Moramo da gledamo sranje filmove, i to je ok

Ne znam iz kog razloga toliko volim da gledam treš filmove. Da li sam postao potpuni mazohista ili je propaganda toliko efikasna, ali ne mogu da se oduprem kauču koji me doziva da veče provedem uz Fox Life, žvaćući burger napravljen od Tigar gume. Prema studiji pod nazivom "Uživanje u treš filmovima:glavne karakteristike, razlozi za gledanje i dimenzije iskustvene reakcije ", opsednutost lošim filmskim sadržajem se često povezuje sa nadprosečnom inteligencijom. Ali ne mogu to da svarim. Ne mogu da budem toliko nadmen i govorim ljudima da sam pametniji od njih samo zato što sam vikend proveo uz filmski maraton tornada sa ajkulama. Pokušavajući da odgonetnem ovaj fenomen, kontaktirao sam stručnjaka.

- Ponekad loše filmove gledamo jer smo zaljubljenici u treš, koji treba razdvojiti od sranje filma. Plan 9 iz unutrašnjeg svemira je treš, klasik koji svako mora da odgleda i da se divi. Cloud Atlas je visokobudžetni, artsifartsi, tendeciozni, na momente briljantno orkestrirani, sranje film – kaže Gavrilo Petrović, filmski kritičar.

On takođe ističe i onu drugu dimenziju gledanja limunada na koju se svi često pozivamo – odmaranje mozga. Kada dođemo gajbi s posla, često fizički nismo sposobni da se napinjemo s nekim Francuzom, pa upalimo Popkorn i kliknemo na B produkciju. A nekada se jednostavno nismo dovoljno konsultovali sa ekipom.

- Zato što nas niko nije upozorio (zašto mi niko nije rekao da Terminator 5 nije dobar kao drugi deo?), a i zato što nas je neko upozorio, ali mi baš moramo da vidimo taj Warcraft. Gledamo i zato što "moramo". Radi se o omiljenom strip junaku koga još od devedesetih zamišljamo na velikom ekranu. Čuli smo sve najgore, ali možda su efekti strava – pojašnjava mi Petrović ovaj društveni fenomen.

Pretpostavljam da je u pravu. Tako sam ja nepopustljiv kada su superheroji u pitanju. Novog Betmena sam gledao tri puta u bioskopu i zavoleo ga tek posle ultimate cut verzije. I koliko god da kritike unište nekog heroja iz klinačkih dana, nema šanse da zaobiđem novo ostvarenje. A slično misle i neki drugari.

- Svi filmovi treba da budu odgledani ako je već dosta truda i bilo kakve kreativnosti ušlo u njih. Čak i užasi tipa The Room postaju veoma zabavni samim tim što su maltene negledljivi sa bilo kakvog stanovišta filmske umetnosti (so bad it's good). Osim Indiana Jones & The Kingdom of the Crystal Scull.

Znam da je South Park već napravio foru oko ovoga, ali svi koji su ikada pogledali bilo koji drugi Indiana Jones film su se (poput mene) osetili kao da gledaju silovanje našeg omiljenog heroja. Niko nije očekivao previse, pogotovo zato što se znalo da će u filmu biti vanzemaljci. Ali ipak smo svi otišli u bioskop i tresli se od užasa kada je naišla scena sa frižiderom i atomskom bombom. Posle toga je sve samo jedno jako ružno sećanje. - Vuk Palavestra, 26

Fotografija: Flickr/eric molina

Ali i pored fenomena treš filma, postoje i stvari koje su jednostavno sranje, zbog kojih zažalimo što je ekran ikada izmišljen i što braća Vorner nisu završila u automobilskoj industriji ili nečemu sličnom. Izlazi gomila dobrih stvari, ali takođe izlazi i tona sranja. Naravno, tu je i IMDB na koji se ljudi mahom oslanjaju, a posle zažale, jer ocene na tom sajtu postavljaju iskompleksirani klinci zaključani u predgrađu Minesote.

- Zažalila sam što sam gledala film Sleep Tight. Lik ima potrebu da se svi oko njega osećaju loše i to je sve. Kao neka horor drama u kojoj od horora nema ni H, ako ne računamo scene lošeg seksa. Sa druge strane, drama meni uglavnom nagoveštava da film ostavlja jak utisak, ali ovo čudo… Ne znam, jeziv je, stvara neki odvratan osećaj. Na kraju sam imala onaj WTF izraz lica i momentalno izbrisala film iz kompjutera.

Ima okej ocenu na IMDB, ali je potpuno gubljenje vremena. Ne znam zašto sam ga odgledala do kraja. Ne vidim svrhu da tokom čitavog filma imam facu gađenja. Niti sam se smejela, niti sam plakala, srce mi nije brže lupalo i nimalo se nisam uplašila. - Mila Cvetković, 23

Na sličan način se "zajebao" još jedan ortak. Doduše, njegova sudbina je bila tužnija i možda je daljinski bio predaleko.

- Operisao sam nogu, pa sam, logično, većinu vremena provodio kući. Bilo mi je dosadno i jedne noći, negde oko 1-2 ujutru sam otišao na IMDB da vidim koji film da skinem. American Ultra je imao relativno dobru ekipu glumaca, a i trejler bio interesantan.

Džesi Ajzenberg je neki neuspeli projekat američke vojske, koja je od njega pokušala da napravi super vojnika. Živi sa devojkom (riba iz Tvajlajta) u nekoj vukojebini i radi u dragstoru. Odjednom, njemu sve postaje čudno i on tipa u 28. godini života shvati da ima super moći i da je mnogo pametan, pa zarati sa američkom vojskom. A ispostavi se da je njegova devojka tajni agent koja jemorala da ga zadrži u tom mestu, da radi u dragstoru.

Mislio sam da je u pitanju akciona komedija, neki fazon kao Hot Shots, ali ispalo je akciono fluorescentno krvavo sranje. Film je krvaviji od bilo kog Tarantinovog. Ajzenberg ubije jedno 5815 vojnika i marinaca. - Mladen Stojanović, 23

Nažalost, brojni su faktori koji utiču da li ćemo zaglaviti sa nekim sranjem na platnu ili ekranu. Razlozi mogu biti socijalni, emotivni, fizički, jebem li ga. Možete da se nađete u društvu ljudi koji domaću kinematografiju brane samo na osnovu filma Rane. To je jebeno.

- Film koji niko ne treba da gleda je domaći film Artiljero. Umalo nisam umro kad sam ga gledao na filmskim susretima. U filmu se samo nižu promašaji – glavni lik, koji glumi nekog opasnog dasu, navijača, a izgledao kao programer početnik – pokušava da da vrati štopera Vidića u Zvezdu, što bi bilo okej da se film ne zove Artiljero, što je brazilska reč za igrača koji ne maši, daje golove i igra u napadu. Možda Vidić nije mašio, ali je jebeni štoper, ne šutira. Dijalozi su toliko glupi, da je bolje gledati tursku seriju sa kevom svakog dana, nego ovo.

Kada je film počeo, letnja pozornica je bila prepuna ljudi, kada se završio, bila je prazna. Ja sam kroz čitav film očekivao da se nešto desi i desilo se – iznenađujuće glup kraj filma! – Aleksandar Vuković, 28

Ali kriterijumi su različiti i kako Petrović kaže "ono što je nekom treš, nekom drugom je strava, ljudi ne znaju za umereni hejt".

- Ne može Interstellar da bude "najgore govno snimljeno na ovoj ili bilo kojoj planeti u galaksiji". Ja znam, jer mrzim taj film sa neobuzdanim žarom. I gledam ga bar jednom godišnje - dodaje.

I zaista, moji kriterijumi su ekstremno niski. Lagano provedem čitavu nedelju gledajući Arrow, što je isto kao da gledam reprizu Dinastije u kojoj glumci nose kostime od spandeksa, ali ipak uživam. Mogu da gledam i Džefa Goldbluma u skafanderu, ali granice ipak postoje. Ne mogu svesno da provedem noć u društvu Adama Sendlera kako beži od osmobitnih nemani.

- Gledamo sranja da bismo mogli da ih pljujemo, i da se povezujemo sa drugima u tom pljuvanju, a to su već neke, složićete se, osnovne ljudske potrebe - priča Petrović.

Realno, tolike kafe su ispijene samo kako bi se posrali po svakom filmu Roberta De Nira u poslednjih deset godina. Verovatno su se i neki smuvali, shvativši da oboje podjednako ne podnose pokušaje LL Cool J-a da pravilno drži pištolj, pritom ne praveći facu kao da gleda porođaj divokoze.

No, neka bolje vremena za film će već doći.

- Šta znaš, možda u sledecem Taken-u neko krene u akciju da spašava FILM - poentira Petrović.

E to je duh.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu