Građanski Front na političkoj sceni Srbije posle meseci protesta

Kada je politička slika društva praktično autoportret jednog čoveka i jedne stranke kao mrtve prirode u drugom planu, apsolutno je razumljivo da nam se dešava da premijer države prima građane od 5 ujutru i sa njima traži rešenje za lokalne probleme koje nisu uspeli da reši sistemskim putem, na lokalnom nivou. Partokratija, nepotizam, korupcija su definitivno top tri termina kojima se svi koristimo pri opisivanju toga kako država Srbija funkcioniše. Reč "mediji" i reč "sloboda" su na bezbednoj udaljenosti već neko vreme, dok za "javni interes" mnogima, i u samoj vlasti, treba objasniti da taj pojam nije isto što i neskrivanje privatnih interesa.

Takvo stanje u društvu svakako jeste jedan od razloga zašto su ulice Beograda ovog leta bile bučne. Beograđani, ali i građani, organizacije i udruženja iz ostatka Srbije, šest puta su izlazili na ulice zahtevajući odgovornost za događaje iz izborne noći u Hercegovačkoj ulici i na taj način podržali aktivnosti Inicijative Ne davimo Beograd protiv projekta od nacionalnog značaja, Beograd na vodi. Na protestnim šetnjama su se mogli čuti i glasovi iz drugih gradova Srbije koji su se priključili nezadovoljni što lokalnim problemima, što opštom društvenom atmosferom. Nekoliko puta su i "domaćini" i "gosti" najavljivali udruživanje i zajedničku borbu građana iz različitih delova Srbije. Prve nedelje jeseni su donele formiranja Građanskog fronta u Nišu na sastanku svih građanskih grupa.

- Tačno je da je letos pomenuta mogućnost udruživanja građanskih inicijativa iz više gradova u Srbiji, i to na jednom zajedničkom i javnom sastanku u Novom Sadu. Već tada su prisutne inicijative (Beograd, Niš, Kraljevo, Novi Sad) pokazale interesovanje i načelnu spremnost da zajedničkim dejstvom pobuđuju spremnost građanstva da utiče na široko polje društvenih dejstava i očuvanje opšteg interesa, kao i na javne politike čiji su subjekti upravo građani - kaže Vladimir Marović iz Lokalnog Fronta (Kraljevo) za VICE.

Lokalni front, jedni od heroja prethodnih parlamentarnih izbora, sada jedan od članica Građanskog fronta čiji su ciljevi borba za javni interes, prava građana i medijske slobode, kao i borba protiv korupcije. U formiranju Građanskog fronta učestvovali su niški Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS), beogradski Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Lokalni front Kraljevo, Podrži RTV (Novi sad), Ne da(vi)mo Beograd, Liga Roma, Multietnički centar za razvoj regije Dunav 21 (Bor). U osnivanju su u svojstvu posmatrača učestvovali i Lokalni antikorupcijski forum Niš (LAF) i Levi samit Srbije.

- Od početka protesta, ali i pre toga, imali smo podršku raznih grupa koje u svojim gradovima ili krajevima Begrada vode slične borbe; protiv privatizacije javnog prostora, protiv uzurpacije komunalnih preduzeća ili protiv raznih drugih oblika zloupotrebe javnih i zajedničkih resursa zarad netransparentnih interesa. Tako da možemo reći da smo prirodno upućeni jedni na druge. Ovo se posebno intenziviralo nakon brojnih napada režimskih medija, pretnji i zatrašivanja koje su dolazile i sa visokih mesta u vlasti - kažu iz Inicijative Ne davimo Beograd za VICE.

U usaglašenoj Deklaraciji Građanskog fronta opisane su "oblasti delovanja" fronta. Između ostalog navedene odbrana javnih resursa, kontrola javnog sektora, odbrana prava na dostojanstven život, borba protiv diskriminacije po bilo kom osnovu, uspostavljanje nezavisnih lokalnih antikorupcijskih tela, odbrana medijskih sloboda i formiranje regionalnih javnih servisa. Građanski front je ustanovio da će nezavisno delovati u odnosu na sve političke stranke. Međutim, u ovom trenutku, još je otvoreno pitanje koje će konkretne mere i planove ponuditi građanima koji verovatno nemaju ništa protiv ovih ciljeva.

- Mi smo formirali jedno koordinaciono telo koje će se sastati otprilike za dve nedelje i koje će doneti, što bi se narodski reklo – plan rada, šta je ono što su prioriteti. To koordinaciono telo treba da donese predlog statuta jer smo juče doneli odluku da Građanski Front postane ne samo puka asocijacija, već pravno lice. Tako da treba završiti postupke po zakonu oko registracije, pisanja statuta i tako dalje - kaže Đokica Jovanović iz Udruženog pokreta slobodnih stanara u Nišu (UPSS).

Zahvaljujući građanskim protestima u Nišu koje je inicirao UPSS, Nišlije danas plaćaju najnižu cenu daljinskog grejanja u zemlji. Njihovo zalaganje obezbedilo im je takozvanu Praznu stolicu u Nadzornom odboru niške toplane, koja je ukinuta dolaskom nove garniture. Đokica Jovanović kaže da njih ne interesuje visoka politika, već javni sektor.

- Mi imamo posla sa jednom neodgovornom državom, naročito neodgovornom državom na lokalnom nivou. Oči javnosti su uglavnom uperene ka državnom vrhu, ali se slabo naša javnost interesuje za muke i probleme koje nam administracija pravi na lokalnom planu i to ne samo u Nišu, nego i u manjim mestima. Pokušaćemo time da se bavimo, državom koja nam je na dohvat ruke, a sa kojom imamo velike probleme - kaže Jovanović i najavljuje da će na red doći i niški vodovod, dok je parking servis već pod budnim okom građana.

Udruživanje dela građana iz različitih gradova nasuprot centralizovanoj autoritarnoj vlasti koja se trudi da ih ignoriše nije nešto što se u Srbiji viđa prvi put. Štaviše, većina nas koji danas živimo u Srbiji svedoci smo događaja od pre tačno dvadeset godina u jeku ratova, izolacije i prvih velikih uličnih protesta, kada je osnovan Savez slobodnih gradova i opština Srbije (SSGOS), a talas protesta te 1996. godine počeo je upravo iz Niša.

Ima i velikih razlika u odnosu na taj period. Pre svega, tada su na čelu građana stajali opozicionari iz političkih stranaka. Danas su političke stranke gadljiva roba, a na čelu Građanskog fronta su do skoro javnosti poptuno nepoznati ljudi koji tvrde da ih politika u smislu fotelja ne zanima. Ipak, činjenica da neke stvari liče na taj period nije nešto što će ići na ruku novooformljenom Frontu. Predvodnici tadašnjeg ujedinjavanja su pobedili i dobili priliku da budu na vlasti više od deset godina. Potom su je ponovo predali onima od kojih su je i uzeli.

- Naša zalaganja proistekla pre svega iz toga što je institucionalna urušenost stvorila nužnost zalaganja za ove ciljeve. To ujedno znači i da su institucije (ako se tako mogu nazvati) pod kontrolom neodgovornih, koristoljubivih i opasnih destruktivnih snaga, kvaritelja društva i razbijača države. Otuda Građanskom frontu preostaje da koristi najpre vaninstitucionalni okvir, kao što su protesti, performansi, nenasilni otpor, obaveštavanje javnosti alternativnim kanalima informisanja, javnom edukacijom o pravima građana - kaže Predrag Vostinić iz Lokalnog Fronta.

Željko Stanetić iz pokreta PodržiRTV koji je predvodio ulične proteste u Novom Sadu povodom smena na javnom servisu Vojvodine, kaže da će svi pokreti koji su pristupili Građanskom frontu i dalje raditi na problemima u mestima iz kojih dolaze i da promena koja se desila oslikava potrebu za bližom saradnjom. Dodaje i da veruje da se talas protesta može proširiti i na ostale gradove Srbije.

- Čvrsto verujem da je to moguće i bilo bi mi veoma žao da sam u krivu. Protesti u Beogradu i Novom Sadu došli su kao reakcija na određene događaje koji su pljunuli u lice pravnom poretku ove zemlje. Tako nešto se ne dešava prvi put, ali ono što se sada može osetiti jeste spremnost običnih ljudi da kažu dosta i pobune se protiv toga - kaže Stanetić.

Iz Inicijative Ne davimo Beograd smatraju da "ljudi protest počinju da vide kao jednu vrstu obaveze i odgovornosti i da taj talas može da postane plima", ali dodaju da nisu samo demonstracije vid protesta.

- Protest je dizanje glasa protiv sveopštog straha, protest je ustati protiv nepotizma, korupcije i neznanja. Protest je nepristajanje na nepravdu na poslu, na ugrožavanje osnovnih ljudskih i radnih prava, protest je odgovornost za neposrednu životnu sredinu, protest je i odgovornost da se profesionalno obavlja posao i ne podleže pritiscima centara moći. Vremenom postaje očigledno da odustajanjem, "okretanjem glava", odlaskom odavde, gube svi, a da naše zajedničko dobro prepuštamo grupi neukih i bahatih pojedinaca - kažu iz Inicijative.

Đokica Jovanović (UPSS) kaže da je ovo tek početak za Građanski front.

- To je jedan otvoreni organizam, nismo zatvoreni, nismo se okamenili, tako da je moguće delovanje na celoj teritoriji Srbije. Nemamo nameru da se bavimo paternalizmom pa da manjim i drugim sredinama objašnjavamo šta je njihov problem. Upravo želimo da ljudi iz tih sredina detektuju svoje probleme i da se kao takvi pridruže asocijaciji i traže da Građanski front deluje i prema njima. Nemamo nameru da bilo kome "solimo pamet", već očekujemo da se ljudi sami angažuju - objašnjava Jovanović.

Vlada Srbije bi uskoro trebalo da održi sednicu u Nišu, a premijer Vučić je najavio da će i tamo organizovati prijem građana. Ima li Đokica Jovanović išta da pita premijera?

- Ne, ne. Mi smo više puta rekli, mi na političare gledamo kao građane. Premijerov dolazak u Niš gledamo kao dolazak još jednog građanina koji će tu boraviti neko vreme. Nemamo ništa naročito da ga pitamo.

Čini se da vest o formiranju Građanskog fronta niko ko prati društvene događaje u Srbiji nije dočekao ravnodušno. U političkoj atmosferi kakva jeste - u kojoj je gotovo sva vlast u rukama jedne partije, gotovo sve opozicione stranke čine ljudi koji su izneverili sopstvene glasače, gde odliv mozgova još niko nije zapušio i gde apatija građana u učestvovanju u politici raste - njihovo udruživanje oko sopstvenih interesa, na ulici kao jedinom preostalom mestu, jeste nešto na šta će svi obraćati pažnju.

Paradoksalno, pritisci na inicijatore ujedinjavanja dolaze sa obe strane - diskreditovanjem organizatora protesta, s jedne, a pokušajima da ih nametne kao novi izbor i prisvoji njihovu popularnost, sa druge.

Pitanje od milion dolara - da li je ovo potencijalno nova lista na nekim sledećim lokalnim izborima? Đokica Jovanović kaže da Nišlije nisu zainteresovane za to, Lokalni Front je na prethodnim izborima ušao u skupštinu opštine, a ta vrsta raznolikosti je, kažu, bogatstvo Građanskog Fronta. Iz Inicijative Ne davimo Beograd poručuju:

- Premijer je rekao da smo plaćeni sa 4.5 miliona dolara, tako da, kao što je dodao, moraćete "mnogostruko da povisite ulog" kako bismo vam odgovorili.

Svi sagovornici su saglasni da su protesti samo najvidljiviji deo borbe koju vode. Iza svega stoje hiljade ljudi koji pišu žalbe i pritužbe institucijama, podnose amandmane u lokalnim skupštinama, daju predloge prostornih rešenja, nadgledaju rad javnih službi i bore se protiv korupcije na raznim nivoima. Bez obzira na to da li ćemo dobiti odgovor, ulozi su već veliki na pitanju hoće li ovo biti talas koji će prerasti u plimu i promeniti način na koji se u Srbiji posmatra učestvovanje u politici.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu