Reklame
fenomeni

Ovaj tip je napisao vodič za kanibale

„Pojedi ili budu pojeden – vodič za kanibalizam" sadrži dijagrame za kasapljenje ljudskog mesa

pisao Phoebe Hurst
17 Jun 2015, 7:51am

Sve fotografije : Antonio Cascos Chamizo.

U svetu publikacija o hrani vodiči su na prilično dobrom glasu. Postoje teškaši, kao što je Michelin, a postoje i bezbrojna izdanja tipa, „20 najboljih hamburgera", „Pet najukusnijih hamburgera ikada", i „Ne, stvarno, ovo je zapravo deset najukusnijih hamburgera koje ćete ikada pojesti", koja se svakodnevno pojavljuju na internetu. Vanzemaljcima koji bi posetili Zemlju bi moglo da bude oprošteno kada bi pomislili da ljudska bića nisu u stanju da u usta stave bilo šta pre nego što provere na barem dva bloga, kao i kako se to jelo kotira na Square Meal-u (ali tu mogu da nađu i neke dobre preporuke za večeru, ako prinudno slete u London).

Vodič za hranu Antonija Kaskosa Čamiza je malčice drugačiji. „Pojedi ili budu pojeden – vodič za kanibalizam" sadrži dijagrame za kasapljenje ljudskog mesa, pored recepata za mango tartar biftek sa mlevenim ljudskim mesom i ljudski filet u sajderu.

Modeli od plastelina dizajnirani da podražavaju jela od ljudskog mesa u „Vodiču za kanibalizam".

Uprkos tome što je sastavio tako jeziv dokument, Čamizo nije kanibal iz oživljene noćne more, već Španac koji je diplomirao na Nacionalnoj umetničkoj akademiji u Oslu. Njegov vodič je deo njegovog skorašnjeg magistarskog rada koji uključuje i posude u obliku delova ljudskog tela, prekrivene pravim ljudskim dlakama.

Ali ono što najviše uznemiruje kod Čamizovog projekta je stranica koja sadrži korisne statističke podatke koji bi trebalo da opravdaju kanibalizam. Prema vodiču, prosečno ljudsko telo „sadrži dovoljno mesa za mesec dana prehrane jedne osobe", i „dovoljno proteina da zadovolji dnevne prehrambene potrebe šezdesetoro ljudi."

Ako to nije dovoljno da vas ubedi, u vodiču takođe piše da za građane „Sjedinjenih Država ili bilo koje evropske zemlje ne postoje zakoni koji izričito zabranjuju konzumaciju ljudskog mesa". Izgleda da ubistvo nije neka frka za kanibale u najavi.

Kontaktirali smo Čamiza da porazgovaramo o kompleksnosti konzumacije mesa, i ljudskog, i drugog. Spojler: on nije psihopata koji jede ljudsko meso, već samo fini dizajner koji živi u Oslu.

MUNCHIES: Zdravo, Antonio. Reci mi otkud ti ideja da naraviš „Vodič za kanibalizam"?

Antonio Kaskos Čamizo: Bila mi je potrebna fiktivna situacija koja bi mogla da mi posluži kao platforma za prevazilaženje naših kulturnih predubeđenja. Nabasao sam na pleme Miranja pišući o nemačkim lekarima Johanu Baptistu von Spiksu i Karlu Fridrihu Filipu von Marsiusu, koji su 1817. godine otputovali u Južnu Ameriku.

Kada su se prvi put sreli sa plemenom Miranja, pitali su poglavicu zašto praktikuju kanibalizam. Poglavici je bilo čudno što se neko tome protivi, i odgovorio je, „Vi belci ne biste jeli krokodile i majmune, iako su ukusni. Da nemate toliko svinja i rakova, jeli biste krokodile i majmune, jer glad boli. Sve je to stvar navike. Kada ubijem neprijatelja, bolje mi je da ga pojedem, nego da pustim da istruli".

To je zanimljiv citat!

To me je zaista potreslo i navelo me da pomislim da bi istraživanje tabu tema oko ishrane, kao što je kanibalizam, ispitalo kranice kulturnog relativizma. To izaziva konzumenta da definiše gde je granica prihvatljivog ljudskog ponašanja i otvara debatu o tome šta je „moralno".

Dijagram za kasapljenje ljudskog mesa iz vodiča „Pojedi ili budi pojeden – vodič za kanibalizam". Fotografija je vlasništvo Antonija Kaskosa Čamiza.

Slike definitivno teraju na razmišljanje.

Zbog svog statusa tabua u društvu, kanibalizam izaziva mračne i složenije emocije, i preispituje predubeđenja. Zbog toga je savršena tema za izazivanje pažnje ljudi.

U redu. Ali da li misliš da bi ljudima trebalo da bude dozvoljeno da jedu jedni druge?

Svi običaji mogu da budu stvar navike, i nije na meni da definišem koji vid ljudskog ponašanja je prihvatljiv, a koji nije. Ali u većini zapadnih zemalja ne postoji izričit zakon kojim se zabranjuje konzumacija ljudskog mesa.

__________________________________________________________________

Pogledajte i naš dokumentarac o hrani budućnosti "Život posle hrane" :

__________________________________________________________________

Vodič sadrži i recepte za pripremanje ljudskog mesa. Možeš li da me provedeš kroz par njih?

To su pravi recepti. Lično sam ih isprobavao koristeći životinjsko meso koje po kvalitetu podseća na delove ljudskog tela koji se pominju u receptima. Vredi ih probati!

Takođe imaš i dijagrame koji prikazuju kako treba pravilno kasapiti ljudsko telo. Kakva istraživanja si sproveo da bi došao do njih? Pretpostavljam da nisi zaista kasapio tela.

Naravno da nisam! Bilo je lako – jednostavno sam proučavao kvalitet pojedinačnih ljudskih mišića i to koliko su određeni delovi razvijeni, i to upoređivao sa postojećim mesarskim obrascima.

„Dlakave činije", posude nalik delovima ljudskog tela , koje je dizajnirao Čamizo.

Osim kasapljenja ljudskog tela, koje još savete si naveo u vodiču?

Uključio sam i preporuke koje vino bi najbolje išlo uz određeni komad mesa, koji delovi ljudskog tela nisu jestivi i koje bi trebalo izbegavati, bilo zbog toga što imaju malu hranljivu vrednost, bilo zbog toga što ih je teško svariti, ili mogu da izazovu degenerativne neurološke poremećaje.

Pročitajte i : VICE vodič za debele

Zanimljivo. Projekat takođe uključuje četiri posude koje izgledaju kao delovi ljudskog tela. Možeš li da nam objasniš šta one predstavljaju?

„Dlakave činije" su reklamna roba „Vodiča za kanibalizam". Želeo sam trodimenzijalnu reklamnu robu koja će ići uz vodič. Kada vidi posudu van konteksta, to kod konzumenta izaziva istu odvratnost i tabu.

Takođe sam shvatio da bi bilo zanimljvije kada bi predmeti funkcionisali na više nivoa, a ne samo na vizuelnom. Korišćenjem posuda, konzument može da ima odnos prema tabuu kanibalizma i na taktilnom nivou. Počeo sam da radim sa raznim tipovima ljudske dlake i ispitivao materijale koji po teksturi, mekoći i elastičnosti podsećaju na ljudsko meso.

Vodič takođe sadrži i činjenice koje opravdavaju kanibalizam kao potencijalno rešenje za globalne probleme, kao što su prenaseljenost i nestašica hrane. Jesi li bavljenjem ovim pitanjima želeo da šokiraš ljude?

Upravo tako, to mi je namera. Projekat nije osmišljen da bi promovisao kanibalizam, već da bi se bavio globalnim pitanjima kao što su oskudica resursa, prenaseljenost i pitanja koja se tiču konzumerizma. Želeo sam da napišem fiktivni scenario i postavim pitanje „Šta bi bilo kad bi bilo?", da bih napravio prostora za diskusiju i osvrt. On nam pruža alternativni kontekst za preispitivanje sadašnjosti i moguće budućnosti.

To su neka baš krupna pitanja. Antonio, hvala ti što si razgovarao s nama.

Ne, hvala vama. Drago mi je što ste razumeli da ovaj projekat govori o aktivizmu i komunikaciji, a ne o tome da zaista pojedete svog komšiju!

Samo u svrhu zabave.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu