Veštačka muda za manje brige oko seksa

Jednog dana, u ne toliko dalekoj budućnosti, neće nam biti neophodan ni seks, pa čak ni sperma da bismo pravili decu. Za reprodukciju će biti dovoljno da vam uzmu bris iz usta, ili sastružu malo kože, ili na neki drugi način uzmu neku vašu živu ćeliju koja sadrži vaš genetski god, ieto bebe koja poskakuje, bez svog tog nereda i gužve. Tehnologija kojom bi to moglo da se izvede je praktično nadohvat ruke, delom i zaslugom istraživačke ekipe koja je radila na razvoju veštačkog ljudskog testisa.

Kalifornijski urolog dr Pol Turek je na čelu ove grupe, koja se sastoji od lekara i naučnika sa Univerziteta Stanford, Montana Stejt i stručnjaka iz biotehnološke kompanije Mandal Med. Model koji trenutno razvijaju - nenametljivi komad laboratorijske opreme napravljen od posuda i cevi – osmiljen je da podražava složenu unutrašnju strukturu muškog testisa, i po idealnom scenariju, da pretvara matične ćelije u spermu.

Turek kaže da bi funkcionalni veštački testis mogao da omogući muškarcima koji su sterilni usled lečenja raka ili drugih stanja, kao i povreda, da imaju decu uz pomoć „in vitro" oplodnje. Takođe bi mogao da se koristi umesto životinja za testiranje lekova.

„Ovo me svakodnevno gura napred", kaže Turek. „Znam da je ovo potrebno".

Istraživači visoko cene matične ćelije, jer one imaju mogućnost razmnožavanja, a u odgovarajućim uslovima, prilagođavanja i „transformacije" u drugačije tipove ćelija tkiva ili organa. U poslednjih nekoliko godina, istraživanja su pokazala da biologija matičnih ćelija može da bude korisna u izučavanju steriliteta. 2011-te, grupa japanskih naučnika je napravila veliki pomak, objavili su da mogu da kreiraju spermu miša u laboratoriji, smeštajući matične ćelije iz tkiva testisa mladunčeta miša u želatinastu masu. Prošlog maja, jedan drugi tim naučnika je stvar pomerio još dalje, objavivši u u časopisu Cell Reports dokumente o tome kako su uz pomoć ćelija uzetih sa kože sterilnih muškaraca proizveli primitivnu preteču ćelije sperme u testisima miša.

Turek, koji je koautor potonje studije, kaže da je trik kod veštačkog testisa u tome da se stvori okolina u kojoj matične ćelije bivaju ubeđene da borave u pravom testisu. Sa odgovarajućom mešavinom ćelija i hormona, matične ćelije – bez obzira da li potiču iz testisa, ili su embrionalne, kreirane u laboratoriji, ili su matične ćelije iz kože odraslog muškarca – mogle bi da budu odgajane na dovoljno adekvatan način da se transformišu u pravu spermu.

„Moraš da otkriješ formulu, i da otkriješ sve sastojke od kojih se sastoji", kaže Turk. „Postoji mnogo varijabli, ali to je samo pitanje valjanog naučnog postupka. Valjan naučni postupak je sve. Ne smeš da žuriš, moraš da obraćaš pažnju na pojedinosti, da pratiš šta se događa, da podešavaš i prilagođavaš, dok ne dođeš do rezultata".

Naravno, nema garancija da će surogat testis zaista biti u stanju da napravi bebu. Čak i ako bude funkcionalan, biće komplikovan komad opreme koji će zahtevati pažljivo rukovanje u laboratoriji – neće biti nešto što može da se presadi, ili ostavi na noćnom stočiću.

Šta god da je slučaj, uzbudljivo je pomisliti da će čovečanstvo jednog dana imati pristupa stvarnoj mašini za spermu. Na kraju krajeva, muškarce od pamtiveka progoni avet neplodnosti.

Tokom godina, mnogi pacijenti su se okrenuli nekim dubioznim rešenjima. Početkom devedesetih, gospoda su hrlila kod jednog američkog doktora po imenu Džon R. Brinkli, koji je primenjivao neuobičajen tretman presađivanja žlezdi jarca u testise. Ovaj postupak, koji bi danas koštao gotovo 9 hiljada dolara, trebalo je da leči sterilitet, kao i niz drugih oboljenja. Ali ne iznenađuje to što su jaja jarca kod nekih pacijenata izazvala katastrofalne posledice, izazvajući infekcije, pa čak i smrt.

Ovih dana su standardi medicinske nauke viši, i muškarci imaju mnogo opcija ako su zabrinuti za to da li će biti u stanju da imaju decu. Iako hemoterapija za rak testisa može da izazove sterilitet, sperma pacijenta može biti zamrznuta u banci sperme pre početka tretmana. Što se tiče muškaraca koji imaju izuzetno nizak nivo spermatozoida, oni mogu da se podvrgnu visokospecijalizovanom postupku , prilikom kojeg hirurg bukvalno otvara „vreću sa porodičnim blagom" i traži tragove sperme.

Piter Šlegel, hirurg i profesor urologije na medicinskom fakultetu Vejl, na Univerzitetu Kornel, objašnjava da muška sperma nastaje unutar zamršene mreže semovodnih cevčica u testisima. „Cevčice koje su veće i deblje sadrže više ćelija, i s toga su to cevčice koje najverovatnije sadrže spermu", kaže on.

Odgovarajući na pitanje o veštačkom testisu, Šlegel kaže da bi rekreiranje ovog složenog strukturnog sistema u laboratorijskim uslovima moglo da se ispostavi kao najveći izazov za Tureka i njegovu ekipu.

„Prilikom stvaranja veštačkog testisa, oni na neki način pretpostavljaju da možeš da pojednostaviš na hiljade složenih interakcija, i da napraviš nekakvu supu u koju ćeš staviti ćelije od kojih nastaje sperma", kaže on. On misli da bi efikasnije bilo koristiti testise neke životinje za uzgajanje ljudske sperme, umesto naprave kreirane u laboratoriji. Da, upravo tako – naći miša ili pacova da vam napravi spermu.

„„Sam po sebi, u smislu funkcija, testis je prilično složen", kaže on. „Tu se odvija mnogo interakcija između ćelija, i koncept stvaranja veštačkog testisa bi možda bio izvodljiviji kod miša, pacova, ili neke druge životinje, kod kojih postoje svi faktori rasta, hormona i materijala koji bi mogli da potpomognu razvoj testisa".

Neobično je pomisliti da bi naša sperma mogla da nastaje van naših tela. Ali to se neće dogoditi u bliskoj budućnosti. U ovom trenutku, Turekova ekipa je fokusirana na to da nađe sredstva za nastavak istraživanja. Jedan od ciljeva je razvoj mustre u farmaceutske toksikološke svrhe. To ne bi bilo toliko komplikovano kao proizvodnja individualne sperme, i moglo bi da finansira viši cilj.

„Zainteresovani smo da celu ovu oblast razvijemo u poslovnom smislu", kaže Konstans Džon, predsednica Mandal Meda, koja je 2009-te sa Turekom započela rad na veštačkom testisu. „Jedna od strategija je i razvoj te mustre, koja bi mogla da se komercijalizuje i da bude unosna, i na taj način kompanija ne bi izgubila morala da odustane od ovog poduhvata".

Da bi prikupio novac za ovaj projekat, dr Turek je takođe razmišljao i o korišćenju populističkijih načina, što će reći, kampanje na Kickstarter­­-u. Jedino pitanje je kako da nagradi donatore.

„Ne možemo da ima dajemo spermu, jer košta pravo bogatstvo", kaže on.

Možda može da im poklanja jastuke u obliku spermatozoida?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu