10 pitanja koja ste želeli da postavite

Deset pitanja koje ste uvek želeli da postavite lečenom alkoholičaru

„Ono što mi najviše nedostaje kod pića je toplina u stomaku i osećaj da mogu da razgovaram sa bilo kim.“

pisao Matern Boeselager
14 Maj 2017, 6:00am

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Germany

Alkohol je igra i šala sve dok ne prestane to da bude. Jasno je da mnogo pića užasno štetno po unutražnje organe, i možda po neke veze i barske stolice. Ali mnogo toga još može da bude uništeno kada ljudi postanu zavisni od alkohola – a NHS procenjuje da je takvih 9 procenata među muškarcima i 4 procenta među ženama.

Murat* iz Berlina je lečeni alkoholičar koji je nedavno pristupio Anonimnim alkoholičarima (AA). Nekada je pio pola flaše votke na dan, a u jednom trenutku je počeo da ublažava efekte alkohola kokainom, valijumom i tramadolom. Kao i mnogi drugi alkoholičari, Murat nije verovao da je bolestan, i trebalo je da ode na sastanak AA da bi shvatio i priznao da ima problem. Sa strane je možda izgledalo da ima kontrolu nad svojim životom – već sredinom svojih dvadesetih je bio vlasnik bara, a sada je takođe i vlasnik jednog restorana u Berlinu. Ali njegova zavisnost je postala opasna i za njega, i za sve oko njega.
Našli smo se u jednom kafeu u Miteu, u Berlinu – srednjeg je rasta, mišićav i prosede kose. Deluje sigurno u sebe, ali postane nervozan kada počne da priča o piću. Kaže mi da ovaj intervju daje samo zbog sebe, da bi naučio da postane otvoreniji kada je u pitanju njegova zavisnost.

VICE: Šta je bilo najgore što si nekome uradio pijan?
Murat: Upadao sam u dosta tuča, zato što sam se osećao jakim. Varao sam devojke. Pretio sam i vređao ljude na ulici. Jednom sam istukao vratara zato što me nije pustio u klub. Ali najgore je bilo to što sam tukao bivše devojke. Bio sam nasilan prema sve četiri žene sa kojima sam bio pre sadašnje devojke. Sa njom sam četiri godine, i nikada je nisam udario.

Koji je bio najopasniji trenutak kada si bio pijan?
Jednom sam ležao u kadi, ne samo pijan, već sam uzeo i valijum i ubrizgao kokain. To mi je izazvalo napad paranoje i istrčao sam nag na ulicu. Policija me je na kraju odvela u bolnicu. Takve stvari su se često događale – skočio sam kroz prozor bar šest ili sedam puta. Srećom, nikada sa previše velike visine da se ozbiljno povredim, ali uspeo sam da povredim kičmu.

Takođe sam jednom izazvao i saobraćajnu nesreću. 2012. godine sam udario kolima u autobus i u još jedna kola – vozač drugih kola je u udesu polomio nogu. Kada je policija stigla, ja sam pobegao. Stvarno sam želeo da stignem do svog dilera, i kada su me jurili, skočio sam u kanal Landver – a to se događalo zimi. Izvukli su me odatle i odveli me u bolnicu zbog hipotermije. Kada mi je psiholog rekao da će da me leči od zavisnosti, rekao sam mu da je lud – uopšte nisam mislio da sam zavisnik. Shvatio sam da sam zavisnik tek pre oko osam nedelja, kada sam pristupio Anonimnim alkoholičarima.

Šta misliš, kako si postao alkoholičar?
Moja zavisnost od alkohola je počela s pivom. Imao sam 13 godina, i bio sam veoma stidljiv, kada sam popio prvo. Devojka koja mi se dopala i njeni drugari su me pozvali na piće, i posle pola flaše, zaljubio sam se u osećaj koji mi je to pružilo. Raspričao sam se, svi moji strahovi su nestali. Od tada pa nadalje sam se družio sam sa ljudima koji piju. Pio sam svakog vikenda, sve dok više ne bi bilo alkohola, ili dok se ne bih ispovraćao. Sa 14 godina sam se prvi put potukao i počeo da se bavim sitnim kriminalom. Roditelji su odlučili da me pošalju u verski internat u Turskoj. Bilo je baš onako kao što zamišljaš – red, disciplina, batine, ustajanje u 5 ujutru na molitvu. Bio sam nesrećan i vratio sam se u Nemačku posle godinu dana. Tada sam pio samo vikendom.

U 18 sam počeo ozbiljno da se bavim sportom, dok nisam postao zavisan od fitnesa. Sa 19 sam ponovo počeo da pijem svaki dan, sve dok me nisu izbacili iz više poslovne škole koju sam pre toga upisao. Posle toga sam se ponovo sabrao, završio kurs ugostiteljstva i otvorio bar. Ljudi misle da svi alkoholičari spavaju na ulici, ali oni su često ljudi koji funkcionišu u društvu. Tokom dana sam sve držao pod kontrolom, a uveče sam pio.

Koje piće je najpopularnije kod alkoholičara?
Votka. Dobra je za koktele, nema jak ukus, i lako ju je piti i čistu. Brzo udara i relativno je jeftina.

Koje piće ti najviše nedostaje otkako si prestao da piješ?
Nedostaje mi vino uz večeru. To je bio lep ritual.

Koga si najviše povredio svojom zavisnošću?
Bivše devojke. Prolazile su kroz teške trenutke zbog mene. Najviše sam povređivao one koji su mi bili najbliži. Kada sam bio mlađi, često sam se svađao s roditeljima i lomio stvari po kući. Dok sam se mučio s zavisnošću, i moja sadašnja devojka je mnogo smršala zbog mene. Ponekad bih je pijan optuživao za užasne stvari i pokušavao da je kontrolišem. Ali ostala je sa mnom, zato što smo imali dobre faze – i zato što se nadala da ću uspeti da iskontrolišem svoju zavisnost.

Šta je tvoja zavisnost uništila zauvek?
Što se tiče mog tela, osim apscesa od igala i povrede kičme, ne mnogo toga. Što se tiče mog mentalnog stanja, to što ne pijem znači da moram da se suočavam sa svojim strahovima – sa strahom od ekonomske nesigurnosti, od samoće...

Šta ti najviše nedostaje kod alkohola?
Toplina u stomaku i osećaj da mogu da razgovaram sa bilo kim. Kada vidim ljude kako piju u baru, prilično sam ljubomoran. Ali alkoholizam je hroničan. Kada bih sada makar liznuo alkohol – makar to bila pralina s rumom – polako bih se vratio starim navikama. Mnogi alkoholičari prestanu da odlaze na sastanke AA zato što misle da su izlečeni. Tu i tamo počaste sebe čašom vina, što neko vreme može da funkcioniše. Ali onda, kada stvarno pokleknu, efekti mogu da budu mnogo intenzivniji nego što misle i mogu potpuno da izgube kontrolu.

Da li se sada omamljuješ na neki drugi način?
Više se ne omamljujem – meditiram i molim se. Ponovo uživam na suncu, koje me je mnogo nerviralo dok sam pio. Ponekad izlazim, ali u šiša barove, u kojima se ne služi alkohol. Još nisam spreman za izlaske po klubovima.

Da li misliš da alkohol treba da bude zabranjen?
Ne. Nisu svi ljudi potencijalni alkoholičari. Većina ljudi može da se nosi s njim bolje nego ja. Još kada sam bio tinejdžer, primetio sam da pijem na drugačiji način od svojih drugova. Oni su svi u jednom trenutku prestali, dok sam ja tonuo sve dublje u njega.

*Muratovo ime je izmenjeno na njegov zahtev.

Još na VICE:

Deset pitanja koje ste oduvek želeli da postavite kleptomanu

10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite identičnim blizancima

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite nevinom osuđeniku na smrt