​Internet 2014: hakeri, ženomrsci i dupe Kim Kardašijan

Sećate li se dobrih starih vremena kad je internet bio zabavan? Pre deset godina mogli ste da se ulogujete samo da pročitate vesti, pogledate nove meme sa mačkama i razmenite poruke seksualne prirode a da ne izazovete Treći svetski rat. Ove 2014. godine, svaki tvit koji biste pustili u svet delovao je kao da ste spustili hranu u uzavrelo ulje, brzo dižući prste od tastature da se ne opečete. Čak je i nošenje pogrešne košulje moglo da vas pretvori u metu globalne kampanje. Zato je 2014. bila jedna od najzanimljivijih godina na internetu i, istovremeno, jedna od najstrašnijih. Evo šta smo naučili.

Vratio se Hladni rat

Nekada davno, bitka između Istoka i Zapada vodila se ratovima preko posrednika, falusoidnim snopovima nuklearnih bojevih glava i akcionim filmovima iz osamdesetih. Godine 2014. to su bili samo ruski klinci koji po nalogu države ostavljaju stvarno jebeno smaračke komentare po forumima i člancima pod nadimcima kao što su "Gej kornjača" i "Dupe". Mogu se naći na društvenim mrežama kako tule o nepravdi jer zapadni mediji kritikuju Majku Rusiju. "Stanovnici Krima su želeli da budu okupirani! Rekli su nam to na referendumu koji su organizovali naši vojnici!"

Najčudnija stvar u vezi sa ruskom propagandom je što prilično dobro radi posao, zahvaljujući posebnoj sorti evropskog cinika koja iskazuje gotovo patološki skepticizam prema svemu što je američko. Nije zgoreg ni što Foks Njuz Istoka imao šuške dolara za bacanje, iako bi verovatno trebalo, ako je suditi po komentarima, pre da ih troši na časove engleskog kao drugog jezika.

Sa druge strane, najluđa nacija na svetu odlepila je kada su američke kapitalističke svinje iz Sonija odlučile da emituju film čiji se zaplet zasniva na pokušaju atentata na njihovog Dragog vođu Kim Jong Una. Zemlja je obećala "nemilosrdne kontramere" i uskoro su hakeri iz grupe koja sebe naziva Čuvarima mira probili Sonijevu sigurnosnu mrežu i izazvali veliki belaj. Severna Koreja je negirala da stoji iza hakerskog napada, ali, mislim, jebote. U utorak su anonimni hakeri pretili napadima na bioskope u kojima je Intervju trebalo da bude prikazan.

Nije mizoginija, već etika u novinarstvu za video igre

Sukob kultura ove godine nije se vodio samo između Istoka i Zapada. Ispostavilo se da je jedna vrsta muškarca iritantnija čak i od post-sovjetskih trolova — kmezava post-pubertetska derišta koja ne umeju ništa da privedu. Hešteg GejmerGajtkoji je, od svih ljudi, smislio Adam Boldvin, započeo je kada je žena po imenu Zoe Kvin odlučila da objavi igru o depresiji na Stimu.

Gejmerska supkultura sa oteklim mudima odgovorila je tako što je fabrikovala priče da je Kvin spavala sa novinarima u zamenu za dobre prikaze i lansirala kampanju proterivanja sa interneta. Bio je to dobro oprobani metod koji je prethodno funkcionisao na Aniti Sarkezijan, još jednoj osobi sa vaginom izloženoj pretnjama smrću i drugim zlostavljanjima jer je snimila video u kom se bavi ulogom polova u video igrama.

Potom se desilo nešto fantastično — ljudi su konačno primetili da žene čine većinu korisnika video igara. Mladići koji se ponašaju kao derišta našli su se u manjini, a što više grizu, grebu i cvile, više gube.

Nemojte me pogrešno shvatiti – zlostavljanje je gore nego ikad i izgleda da se to neće promeniti ni u doglednoj budućnosti. Ali ploča se nagnula na drugu stranu i svakog meseca brigada iz GejmerGejta sve manje deluje kao tiranska manjina, a sve više kao sve bedna šačica luzera.

Dupe Kim Kardašijan je zastrašujuće moćno

U vreme kada sam imao oko 16 godina, moj prijatelj se ložio na prilično ekstremnu pornografiju. Pokazivao mi je na kompjuteru fotografije na kojima su žene nabijale širok izbor predimenzioniranih predmeta u vagine — voće, flašu vode, čak i teniski reket. Za mene je to bilo suprotno od erotike. Izgledalo mi je kao da pornografija parodira samu sebe. Bilo je ekstremno samo radi ekstrema i dok ste to gledali osećali ste se kao da se neko penje na Mont Everest samo zato što ta planina postoji.

Kim Kardašijan je 2014. godine konačno "slomila internet" nemogućim proporcijama svog dupeta. Dok gledam tu sliku — nazvati je fotografijom verovatno ne bi bilo fer prema vremenu utrošenom na korekciju i upotrebljenom softveru — osećam se isto kao tih godina dok sam gledao onu pornografiju. Tendenciozno je ekstremno do tačke u kojoj prestaje svaka erotika i ta slika počinje da postoji samo sebe radi. Da ju je izvajao neki umetnik, smatrala bi se remek-delom — vrhunska parodija opsesije koju moderna američka kultura gaji prema nečemu iz čega ljudi seru. Mi samo mislimo da gledamo u guzicu Kim Kardašijan, ali u stvari gledamo sebe. Mi smo dupe.

I ovo verovatno označava kraj jedne ere — logična završnica puta kojim nas je pre dvadesetak godina poveo reper Sir Mix-a-Lot. Voleo je velika dupeta i nije mogao da nas laže, ali čini da dupe više nema šta da pokaže. Stigli smo do kraja pozadine, konačnog trzaja dvadesetogodišnje američke zavisnosti. Jedino što je sad preostalo je da se nađe novi predimenzionirani deo tela koji će se obožavati.

Ljudi zaista žele da vide slavne ličnosti gole

Moje golo telo izgleda kao da je neko napunio upotrebljeni kondom mesom kobasice i uvaljao ga po podu frizerskog salona. Loša strana je što moram svako veče da masturbiram kako bih upao u viskijem izazvanu komu i malo odspavao. Dobra strana je da ne moram da brinem da će hakeri ukrasti moje gole fotke sa iCloud-a.

Slavne ličnosti treba da brinu, kao što je pokazao The Fappening, jer ljudi zapravo žele da ih vide bez odeće. Budući da javnost veruje da bogati i slavni zaslužuju svaku dehumanizovanu svirepost koja ih snađe, neki su krađu fotografija sa Eplovih servera i njihovo postavljanje na internet doživeli kao zločin bez žrtve pre nego kao masovno seksualno zlostavljanje žena, što je i bilo.

Ljudi su brže-bolje okrivili Eplovu manjkavu tehnologiju, ali je stvar u tome da je mnogo teže pružiti bezbednosti kada ljudi znaju više o tebi. Kao što sam u to vreme napisao: "Bezbednosna pitanja kakva može da vam postavi vaša banka, poput 'kako se zvao vaš prvi ljubimac?' ili 'koju marku kola vozite' ili 'kad ste rođeni', važe za prosečnog smrtnika zato što stranci ne znaju odgovor na njih. Za ljude koji živote žive u javnosti, ta vrsta ličnih informacija su na Guglu na izvol'te."

Problem sve više postaje to što svi živimo živote u javnosti. Sve više informacija se postavlja na internet, a prave se sve sofisticiraniji algoritmi koji te informacije analiziraju. U narednoj deceniji ili dve, algoritam bi mogao da spazi psa na nekoj vašoj staroj fotografiji, pronađe istog takvog psa na nekoj drugoj fotografiji u albumu nekog člana vaše porodice, pronađe ime u tom opisu i sigurnosno pitanje kao što je "ime vašeg prvog ljubimca" učini potpuno beskorisnim.

Još smo daleko od te vrste bezbednosnog pičvajza, ali nas je 2014. upozorila da možda nismo tako daleko kao što bismo voleli.

I dalje moramo da vratimo devojčice

Devojčice! Devojčice! Sećate li se devojčica? Niste mogli da začepite o devojčicama pre svega nekoliko meseci, a onda se neka žena u bikiniju polila kofom leda preko glave zbog multiple skleroze, boginja ili nečeg sličnog i bilo je: "Stani, bre, ne može sve to da se prati odjednom". Čekajte, gde smo ono stali?

Godina 2012. je držala rekord za najplići, najjadniji pokušaj internet kampanje sa još jednim heštegom koga ćete se setiti prvi put posle više meseci – #Kony2012. Međutim, #BringBackOurGirls je krenuo s više potencijala, u smislu da je cilj kampanje bio konkretan. Nema veze što je gomilu sa Tvitera baš bolela briga za sve prethodne otmice školske dece u Nigeriji. Ignorišite kako su se slavne ličnosti ljigavo ubacile u čitavu priču. Ljudi su reagovali, a to se računa.

Oko nedelju dana.

Posle toga, ispostavilo se da Boko Haram, ekstremni islamistički militanti koji su oteli decu i poslednjih godina poubijali na hiljade ljudi, ne mare mnogo za peticije ili heštegove sa Change.org, ostavivši u čudu generaciju mladih kliktivista koji nisu znali kako da se prema tome postave.

Srećom, stiglo je nešto lakše — izazov kofe sa ledom. Trebalo je samo da se polijete sa malo hladne vode i ne date novac u dobrotvorne svrhe. Navukle su se mokre majice, a naše "devojčice" su zaboravljene.

Možemo da raspravljamo o koristi dobrotvornih davanja, ali ovaj izazov nam je podario i legendarni trenutak sa Patrikom Stjuartom. Verovatno Internet čovek godine 2014 posle miniranja tvita Dejvida Kamerona o "pozivu Obami",Žan Luk Pikar nam je pokazao kako bi davanje u dobrotvorne svrhe stvarno trebalo da funkcioniše.

I to vam je bio internet u 2014. Od dobročinstva preko rata kultura do neukusne golotinje, ljudska rasa je postala glasnija, bešnja, plića i ponekad smešnija nego ikad pre. Ulozi su svakim danom sve veći.