki ubijani samo zbog "pogrešne" nacionalnosti i vere. Zbog toga je Zajednica jevrejskih opština u Hrvatskoj odlučila da bojkotuje zvanični skup-komemoraciju povodom Dana sećanja na žrtve holokausta. Hrvatska, očigledno, ne može da izađe na kraj sa fašističkim ispadima, niti da ih dovoljno osudi - od  kukastog krsta tokom utakmice sa Italijom, do grafita "Ubij Srbina" i kukastih krstova u Vukovaru.

U Srbiji se beleže pojedinačni incidenti, poput grafita sa kukastim krstovima u Novom Sadu, ili onih koji  veličaju Dimitrija Ljotića. Meštani Padinske Skele, naselja blizu Beograda, nedavno su tražili da se ukloni navijački grafit koji im "ruži kraj" jer smatraju da ono što izgleda kao nacistički pozdrav ne treba da bude pred njihovim očima.

Ipak, i to je dovoljno za strah. Kada se porodica Klajn posle 19 godina provedenih u Kanadi vratila u Pančevo pre par meseci, svakako nije očekivala da će kod nas tako čest sport, komšijsko prepucavanje, prerasti u pretnje i zastrašivanje.

- Početkom prošlog meseca tokom noći na našoj kući iscrtani su kukasti krstovi. Mi, kao jevrejska porodica, jako smo osetljivi na to, posebno zato što je porodica mog muža stradala u ratu samo zato što su Jevreji – priča Slavica Klajn za VICE.

Sve je počelo sa parkiranjem na trotoaru sa obe strane kuće. Klajnovi su se obratili Direkciji za puteve koja je postavila znak za zabranjeno parkiranje. Nepoznati počinioci su ga dva puta uklonili, a nakon trećeg postavljanja, na njihovoj kući iscrtani su kukasti krstovi.

Ljubomir i Slavica Klajn

David Montijas, predsednik Jevrejske opštine, kaže da do sada u Pančevu nije bilo ovakvih incidenata.

- Ovo nas je jako iznenadilo i uznemirilo, jer do sada u Pančevu jevrejska zajednica nije doživela nikada ovakav incident – kaže za VICE.

Do sada su zabeležena skrnavljenja spomen obeležja Stratište u Pančevu, podignutog u čast stradalim Jevrejima, Romima i Srbima u Drugom svetskom ratu, ali ovakvih direktnih pretnji nije bilo.

Zbog antifašističkog nasleđa i  multikulturalnosti koja postoji u Pančevu, Montijas je, baš kao i porodica Klajn, bio iznenađen ćutanjem lokalnih vlasti i odsustvom javne osude. Ipak, za razliku od opštine, policija se odmah uključila, kaže on.

- Odmah su pokrenuli istragu, bili su otvoreni da pruže podršku i shvatili su ozbijnost ovoga što se desilo kada smo im ukazali na to da se radi o zločinu iz mržnje, što je ozbiljno krivično delo – objašnjava.

Ipak, najvažnije je da gradske vlasti osude ovakve incidente, jer se dešavaju u vrlo osetljivom trenutku, kada u društvu postoji sve manja tolerancija za različitost, upozorava Montijas.

Porodica Klajn kaže da su mnoge komšije osudile iscrtavanje uvredljivih grafita i da su nakon toga dobili podršku, čak i od nepoznatih ljudi koji su ih sreli u naselju Nova Misa, gde stanuju. Ali ne i opštinske vlasti.

- Nismo dobili nijedan poziv od njih, nijedno izvinjenje, a očigledno je da ne rade svoj posao – kaže Ljubomir Klajn.

Nacistički grafiti su, posle nekoliko dana, uklonjeni. Pošto opštinske vlasti nisu ništa preduzele, brisanje i prekrečavanje su organizovali članovi Lige socijaldemokrata Vojvodine u Pančevu, koji su izdali saopštenje u kome osuđuju svaki oblik verske i nacionalne mržnje i koji su pozvali gradsku upravu na reakciju.

- Osim ličnog angažovanja gospodina Montijasa, jedino je policija radila svoj posao, i ja sam njima jako zahvalna, jer smo nakon ovog incidenta sa njima u stalnom kontaktu i ovuda se redovno patrolira – kaže Slavica Kaljn.

U policiji kažu da već imaju neke tragove i da je istraga u toku. Klajnovi su im ustupili i snimke sa svojih kamera, koje su, iako delimično onesposobljene u noći kada su iscrtani grafiti, "uhvatile" prolazak počinioca, kaže Slavica.

Porodica Klajn ne zna šta je uzrok mržnje kojoj su izloženi. Posebno im je bio veliki šok, jer su došli iz Kanade, zemlje u kojoj je nezamislivo da se ovako nešto desi. Vojvodinu pre 19 godina pamte kao multikulturalnu sredinu u kojoj su se osećali dobrodošlo, pa su bili jako iznenađeni ovakvim „dočekom".

- Mi nismo nikome ništa uradili, čak nismo ni bili tu, jedino što njima smeta je to što je moj muž Jevrejin. Verovatno neko stoji iza njih čim oni nastavljaju tako da se ponašaju. Tek sada ovim grafitima je otvoreno pokazano da se radi o tome – kaže Slavica Klajn.

Ovih dana kako su ih posećivali mediji tokom incidenta, komšije su zvale pauka čim bi se neko parkirao ispred kuće Klajnovih.

- Čak i kad su došli da nam sklanjaju grafite, zvali su policiju – kaže ona.

Jedan od komšija Klajnovih sa kojim smo razgovarali se slaže da je nedostatak reakcije opštine u samom početku "dovelo da kulminira do tog nivoa, da se iscrtaju ovi grafiti."

- To je stvarno nedopustivo – kaže on.

Ima i onih koji smatraju da se radi o „ličnim sukobima", među susedima, opravdanja ne važe: radi se o krivičnom delu, zasnovanom na nacionalnoj, verskoj i rasnoj mržnji. Možda se radi o izolovanom incidentu u Pančevu, i uz nadu da se neće ponoviti, ipak se postavlja pitanje zašto su vlasti ignorisale ove događaje, a do javne i direktne osude nije došlo. U atmosferi uspona nacionalizma, gde posao u vladi mogu da dobiju i oni koji raspiruju mržnju zbog različitosti, a izgube ga zbog lošeg TV nastupa, a ne zbog svojih stavova, ovakav „samo jedan incident" bez osude je pokazatelj da je govor mržnje dozvoljen.

U susret Međunarodnom danu obeležavanja sećanja na žrtve holokausta, u Beogradu je održan Ženski marš protiv fašizma, globalni događaj, kome se i Srbija pridružila da ukaže na uspon desničarskih ideologija i u atmosferi homofobije, mizoginije i rasizma u čitavom svetu.

Nije dovoljno što se "čudimo" kako u Srbiji, zemlji sa bogatom antifašističkom istorijom, ponovo nadolaze talasi nacionalizma. Još je praznije opravdavanje incidenata objašnjenjima da je tako "i u svetu", uz navođenje "benignih" posledica slikanje selfija na memorijalnim centrima i spomenicima žrtvama holokausta. Reakcije poput projekta Yolocaust i Mapiranje lokacija holokausta u Srbiji i Hrvatskoj samo su prvi korak.

Sve fotografije: Jovana Netković

Još na VICE.com

Mračne tajne Savamale: Smrt beogradskih Jevreja u kamionu gasnoj komori u Drugom svetskom ratu

Od Beograda do Aušvica: moja baka, broj 81956

Ljudska prava u Srbiji sakrivena iza zida

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu