Šetao sam muzičkim festivalom i tražio od ljudi da probam njihovu drogu

Kada sam sleteo na ostrvo Vajt, uskočio sam u taksi sa dvojicom tipova iz Londona. Krenuli smo na Bestival, poslednji veliki britanski letnji festival, i momci sa kojima sa podelio troškove prevoza su očekivali dobar provod, obojica su čoknuli par pilula pre nego što smo prešli tesnac Solent.

„Imamo ih još mnogo", jedan od njih mi je ponosno saopštio. „Sakriću kesice tako što ću da ih zalepim između kite i muda. Radim to svake godine. Nema greške".

Stigao sam na festival u petak, dan pošto je počeo, i prolazeći pored kanti za bacanje droge koje su bile poređane na ulazu, zavirio sam u njih dok sam prilazio ka kapiji. Većina kanti su bile prilično prazne ili pune kartona. Očigledno je da su oni koji su planirali da potroše sav serotonin tokom produženog vikenda voljni da rizikuju unapred najavljene pretrese i susrete sa psima tragačima.

I mene su zanimale sve te supstance u kesama zalepljenim za genitalije, ali ne iz istog razloga kao policiju i obezbeđenje na ulazu. Sa sobom sam poneo gomilicu kućnih kompleta za testiranje droge, kojima možeš da odrediš čistoću svojih narkotika i vidiš sa čime još su pomešani. Razlog za to je da tačno saznam šta mladi trpaju u svoja tela ogromnom brzinom tokom muzičkih festivala u Britaniji, i da li ih je briga za to što bi mogle da budu pokrštene raznim gadostima kojima životinjama čiste gliste iz creva.

Pošto sam podigao šator, smesta sam krenuo u šetnju po kampu, spreman da ubeđujem mamurne neznance da mi daju malo svoje droge da je uništim u epruveti.

„Jesi li ti pandur?", to je bila njihova najčešća reakcija. „Jer ako si iz odeljenja za narkotike, možeš slobodno da odjebeš".

„Ma jok, nisam pandur", odgovorio bih, što bi uvek – i iznenađujuće lako – uverilo ljude da mi se može verovati; da im neću staviti lisice na ruke i zapleniti im svu drogu zbog koje su tokom protekle nedelje besomučno votsapovali, pre nego što je jedan od njih tipu koga zovu Ledeni dao hiljadu funti na parkingu nekog supermarketa.

Izgleda da kokain nije previše popularan, jer su u samo šest od 35 grupa tvrdili da ga imaju. Tri uzorka su bila iz Londona, i svaki je bio dobar tačno koliko sam i mislio – što će reći, ne baš dobar, uzimajući u obzir da kokain koji možeš da kupiš u Londonu skoro nikada nije visoke čistoće. Svaki uzorak je imao „umereni sadržaj kokaina", što prema stručnjacima koji su napravili ovaj test znači da su imali oko 40 procenata čistoće.

Najčešći aditiv u ovim uzorcima je bio benzokain, farmaceutska droga koja se koristi za anesteziju u stomatologiji, kao i za sprejeve za grlo. Redovno se koristi kao aditiv za kokain jer ti umrtvljuje desni kada ih njime protrljaš, što je, kao što ste svi videli na televiziji, pouzdan znak da vam prodaju pravu stvar.

Jednog tipa koji je uradio svoj kokain u Redingu je sačekalo gadno iznenađenje kada je njegov uzorak pozeleneo, što je bio znak da sadrži „levamisol", iako je gram platio 120 dolara. 2014. godine, jedan ministar u vladi je tvrdio da do četiri petine kokaina u UK sadrži ovaj veterinarski lek, koji služi za čišćenje glista kod domaćih životinja kao što su konji i krave. Proizvođači iz Južne Amerika ga koriste da bi dobili na količini kokaina, jer izaziva donekle sličan efekat kod ljudi. Stvar je u tome što takođe ima i gadan običaj da kod ljudi izaziva manjak belih krvnih zrnaca i od njega nam truli koža.

„Već mesecima kupujem koku kod tog dilera, i da sam ga ranije ispitao, više ga ne bih ni pipnuo", rekao mi je čovek iz Redinga. „Mada, verovatno ću da ga šmrčem još ovog vikenda, pošto ga već imam – ali kada se vratim kući, potražiću nekog novog".

Ne iznenađuje ni to što ni ostatak kokaina na ostrvu Vajt, koji nije potekao iz Londona, nije bio nimalo čistiji; ostali testovi su pokazali mali procenat kokaina i visok nivo lidokaina koji, isto kao i benzokain, umrtvljuje kožu i desni. Benzokain i lidokain mogu da se kupe i za samo 15 dolara po kilogramu, sa zaradom od preko 77 hiljada dolara kada se proda kao kokain – tako da možete da shvatite zašto je to dilerima toliko primamljivo.

Kada smo ispitivali pilule, želeli smo da otkrijemo da li sadrže čist ekstazi, ili su dodata druga hemijska jedinjenja. Tri grupe iz Brajtona su se pojavile sa nekim žutim pilulicama, čiji su uzorci u epruveti postali ljubičasti, što je znak da sadrže visok nivo ekstazija. I dva uzorka iz Mančestera su delovala čisto.

Svi oni su delovali veoma zadovoljno zbog toga što su mi dali da štrpnem malo od njihove droge.

To za neke druge ne mogu da kažem.

Hari iz Ketforda se kasno prethodne večeri domogao nekih pilula. „Sinoć sam ih pazario od nekog tipa u šatoru 'Big top', dok je Ekšn Bronson vario buksnu na stejdžu", rekao mi je.

Njegove tri pilule su bile ubedljivo skupe, 30 dolara po komadu, ali ga ona koju je odmah zgutao nije radila. Posle malo intenzivnog ispitivanja (svaki uzorak sam ispitivao tri puta da bih bio siguran da su rezultati tačni; njegov uzorak sam ispitao šest puta) i odlaska u apoteku, zaključili smo da definitivno sadrže pola „renija", leka za gastritis, od koga do sada još niko nije poželeo da zagrli potpunog neznanca pre nego što mu do bolnih, emotivnih detalja ispriča sve o razvodu svojih roditelja.

„Da budem iskren, ukus mi je i zaličio na 'reni'", uzdahnuo je Hari, pre nego što je otišao da proba da ih uvali nekom drugom.

Uzorak jedne druge pilule je pokazao mešavinu ekstazija i DXM-a (dekstrometorfana), što je bilo pomalo zabrinjavajuće. DXM je supstanca koja može da se nađe u sirupima za kašalj, od koje možeš da se obeznaniš, ako je uzmeš u većim količinama. Pomešana sa ekstazijem, kada skačeš celu noć, postoji velika verovatnoća da doživiš srčani udar.

„Da ti pravo kažem, definitivno neću to da uzmem", kaže Sara iz Portsmuta, u čijim pilulama sam otkrio ekstazi i tragove PMA, hemikalije koja je možda odgovorna za preko 100 smrtnih slučajeva u UK, uključujući i onu trojicu momaka ranije ove godine. PMA je mnogo jači i mnogo toksičniji od jedinjenja MDMA (stvari koja bi trebalo da se nalazi u tableti ekstazija), i dokazano je da i manje doze mogu da dovedu do smrti. PMA takođe počinje i kasnije da deluje, što znači da ljudi često progutaju još jednu tabletu pre nego što se pojave prvi efekti, što uvećava opasnost.

Testirajući 15 uzoraka iz svih krajeva UK, ustanovio sam da je u svima njima nivo MDMA visok. Dve grupe iz Velsa su imale manji sadržaj MDMA, ali nijednim od testova nismo uspeli da dešifrujemo šta još njihovi uzorci sadrže.

Uzorak Alise iz Kornvola nije sadržao ni trunke MDMA. „Sada sam se malo zabrinula", rekla je dok smo gledali kako tečnost u epruveti ne uspeva da identifikuje njen prašak. „Sinoć sam uzela pola grama toga, i jesam nešto osetila, ali sada nemam jebenog pojma šta sam tačno uzela".

Za razliku od nekih ljudi sa kojima smo razgovarali, Alisa je dobro poznavala svog dliera, pa je izvadila svoj telefon i počela ljutito da ga snepčetuje.

U jednom uzorku MDMA smo našli amfetamine, što je navodno vlasnika nateralo da se „zamisli" da li će da ga uzme – iako nije delovao previše ubedljivo.

Planirao sam da testiram i ketamin dok sam tamo, ali samo je dvoje ljudi kojima sam prišao priznalo da ga imaju kod sebe. Možda je posetioce Bestivala suviše sramota da priznaju da još uvek uzimaju „K"? Ili možda nestašica ketamina 2014. na neki način i dalje utiče na njegovu dostupnost u 2015? Ili su se možda svi koji ga imaju zaboli u šatore i radili se njime dok sam ja bio u obilasku?

Pretpostavljam da to nikada nećemo saznati. Bilo kako bilo, ono što znam je to da dva uzorka koja sam testirao nisu imala nikakvu reakciju, a pretpostavljam da to znači ili da su bili stoprocentno čisti, ili da je u pitanju samo kreda u prahu. Ili testovi nisu bili uspešni. Ili ih nisam obavio kako treba. Zaključak je sledeći: testiranje ketamina je bilo prava propast.

Iako sam testiranjem droga koje ljudi uzimaju stekao neki uvid, moji testovi nisu bili ni izdaleka sveobuhvatni, a oprema koju sam koristio je tek u povoju; preskupim mašinama može tačno da se odredi šta neko jedinjenje sadrži. Zapravo, dr Adam Vinstok iz Globalnog istraživačkog centra za droge tvrdi da je kućna oprema za testiranje, kao ona koju sam ja koristio, jednostavno neodgovarajuća da bi davala besprekorna očitavanja. „Saznanja koja se stiču uz pomoć takve opreme su prilično ograničena", primetio je ranije.

Dakle, da li bi festivali trebalo da učine više da se ovi testovi obavljaju, i da obezbede uslove da ljudi budu sigurni da je ono što uzimaju bezbedno?

Nik Džouns, direktor kompanije EZTest – koja nam je obezbedila opremu – navodi da postoji velika siva zona kada je u pitanju ono što on i drugi mogu da učine. „Mogla bi da bude dostupnija, ali nismo se mnogo zalagali za to, iz straha da se ne nađemo u nebranom grožđu", rekao mi je u telefonskom razgovoru, dodajući da bi prodaja testova samo iz razloga umanjivanja štete „mogla da bude protivzakonita".

Pogledajte VICE dokumentarac "'Spice bojs': Britanije na udaru sintetičkih droga" o mladim ljudima navučenim na sintetičku marihuanu:

Kada sam pitao Džounsa zašto oni nisu obavljali ispitivanja na festivalima u UK, rekao mi je da ljudi ne žele da izgube svoje licence i da su razgovori sa lokalnim vlastima i policijom doveli do toga da organizatori ustuknu. „Priznajući da imaš opremu za testiranje droge, ti priznaješ da će na terenu biti droge, a to se policiji i gradskim ocima ne dopada", rekao mi je.

Naravno, bez obzira na to što čini policiju i gradska veća srećnim – kao što je uvek i bio slučaj kada su droge u pitanju, i tako će biti dok je sveta i veka – ljudi će nastaviti da se kljukaju hemikalijama od kojih će se osećati uvrnuto, puni energije i ljubavi za druge. I nastaviće to da rade na festivalima širom UK, kao što to čine već decenijama. I bez nekakve vrste prevencije, neki ljudi će stradati.

Ove godine na Kendal kolingu – trodnevnom festivalu u jezerskoj oblasti, sa kapacitetom od 12 hiljada posetilaca – jedan osamnaestogodišnji posetilac je umro kada je uzeo sumnjivu pilulu. Još osam ljudi je zbog tih pilula završilo u bolnici. Mi smo ukupno ispitali svega 22 različita uzorka, testirajući drogu koju je uzimalo samo stotinu posetilaca Bestivala. Ali čak i na tako malom uzorku smo imali neke zabrinjavajuće rezultate.

Oprema za ispitivanje je sama po sebi besmisleno jednostavna i može se legalno kupiti preko interneta za svega nekoliko funti. Ona bi definitivno mogla da spasava živote, i ohrabrio bih sve uživaoce droga da ulože u njih pre nego što progutaju šaku tajanstvenih pilula.

Ali i organizatori moraju nešto da učine, baš kao što je mančesterski klub „Verhaus prodžekt" pre nekoliko godina pokrenuo kampanju tokom koje je omogućio klaberima koji su uspeli da prošvercuju drogu u klub da im profesionalci ispitaju čistoću droge. Stvar je u tome što trenutni stav vlasti oslikava farsičnost politike oko droga u UK: ljudi su suviše preplašeni da bi pričali o drogama; pretvaraju se da ne postoje; i ne čine ništa da zaštite i pruže ljudima podršku kada su u pitanju potencijalne opasnosti uzimanja droge.

Ljudima sa kojima sam ja razgovarao je bilo drago što su saznali šta uzimaju. Neki su svoje sumnjive droge bacili, i da, drugi su svejedno pošmrkali prašak, ali su barem znali šta rade i bili su u prilici da donose odluke obavešteni.

Ove godine na Bestivalu sam saznao nekoliko stvari. Britanski festivali moraju ponovo da razmisle o svom pristupu testiranju narkotika i da se ugledaju na neke festivale u Americi, na kojima je već dozvoljeno vršiti ovakve testove. Kompanije kao što je EZTest takođe moraju da znaju da neće biti krivično gonjene za distribuciju svoje opreme, kao što bi mogle i da spasavaju živote, uz potrebnu dozu publiciteta.

I da, nikada ne kupujte pilule od nekog tipa u šatoru u tri ujutru, osim ako nemate ozbiljan problem sa varenjem koji morate hitno da rešite.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu