Kratka istorija stvarnog seksa u filmovima

Od masturbiranja u francuskom zatvoru, do oralnog seksa majke i sina u Merilendu.

3.11.15

'Ljubav', film Gaspara Noea. Foto Benoît Debie

Kao što ste verovatno već čuli, novi filma Gaspara Noe, Ljubav, prikazuje gomilu nesimuliranih scena seksa. Mnogi koji sebe ne smatraju nimalo stidljivim, otpisali su ovaj film kao pornografiju koja igra na kartu art filma. Ono što ne shvataju jeste da iako eksplicitni seks na ekranu teži da šokira svetsku publiku, on ne istupa iz norme festivalskih krugova - čije su najprestižnije stanice koncentrisane, ne slučajno, u Evropi.

Reklame

Carstvo čula (1976) - trejler: FilmGorillas

Film sa takođe jako lošim ocenama je Kaligula, čiji ekscesi ostaju zapamćeni iz potpuno pogrešnih razloga. Uz verovatno najskuplju produkciju na ovoj listi (17.5 miliona dolara 1979. godine), ovaj film prikazuje produženu orgiju uz dodatak još mnogo scena pravog seksa. Al Paćino i Vilijam Fridkin ušli su u ovaj svet godinu dana kasnije filmom Gluvarenje, gde Paćino kao policajac na tajnom zadatku istražuje seriju ubistava na njujorškoj klupskoj gej sceni. Veći deo stvarne akcije dešavao se u pozadini, ali nije bilo baš teško da se ne primeti. Fridkin je uradio odličan posao uništavanja sopstvenog ugleda koji je izgradio filmovima Francuska veza (koji mu je doneo Oskara) i Isterivač đavola, režirajući Čarobnjaka,njegov potcenjeni film iz 1977. godine o bandi skitnica koji prenose nitroglicerin širom južne Amerike. Gluvarenje mu takođe nije učinio nikakvu uslugu.

Nijedan od ovih reditelja nije napravio tako diskutabilnu odluku kao Vinsent Galo, čiji kontraverzni film The Brown Bunnykulminira scenom u kojoj njegov lik dobija felacio od Kloi Sevinji (koja je inače bila Galova devojka u stvarnom životu). Film je izvrnut ruglu nakon svetske premijere u Kanu 2003. godine, što je dovelo do eskalacije sukoba između Galoa i Rodžera Eberta, koji je ocenio rediteljev omiljeni projekat kao najgori film ikada prikazan na festivalu. Galo je u odgovoru nazvao kritičara debelim; Ebert je uzvratio parafrazirajući Čerčila; Galo je bacio kletvu na Ebertovo debelo crevo; i Ebert je tvrdio da je gledanje snimka sopstvene kolonoskopije daleko uzbudljivije od filma The Brown Bunny. Gem, set i meč: Ebert.

[daily_motion src='//www.dailymotion.com/embed/video/x2wonb5' width='480' height='270']

The Brown Bunny (2003) Movie Trailer by jeveuxin Nisu svi bili neljubazni (čak je i Ebert bio blagonaklon prema kraćoj, izmenjenoj verziji) iako je film i dalje ostao definisan tom jednom scenom - što je možda najveći argument protiv prikazivanja eksplicitnog seksa u filmovima. Očigledni, otvoreni seks može da skrene pažnju, da prikrije nešto što je trebalo da bude vidljivo. Pravi izazov leži u tome da se ne dopusti da samo ovaj aspekt oblikuje nasleđe jednog filma. Ako se pitamo da li eksplicitni seks doprinosi kinematografiji, isto važi i za sve ostalo: zavisi od samog filma. Starleta je možda među najboljim svežim primerima; Šon Bejkerova skromna priča od porno glumici koja živi i radi u dolini San Franciska je dosta dobio od lukavo montiranih kadrova istoimene zvezde u akciji. (Kao i Lars Von Trir u filmu Nimfomanka, Bejker se takođe opredelio za dublere u ovim scenama.) Kada dobro funkcioniše, eksplicitni seks je sporedan za sam zaplet, ali je ipak esencijalan za sveukupni ton filma. Nikada se ne postavlja pitanje o šok efektu ili eksploataciji, što bi značilo: seks služi narativu, a ne reditelju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:gaspar noeDivineSeksVice BlogfenomeniKulturaDivajnLjubavŽan Žene