Reklame
vesti

Otvorimo vrata kamerama i mahnimo onima koji nas gledaju

Nemoguće je da sa druge strane ne zamislite punu kancelariju ljudi koji se silno zabavljaju gledajući vas kako pokušavate da zauzmete najprotočniji položaj, a da u isto vreme ne dodirnete ništa unutar kabine.

pisao Stefan Veselinovic
10 Oktobar 2016, 1:53pm

Foto via Flickr/ korisnik Jonathan McIntosh

Ovih dana je odjeknula vest o postavljenim video kamerama u toaletu Beogradske autobuske stanice. Nema obaveštenja da je prostor pod video nadzorom, nema objašnjenja zašto su postavljene. Jednostavno su tu. Čekaju da se u potpunosti raskomotite, opustite, izvedete koji god ritual da imate pred olakšavanje misleći da ste sami sa sobom, a onda podignete pogled i ugledate objektiv kako vas nišani. Nemoguće je da sa druge strane ne zamislite punu kancelariju ljudi koji se silno zabavljaju gledajući vas kako pokušavate da zauzmete najprotočniji položaj, a da u isto vreme ne dodirnete ništa unutar kabine.

Vest se brzo proširila srpskim internetima, a građani su se s razlogom, mada naviknuti na sve i svašta, više radi reda, pitali - imaju li prava da snimaju ono što niko, ili skoro niko, ne želi da gleda? Pitanje možda zvuči retorički, ali ako smo nešto naučili iz oblasti "srpski zakoni", to je da oni često nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu, crno-beli, već su neretko u primesama sive boje.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je na osnovu saznanja da su kamere u toaletu BAS-a instalirane, a do kojih je došao preko društvenih mreža, na internetu i u nekim sredstvima javnog informisanja, pokrenuo postupak nadzora u toj instituciji. Šabić godinama unazad upozorava na nedostatke Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kada je u pitanju video-nadzor.

- Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da snimanje predstavlja oblik obrade podataka o ličnosti. Međutim, ne precizira, na eksplicitan način, uslove pod kojim se video-nadzor može vršiti - kaže Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za VICE.

U tom smislu, Poverenik napominje da se onaj ko vrši obradu podataka o ličnosti mora pridržavati opštih načela obrade podataka o ličnosti, a to je da taj postupak mora da ima pravni osnov, da bude svrsishodna i srazmerna. Što bi, priznajem, bilo predivno čuti za slučaj kamera u klonji.

- Instalacija kamera u toalete i snimanje građana tokom vršenja fizioloških potreba, to jest, vršenja nužde, na najgrublji način vređa njihovu privatnost i predstavlja oblik nedozvoljene obrade podataka o ličnosti, odnosno nesvrsishodnu i nesrazmernu obradu - kaže Šabić.

Foto via Flickr/ korisnik Open Knowledge Foundation Deutschland

Neuređenost oblasti video nadzora u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti u praksi znači da ne postoje odgovori na pitanja ko i kako odlučuje o uvođenju video nadzora u, recimo, stambene zgrade, šta se može nadzirati, ko ima pravo pristupa bazama snimljenih podataka, kako se te baze čuvaju. Kada takva pitanja nemaju odgovore dešava se da video nadzor postan izvor "ozbiljnog kršenja ljudskih prava", kako je i pre godinu dana o tome govorio Šabić.

- To što ne postoje precizno definisana, bar minimalna pravila upotrebe istog, ima za posledicu razna "slobodna tumačenja" i zloupotrebe kao što je slučaj koji pominjete - kaže Šabić.

Pitanje prava na privatnost definitivno je jedno od važnijih pitanja nove generacije. Dok su jedni istinski zabrinuti za privatnost u modernom tehnološki umreženom svetu i svim tim snimcima, fotkama i podacima koji se gomilaju, drugi shvate da pravo na privatnost ne znači silovanje prijatelja detaljima iz privatnog života na Instagramu tek kada i sami budu ugroženi.

Sva je prilika da će, ukoliko se Skupština Srbije ozbiljnije ne pozabavi pitanjem video nadzora, loša pasta koju ste morali da izbacite na autobuskoj stanici doživeti sudbinu ozloglošenog seksa kod Arene. Podsećanja radi, snimak seksa koji je procureo zabeležio je objavio policajac koji nije kažnjen, a život devojke sa snimka više nije bio isti - od javnog objavljivanja njenog imena, osuda i pljuvačina, do Fejsbuk grupa gde su se iznosili detalji njenog privatnog života.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nije ovlašćeni predlagač zakona, ali je pre pet godina pripremio Model za izmene i dopune zakona o zaštiti podataka o ličnosti u oblasti video-nadzora i ponudio ga tadašnjoj Vladi. Efekta nije bilo. Istu sudbinu je doživeo i kompletan model novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pre dve godine, jer do danas nije došlo do njegovog usvajanja.

- Iako je Akcionim planom Vlade za Poglavlje 23 bilo predviđeno da će model Poverenika biti osnova novog zakona, radna grupa Ministarstva pravde izašla je sa svojim nacrtom zakona, koji pitanje video-nadzora uopšte nije tretirao - objašnjava Šabić.

Po svemu sudeći, i sutra će osvanuti divan dan u divnom svetu u kome živimo. Što se mene tiče, ja ću na putu do grada mahnuti komšinici koja prati kameru na interfonu, javiću se i vlasniku marketa u kome kupujem svakodnevno, a neću zaboraviti ni operatera iza kamere na raskrsnici.

Ekipa iz BAS-a neka se ne ljuti ako su mi ruke zauzete.


Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Vice Blog
politika
Rodoljub Šabić
Kamere
video nadzor
poverenik za zaštitu podataka o ličnosti
autobuska stanica
тоалет