Emanuel Makron, novajlija na političkoj sceni Francuske, pobedio je desničarsku kandidatkinju Marin Le Pen osvojivši većinu glasova u drugom krugu predsedničkih izbora u ovoj zemlji. Makronova pobeda u drugom krugu veća je nego što su istraživanja pokazivala, donela je šamar nacionalističkim i populističkim pretnjama koje već neko vreme zasipaju Francusku, Evropu i svet.Prvi put u skorijoj istoriji Francuske, nijedna od dugo utemeljenih glavnih partija u zemlji nije imala kandidata u drugom krugu - Makron je išao na izbore pod zastavom partije koju je osnovao En Marche! (Napred!), a Le Pen je predstavljala desničarski Nacionalni front njenog oca Žan-Marija.
Reklame
Pristalice ostanka Francuske u Evropskoj uniji odahnuli su od olakšanja posle Makronove pobede, koja ga je učinila najmlađim predsednikom u istoriji ove zemlje. Posle objavljivanja pobede Makrona, evro je dostigao najvišu vrednost u odnosu na dolar u poslednjih šest meseci. Makron je sklon Evropskoj uniji, ali i velikom biznisu, te se očekuje da će drastično izmeniti Zakon o radu Francuske, napisan na više od 3,000 strana, i smanjiti stopu korporativnog poreza sa 33 na 25 odsto. Le Pen je pretila da će Francuska napustiti EU, a ceo proces je htela da započne novim pregovorima oko korišćenja evra kao nacionalne valute."Znam da su neki od vas izabrali da glasaju za ekstremnu partiju", rekao je Makron u pobedničkom govoru u nedelju uveče. "Jasan mi je bes, zabrinutost". Raspoloženje među pristalicama i saveznicima bilo je ozbiljnije nego posle slavljeničke fešte u prvom krugu, dok je novi predsednik obećao da će "odbraniti Francusku, njene vitalne interese i njen ugled."Tridesetdevetogodišnji Makron je pokušao da se odmakne i od levice i od desnice u zemlji. Bivši investicioni bankar koji je godinama radio u kompaniji Rothschild & Co., bio je ministar finansija u vladi svog prethodnika Fransoe Olanda, socijaliste koji je trenutno na čelu Jelisejske palate. Međutim, Makron nema previše političkog iskustva, što je možda i prednost danas.Le Pen je posle izbora rekla pristalicama da je Nacionalnom frontu potreban "novi početak". "Nacionalni front mora duboko da se promeni i obnovi da bi se nosio sa istorijskom prilikom koja je pred nama i ispunio očekivanja francuskog naroda", rekla je Le Pen. Tokom kampanje, Le Pen je obećavala da će drastično ograničiti imigraciju, izbrisati socijalna davanja imigrantima i oduzeti dvostruko državljanstvo svim francuskim muslimanima. Takođe je direktno povezivala imigraciju sa terorizmom.
Reklame
Uz manje ili više uspeha, Le Pen je već pokušala da redefiniše platforme Nacionalnog fronta, partije sa dugom istorijom antisemitizma i rasizma. Njen otac Žan-Mari Le Pen, koji je 2002. godine takođe stigao do drugog kruga predsedničkih izbora, osuđivan je zbog poricanja Holokausta. I dok je Le Pen uspela da udalji očeve ideje od njene vizije partije, uglavnom tako što ga je izbacila, nastavila je sa revizionizmom francuskog učešća u holokaustu tokom ovogodišnje kampanje - tvrdeći da Francuzi nisu odgovorni za privođenje i ubistva francuskih Jevreja u saradni sa nacistima. Jedan član Nacionalnog fronta podneo je ostavku krajem aprila posle kritika zbog negiranja nacističke upotrebe pesticida sa cijanidom za ubijanja Jevreja.Posle tesne bitke u prvom krugu izbora u kojem je učestvovalo 11 kandidata, Makron i Le Pen su ušli u drugi krug. Očekivalo se da će izlaznost biti na najnižem nivou u istoriji, jer se smatralo da je dosta glasača rešilo da apstinira ne nalazeći se u platformama ovo dvoje kandidata."Ne osećam ništa, jer neću da glasam", rekao je jedan stanovnik Pariza za New York Times, "Izbor ne postoji". Makronovi saradnici su imali težak posao da osvoje podršku levice u zemlji, koja je podržala komunistu Žan-Lika Melešona u prvom krugu.Izlaznost je dostigla nešto više od 65 odsto, značajno manje od 72 odsto na prošlim predsedničkim izborima 2012, a zabeležen je rekordni broj praznih ili uništenih glasačkih listića. Ipak, ovo je bio najuspešniji nastup Nacionalnog fronta na predsedničkimi izborima.
Reklame
Jasno je, međutim, koga je Rusija podržavala u ovoj trci. Ruski mediji su neprestano okaljavali Makrona, prisiljavajući ga tako da poriče glasine o aferi sa direktorkom francuskog državnog radija. Zauzvrat, Makronovi ljudi su optužili ruskog predsednika Vladimira Putina i Kremlj za mešanje u izbore.Le Pen se srela sa Putinom nekoliko nedelja pre izbora. Otvoreno je pokazivala divljenje prema ruskom predsedniku i obećavala da će ukinuti sankcije koje je Francuska kao članica EU uvela Rusiji. Rusija je u prošlosti finansirala Nacionalni front, a Le Pen je pod istragom zbog uzimanja velikog kredita vredog 10 miliona evra od jedne banke u Moskvi.Tik pred izbore, u pokušaju da se unese još veća zabuna u glasanje, hakeri su objavili devet gigabajta mejlova Makronovog štaba samo par minuta pre početka 48-satne predizborne tišine u Francuskoj. Prema ekspertima za digitalnu bezbednost, čini se da se radi o istim hakerima iz Rusije koji su provalili u servere Nacionalnog komiteta demokrata tokom predsedničke kampanje u Americi 2016. godine.Još na VICE.comKako bi izgledala Francuska kada bi Marin Le Pen postala predsednicaTeroristički napadi: Hoće li Francuska ikad više biti ista?Francuska rivijera je plodno tlo za regrutovanje džihadistaJoš na VICE.comKako bi izgledala Francuska kada bi Marin Le Pen postala predsednicaTeroristički napadi: Hoće li Francuska ikad više biti ista?Francuska rivijera je plodno tlo za regrutovanje džihadista