Ljubav, seks i veze neo-device

Ilustracija: Den Evans

Imala sam veoma srećno, idilično detinjstvo. Iako su mi roditelji bili baptistički propovednici, nisu bili baš hard kor strogi. Puno su me voleli. Bila sam jedino dete – trinaest godina su pokušavali, mama je nekoliko puta pobacila. Život mi je bio divan sve do devete godine, kada su druga deca počela da me maltretiraju. Obično se vrtelo oko toga što su mi mama i tata propovednici, oko moje vere i Isusa. Ali nije da nisam zaslužila: nosila sam džempere pastelnih boja sa bermudama i bedževima na kojima je pisalo „Isus te voli". Da sam bila na njihovom mestu, i ja bih sebe prozivala.

Kad smo se preselili, upisali su me u školu za devojčice, a ja sam postala opsednuta dečacima. Oko petnaeste godine, shvatila sam da se seks u mojoj porodici tretira kao nešto izuzetno ozbiljno. Drugarice su počele da ga upražnjavaju, a ja sam mislila OK, neka ih, tako se to radi u svetu, ali ja prosto neću. Kad bi na žurkama parovi nestajali po spavaćim sobama, ja bih ostala da slušam BBC na radiju. To mi i nije toliko smetalo, ali drugima jeste.

Ali jesam bila prilično nevaljala; svaka druga rečenica bila mi je seksualno sugestivna. To je ljude zbunjivalo – priča o tome otvoreno, a opet to ne radi. Razumela sam muškarce kojima je to smetalo. A onda, kad sam imala 23 godine, tata mi je iznenada umro. U sledećih godinu i po dana izgubila sam još petoro bliskih ljudi, i počela sam da sumnjam u svoju veru. Klasičan slučaj onog, „Toliko patnje ima u svetu? E pa zbogom Bože, vidimo se kasnije."

Tri sledeće godine provela sam kao zagriženi ateista. Iako se nisam odala drogama, jesam se zaljubila u jednog mladića i izgubila nevinost sa njim. Tu je ironično što je on bio spreman da čeka do braka, ali meni to više nije ništa značilo jer moj tata ne bi bio tu na dan venčanja. Od tada sam spavala sa još dvojicom. Imala sam četiri ozbiljne veze, ali nije u svima bilo seksa.

Posle momka sa kojim sam izgubila nevinost, bila sam sa jednim vernikom godinu dana bez seksa. Sledećeg dečka je jako nerviralo to što nisam htela seks, jer je znao da mi ne bi bio prvi put. Godinu dana sam to odlagala, ali jedne večeri smo bili u baru, on se žalio što pušim, znala sam da će svakog trenutka da potegne pitanje seksa, i prosto sam rekla sebi „Ma hajde više". Posle njega, bila sam u vezi sa nekim pet godina, tokom koje sam se vratila veri. Dala sam mu priliku da me ostavi. Kad smo se upoznali, bila sam sasvim druga devojka; on je navikao da komunicira fizički, kroz seks, a ja više kroz emotivnu podršku.

Neću da kažem da nisam i sama osećala požudu. Seks je kao dijeta – jednom kad se lišiš kolača i slatkiša, samo o njima misliš. Počela sam da gledam pornografiju da bih ublažila potrebe, i navukla se na to. Bilo je potpuno suprotno mojoj veri, ali ubedila sam sebe da je OK sve dok to ne radim sa drugom osobom, dok sam sama sa ekranom. Šta ima veze? Naravno je to bilo licemerno. Ironija je u tome što sad kao bračna savetnica često nailazim na parove kojima zavisnost od pornografije upropašćava živote.

U trideset prvoj, raskinula sam petogodišnju vezu. Nije me više ništa držalo u Londonu pa sam se preselila u Kaliforniju, postala pastor, i odrekla se seksa sledećih pet godina. Moja mama je izmislila termin „neo-virginalna". Jednom prilikom je rekla da joj to zvuči bolje nego „reformisana devica, to je više za manastir." Tako da mi je to ostalo, bila sam opet žena koja se bori za nešto značajno, nešto ekskluzivno.

Iako je seks jedna fenomenalna stvar, mislim da je stvoren da bi ljude spajao. Treba da nas približava i drži nas zajedno, zato mi se čini da ga previše olako uzimamo. Neke moje prijateljice kažu „samo sam se kresnula, ništa mi više ne treba," ali češće se dese suze jer im nešto ipak nedostaje. Mnogo je teže uzdržati se od seksa kad si ga već iskusila nego kad još nisi: sve ti ostaje u mozgu, sećaš se koliko je dobro. Iskušenje je ogromno, ali nekako sam ipak slobodnija nego ranije. Iako je površinski zaista teško.

Kad nekog upoznam, moram da budem vrlo otvorena. U društvu sam Ona Hrišćanka, pa ljudi ili pokušavaju da me izazovu na raspravu, ili me izbegavaju jer misle da ću da pokušam da ih preobratim. Što nikad nisam radila. Ipak, pošto sam pastor, muškarcu na sastanku moram odmah da stavim do znanja da seksa neće biti. Ako taj razgovor ne obavim negde do trećeg sastanka, već imamo problem. Nije toliko teško uzdržati se od seksa, veći je problem kad zaljubiš, onda ogradu treba nekako održati.

Ljudi mi često kažu „Imaš 35 godina a sama si, znači da ti ne ide ovako", ali stvar je u tome da mi nije išlo ni pre nego što sam se uzdržavala od seksa. Možda bih ovu odluku donela i da sam ostala ateista. Ovako uzdržana, jasnije gledam na stvari – da li čovek želi stvarno da me upozna, ili prosto ima potrebu da bude u uzajamno zavisnom odnosu?

Najslađe od svega je što sam u istoj situaciji kao i mnoge moje prijateljice. Bitni su nam sitni detalji, prepričavamo kad nas je neko uzeo za ruku, šta nam je rekao, kao da nam je opet petnaest godina.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu