Izbeglice u Grčkoj strahuju od posledica napada u Parizu

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Greece

U nedelju ujutro život na Lezbosu nastavlja se pod vrelim suncem. Prizor vlažne odeće izbeglica raširene da se suši na obodima grada i vreća za spavanje u luci kraj šatora postao je sastavni deo krajolika. U luci, neki od njih stoje u redu za dragocene karte koje će im pomoći da stignu do željene zemlje, a devojke iz kompanija mobilne telefonije neprestano prodaju SIM kartice dok odgovaraju na isto monotono pitanje: "Gde ima interneta?" Izbeglice žele preko Fejsbuka da pošalju fotografije onima koji su ostali ili nestrpljivo čekaju rodbinu negde u Severnoj Evropi. Neki puše nargile ili naručuju falafel u novim prodavnicama koje su se prilagodile ukusu pridošlica, dok taksiji od ranog jutra voze od i do kampova u Moriji i Kari Tepe.

Neke izbeglice nisu čule ništa o napadu u Parizu. "Putovali smo tri dana i tri noći, nismo čuli nikakve vesti. Šta se desilo?", pitaju me, dok ostali odbijaju da govore o tome kao da će to baciti senku na ono što ih čeka tokom putovanja. Na raznim drugim jezicima prenosi se ista poruka: "Ne želimo još jedan rat. Ne želimo još terorizma."

Fatima, 32, advokatkinja, Palestinka iz Libana

Posle napada u Parizu, Arapi će se, naravno, suočiti sa još problema zato što će ljudi sada govoriti da svi džihadisti dolaze ilegalno iz Sirije preko Grčke. Ali teroristi su možda rođeni u Francuskoj ili su iz Turske ili bilo koje druge zemlje. Nažalost, naša deca će skupo platiti tu cenu. Ona su nevina, nenaoružana i želimo da ih odvedemo na neko bezbedno mesto gde mogu da jedu, igraju se i uče. Arapske zemlje su u veoma lošem stanju. Nemamo plata, nemamo struju, nemamo vodu. Moja ćerka se razbolela u Libanu zato što se nije odnosilo smeće. Narušena su naša najosnovnija prava. Želimo da se osećamo čistim, i spolja i iznutra. Biti Musliman znači kloniti se terorizma. Islam se zalaže za harmoniju i saradnju, a ne krvoproliće. Ti napadi ne predstavljaju nas već kvare sliku o svim Muslimanima. Mi smo ponosni ljudi i želimo svoja prava. Zahvalna sam svim zemljama koje nas dočekuju s osmehom.

Ibrahim Almahamid, 27, apsolvent medicine, Sirija

Glupo je verovati da su Sirijci izvršili napad protiv zemalja koje žele da nam pomognu, kao što su Francuska i Nemačka. One su nam otvorile svoja vrata. Nijedna od arapskih zemlja, Liban, Jordan, Saudijska Arabija, nije nam rekla: "Dođite i ostanite." Ako je napad izvršila Islamska država, nije fer optužiti nas. Ko je ojačao Islamsku državu? Velike sile. A Islamska država ne veruje ni u kakvu religiju, sve je to politika. Razumem ja da sada postoji nepoverenje u Evropi, ali nismo svi isti. Želim da nastavim studije medicine i postanem kardiolog. Ako se rat u Siriji okonča, prvi ću se vratiti. Sirija je moja zemlja, volim je. Niko ne želi da ode, zato smo čekali pet godina pre nego što smo doneli tu odluku. Moja porodica je izgubila dom, novac, sve. Hodali smo ulicom dok su padale bombe. U svakom trenutku moglo je da vam se desi da neko uperi pušku u vas. Ako se ne preselimo u Evropu, svi ćemo pomreti.

Umair Kan, 28, ekonomista, i Ajat Kan, 26, grafička dizajnerka, Pakistan

Želimo da se preselimo u zemlju koja je bezbedna. Ja sam grafička dizajnerka a moj suprug je ekonomista i mi sanjamo o tome da radimo u svojoj struci . Nemačka već prima mnogo Sirijaca i razmišljali smo o tome da ne idemo tamo jer ne želimo da budemo na teretu. Ako Francuska okrivi izbeglice za napad, onda ćemo se svakako naći u teškom položaju. Ali ako nemamo gde da živimo u svojim zemljama i rizikujemo smrt kako bismo preživeli, zašto bismo izvršili jedan takav napad? Oni koji su to uradili kažu da su Muslimani. E, pa nisu. Nijedna religija na propoveda terorizam. Čitali smo hrišćanstvo, islam, hinduizam, judaizam i nijedna religija vas ne navodi na ubijanje. Duša nas boli zbog ljudi koji su stradali u Parizu i šaljemo svoje saučešće porodicama žrtava. Ko god da je to uradio nepravedno je uništio odnos koji Evropa ima prema izbeglicama.

Džavet, 18 , nezaposlen, Avganistan

Situacija u Avganistanu je veoma teška zbog Islamske države i Al Kaide. Nisam mogao da idem u školu ili da se zaposlim jer je bilo suviše opasno. Veoma sam srećan što sam uspeo da stignem do Evrope. Mislim da će situacija sada u Francuskoj biti teška, ali nadam se da ću stići do Nemačke, gde su uslovi bolji za izbeglice. Svi odlazimo u Evropu da bismo pobegli od terorizma i rata. U Avganistanu je situacija teška za žene i meni se to ne dopada. U Nemačkoj želim da studiram, kao i svi moji vršnjaci, da radim i vodim normalan život.

Ismail Baša Anas, 33, kamenorezac, Sirija

Ono što se dešava u Siriji, bombe i smrt svuda, ne želimo da se desi Evropi ili bilo kojoj zemlji. Ne želimo nevolje i rat, hoćemo da živimo u miru.
Želimo bolji život. Želimo da radimo. Amerika, Evropa i Rusija treba da pomognu da se okonča rat u Siriji. Plašim se kako će od sada pa nadalje gledati na nas u Evropi, ali svaka zemlja bi trebalo da ume da razluči ko je ko. Kad budem radio po čitav dan, kad ću stizati posle da se uvaljujem u nevolje? Naša religija nam zabranjuje da ubijamo ljude. Ne želimo više rata.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu