Vodič kroz olimpijske sportove: od super kul do nimalo kul

Olimpijske igre su zanimljiva tekovina za proučavanje, jer su istovremeno izuzetno briljantan, ali i tužan, nerdovski i bezveze događaj. Na primer: ovi ljudi provode svaki dan, dan za danom, četiri godine, trenirajući samo jednu stvar, na primer, džudo. Zamislite za trenutak kakav bi vaš život bio da ste profesionalni džudista. Koliko bi vas bilo blam da idete na piće sa ortacima koji rade prave poslove? "Kako je bilo danas, brate?" "Bio sam odeven u posebnu uniformu i bacao sam tipove po strunjači, a ti?" "Da, nešto sam i radio, ali to tvoje zvuči baš do jaja". "Moj posao je sranje. Šta si ručao? Ja sam samo popio neko energetsko piće". Ne.

Ali evo, Olimpijske igre ulaze u drugu nedelju i najbolji svetski radnici, po zanimanju džudisti, kao i ostali sportisti iz manje primećenih grana, već se danima u Riju bore za medalje na najglamuroznijem sportskom događaju koji postoji. I to je nekako dobro, zar ne? Ne "ostani budan celu noć da gledaš" dobro, ali je u redu. Ljudi daju sve od sebe i to im dobro ide, pa je i to super. Za nekog ko nije cinik, bilo bi ovo pravo slavlje ljudskog duha, ispitivanje granica fizičke spreme, čarolija vrhunskih sportista koji telima čine sve ono što mi obični smrtnici ne možemo ni da shvatimo, a kamoli probamo.

Ali ja sam cinik, te sam se potrudio da napravim razumljivi vodič za svaki olimpijski sport na osnovu toga koliko je kul:

Biti dobar u streličarstvu je bilo neviđeno kul u dobra stara vremena kada je trebalo biti car u streličarstvu, a neprijatelj te zarobi i hoće da ti odseče prste da ne bi više tako dobro baratao lukom i strelom. Mislim, to je stvarno jedna od najkuljih stvari svih vremena, zamisli da si toliko dobar u ubijanju drugih da ti je neko otfikario prste i ceo preostali život moraš da se bakćeš tim patrljcima a svestan si da ti je tvoj najveći dar oduzet. Ta istorija je toliko kretenska. Ali danas, svako ko je dobar u streličartstvu je postao car zato što nije mogao da nađe ortake za nešto drugo ili je ispao loš na testiranju za školsku ekipu u basketu i još uvek pažljivo čuva dres sa brojem 00 i imenom škole, ali ponosno nosi uniformu sa takmičenja u streličarstvu u nekoj vukojebini pre dve godine. Iskreno: niko ko tako živi nije kul ni na jednoj planeti.

Impresioniran sam ljudima koji mogu ludački brzo da trče na igralištu u obdaništu, i još više sam impresioniran onima koji mogu jednako brzo da trče kao odrasli. Nema previše veština koje mogu lako da se prenesu iz obdaništa u odraslo doba – volja da se štapom zahvati pseće govance, na primer, ili žvakati žvaku koja je već bila u nečijim ustima, ili praviti zvuk prdrža pesnicom pod pazuhom – ali je trčanje zaista zahvatilo sve to i daleko stiglo. Trčanje je veoma, veoma, super kul.

Tenis za ljude koji ne vole glasne zvuke. Sranje sport.

Ja sam dete novog milenijuma, pisac koji razmišlja i nisam ni najmanje opsednut Amerikom i naravno da mislim da je basket super kul.

Odbojka na plaži je izuzetno kul, jer svako ko visi na plaži po ceo dan ne može a da ne bude kul jer svi, negde duboko u sebi, želimo da budemo po ceo dan na plaži ali to ne možemo, ne možemo da se opustimo, nabili smo sebi svu silu odgovornosti, naterali smo sebe da imamo nekakve poslove i nađemo stanove i ubacili sebe u mašinu odraslosti, a mogli smo prosto sve to da odjebemo, živimo u prikolici i igramo odbojku na plaži po ceo bogovetni dan, ali nismo, jer smo sisice. Da, napisao sam to: ko god ne igra profesionalno odbojku na plaži je sisica. Jedan od najsuper kul sportova.

Pravi boks je neverovatna, otmena umetnost, dve primalne vreće mišića koje jurišaju jedna na drugu, umetničko udaranje, vrhunsko pesničenje, slavlje opstanka i agresivnosti koje prevazilazi logiku, pa i razum. Ali olimpijski boks je takav da svako nosi kacigu, plave pojaseve i niko ga zaista ne gleda. Zapitajte se, da li bi Roki, da, naš Roki, najveći bokser koji je skakutao ovom planetom, da li bi taj Roki boksovao na Olimpijadi? Ne. Nikako ne bi. Bio je previše zauzet razbijanjem od batina junećih lešina u nekom skladištu u Filadelfiji. Olimpijski boks je pao na ispitu "Da li bi Roki iz filmova o Rokiju to radio?" i zato nije ni na koji način kul.

Ovo je prosto zabava za pijane momačke žurke i one koji se kurče da bi hteli na rafting a nemaju muda za to.

Isto važi i za ovo. Tvoj ortak koji voli prirodu hoće da pravi momačko veče u nekoj pripizdini gde teče nekakav potok. "Kanu, braćo, velika kuća, pivo". Ustajete u šest ujutru i navlačite neke vodootporne gaće i bacaju vas u ledenu vodurinu. Malo kao veslate u tim kanuima. Odete do najbliže kafane, na 20 kilometara odatle, gde vas svi meštani mrze. Svaka koska vas boli. Nekom baji treba sat i po da založi vatru da biste napravili sendviče sa slaninom. Vraćate se kući vozom koji putuje pet sati, i to u nedelju popodne. I to je bio taj vikend koji ste čekali kao ozeblo sunce. A čak i ne gotivite previše tog ortaka. Ovo nije olimpijski sport.

Ovo jeste kul jer su BMX bajkovi bili neviđeno kul u vreme kad smo igraliTony Hawk's Pro Skater 2 po ceo dan i slušali Kerrang! i gledali Jackass , to jest, najkulje doba svih vremena, ali takođe je i jasno da ko god da osvoji zlato na ovom događaju i može da izgovori reč 'gnar' a da se ne uguši jeste onaj klinac kome ste zavideli dok luduje na BMX-u dok se vi vraćate pešaka kući iz škole i spuštate glavu kad vam dobacuje da ste "sisica" i to je neviđeno kul, svakako. Kul sport.

Mauntin bajk je super kul bez obzira što je svako od nas u školi imao nekog tipa koji se previše ložio na vožnju biciklom kroz gudure – "Gde ćeš za vikend, brate"? "Ćale i ja idemo u šumu, dobio sam novi eksoskeleton"! "Zar to nisi radio prošle nedelje"? "Uvek isto". – Previše je sve to ozbiljno shvatao, za dašak previše mu se dopadalo. Sport na ivici kuloće.

Sada smo zagazili u veoma tešku teritoriju jer je brza vožnja bicikla svakako drobra stvar i, kao i ranije, bila je voema kul kad ste bili klinci, ali sada amaterskim biciklizmom vladaju 40-godišnji šefovi reklamnih agencija od glave do pete u likri i specijalno za njih pravljenim kacigama od hiljadu evra sa njihovim znakićima rukom nacrtanim, i malim žutim naočarama za sunce i kilogramima kreme za smirivanje ojedanja nacapanim oko njihovog međunožja, načinivši tako vožnju biciklom najštreberskijim sportom na svetu.

Nije pravi sport, žao mi je. Da je sport, izašli biste napolje, ali se ovako previše plašite da to uradite - kao igranje fudbala u sali, ta fora - plašite se da ne pokisnete na iznenadnoj kiši, ili da vas ne udari auto. Žao mi je, ovo je sport za slabiće. Znam za ser Krisa Hoja i njegove ogromne butine su hit na stazi, ali to bicikl u sali ne čini nimalo kul sportom.

Bomba skokovi: neviđeno kul. Skokovi da se ostavi utisak na devojčice kad imate 14 godina: kul. Profesionalno skakanje u vodu na Olimpijskim igrama: za štrebere.

Konj ovde obavlja sav posao, dakle, nije sport.

Nije sport. Dresirali ste životinju da nešto radi. Svaka čast. Gde je onda olimpijska medalja za Zelenka?

Nije sport! Javite mi se kad budu postojale Konjičke olimpijske igre, sa ogromnim medaljama za konje, i onda možemo da pričamo o tome.

Ako se takmičite na Olimpijskim igrama u mačevanju, u stvari priznajete svetu da ste najlošiji đak škole internata koju ste pohađali.

Fudbal je očigledno sport kraljeva, ali olimpijski fudbal je sranje - to je samo još jedan od onih bezveznih turnira za koji sve boli dupe, to je ligaško prvenstvo međunarodnog fudbala, a jedino zadovoljstvo donosi Brazil koji uvek želi da pobedi i nikada ne uspe. To je to. Bezvezna igra.

Ubeđen sam da je televizijski golf izmišljotina vlasti da bi neki tamo ćalci ćutali i bili mirni - jeftinije i manje opasno od sipanja broma u vodu koju piju, a ako ćaletu ponudite turnir u golfu pa posle kvalifikacije za Formulu 1 u istom danu, on neće progovoriti ni reč i biće smiren cele nedelje, i zato je ovo izuzetno nekul sport.

E, to je suština Olimpijskih igrara. To je Olimpijada. Čak 90 odsto olimpijskih sportova i vi i ja možemo bar da probamo, većina nas može da trči, ili da skoči u vodu, ili da šutne loptu, pa i da vozi bicikl. Ali niko koga poznajem ne može da se prevrne preko glave a da se ne ukoči, ili da skoči u vazduh i napravi salto kao što to radi Simon Bajls. Niti da izvede neko od onih čudesa na vratilu, niti da se drži za one dve šipke i vrti ko muva. Gimnastika je kul jer su ljudi koji sve to mogu da izvedu prerasli granice ljudskosti i postali nekakva druga vrsta, mnogo bolja od nas.

Foto via The US Army

Ne znam baš razliku, samo pročitajte ovaj gornji pasus ponovo.

Imam osećaj kao da je ovo neka igra čudnih fora i fazona koju igraju studenti koji su prevazišli sve takmičarske fore i ne znaju šta će sa sobom. Kao i da nije pravi sport. Samo tako izgleda, a nekako ima previše likova koji nose zaštitne naočare. Nije kul.

Svaki sport u kome mogu da zavladaju i pobeđuju devojčice koje idu u fensi škole koje koštaju neviđeno puno nije kul, bojim se.

Tvoj ćale je pretvorio garažu u njegov "dodžo" i stavio poster Karate Kida na zid. Svaki put kad uđete u garažu, on mrtav ozbiljan vežba disanje i udara se po grudima. "Ne samo što me drži u formi, nego je to vredna i drevna umetnost u kojoj koristim težinu napadača kao oružje", govori ti ozbiljno. Onda dođu neki likovi i kažu ti da je ćale upravo cirnuo pola litre piva. "Nije tačno"! viče on. Zove ih na crtu, a tebi namiguje. "Gledaj sad ovo, mali", govori ti u pola glasa. Onda ti moraš da zoveš hitnu pomoć. Ruke su ti krvave, zamazao si ekran mobilnog. "Moj tata"! vrištiš u telefon. "Moj tata, moj tata"! kao da imaš pet godina. Doktori mu nameštaju vrat i jure na operaciju, ali on nikada više nije isti. Džudo nije kul sport.

Trpanje gomile sportova u jedan i u jednom danu je pokušaj timbildinga koji je osmislio šef smarač, a ne olimpijski sport.

Svako ko misli da je veslanje do jaja, glasa za konzervativce, ima više od jedne kravate, zna imena svih poslanika i plaća piće samo kad mora. Ovo nije kul sport.

Foto via

The US Army

Imam osećaj da je ragbi uspeo da pređe put od totalno nekul sporta do nekakvog post-kul. Mislim, svakako nije kul kad gomile tipova blenu u ekran i polivaju se pivom jer su neke mrcine pretrčale deset metara pobivši se sa drugim mrcinama, ali činjenica da je ragbi toliko nezainteresovan za sve drugo sem za navijače i igrače je nekako kul. Kao neka zarazna bolest koja se brzo leči kad zahvati likove kao što sam ja. Možda to niko nije očekivao, ali evo, napisaću, ragbi je, u stvari, okej.

Ne kapiram kako je jedrenje sport. Ako je glavna fora da li je tog dana vetrovito, ne mogu ni da zamislim kako to uopšte može da bude kul sport.

Gomila tipova u polo majicama i nekakvim kačketima lagano staje u vrstu da bi pucali iz neke specijalno napravljene puške dok su im na glavi ogromne zaštitne slušalice? Čudno kako su Olimpijske igre napravile nekul nešto što je možda najkulja stvar na svetu, ispucati ceo šaržer na nešto?

Kad smo klinci, plivanje je neviđeno dobra fora da ti se nos napuni hlorom, oči peku, a na stopalima zapate gljivice dok pokušavaš satima da izroniš nekakvu kamenčinu sa sna bazena u gaćama sa slikama Sunđer Boba, ali kad gledaš Majkla Felpsa kao nekog hiperagresivnog megasportistu koji seče vodu kao nekakva ogromna ajkula, onda ukapiraš da je takmičarsko plivanje savršenstvo i kul do neba.

Raditi bilo šta u sinku sa nekim drugim je obična fora za žurke koju izvode svi oni blizanci umesto da pričaju sa drugim ljudima. Nije kul.

Nešto što igraš dok čekaš da te keva pokupi iz nekakvog dečijeg kluba gde te je odvela da bi te bar malo skinula sebi sa vrata i nadajući se da ćeš gledati nešto drugo sem ekran kompjutera.

Tekvondo je, u stvari, neviđeno gotivna stvar i može da bude samo još bolja ako mu promene ime u "Sport u kome je glavna fora da nekom rascopaš glavudžu".

Tenis je u redu. Tenis je dobar jer njime rulaju ljudi koji se intenzivno bave sportom od, recimo, pete godine, i žive taj tenis, i dišu teniski vazduh i poštuju sve one kretenske fore i forice tenisa, tenisa, tenisa, kao da su napustili školu da bi ih kod kuće podučavala keva da bi imali još više vremena za tenis, tenis, tenis, njihov život u tenisu, tenis u njihovoj krvi, oni su najzad postali oni sportisti koje svi poštuju, ludački su brzi i u trku i u reakciji, imaju snagu, moć i staminu, pa opet, sem Serene, imam utisak da bih mogao da igram kao bilo od njih, pa čak i da ih nekad ponizim, a oni ne bi mogli ništa da urade. Dakle, relativno kul.

Ako ste nekad bili na trambulini a odrastao ste čovek, znaćete koliko je zabavno otprilike minut, možda dva, a onda postaje najdosadnija stvar na svetu. Samo odskačete, poskakujete, i dosta više. Ko god se time profesionalno bavi je, po mom mišljenju, za lečenje.

Zašto bi neko bio dobar u jednom sportu, kad može da bude prosečan u tri različita odjednom?

Odbojka je u svari vrlo nekul kada se uporedi sa odbojkom na plaži, jer je u stvari igraju ljudi koji vole i plažu i odbojku, ali hoće da unište to zadovljstvo shvativši sve preozbiljno i prebacivši igru unutra, da bi mogli da igraju tokom cele godine. Zamislite da se sva radost isisa iz odbojke na plaži. Zašto bi to uopšte i razmatrali.

Vaterpolo je samo dobacivka koju ste igrali sa ćaletom na moru kao klinci a sad je pretvorena u ekipni sport u kom svi igrači moraju da nose zaštitnike za uši zbog bezbednosti. Nije kul.

Foto via

Republic of Korea

Likovi iz Istočne Evrope u nimalo seksi trikoima sa leopardskim šarama dižu nešto što je toliko teško da im se laktovi izvrnu unazad, pa čak i izlome je najkulja stvar u svemiru.

Kad bi Hulk Hogan mogao da osvoji olimpijsku medalju, onda bi ovo bio najkulji sport na planeti, ali se radi u stvari o gomili debeljuškastih i omlohavljenih tipova koji se hvataju za jebene uši i udaraju jedan drugog po dupetu sve dok neko od njih dvojice ne iskorači smotano izvan kredom obeležene ivice ringa. Budalaština.

Skoro sigurno ista stvar. Sve dok rvanje na Olimpijskim igrama nema pozdravni hit za ulazak u ring, kaubojske šešire, naočare sa gumicom oko glave i dranje psovki, ostaje na nimalo kul listi sportova.

Zvanično kul portovi koji su na spisku:

Sad moramo da pročistimo malo ovu listu da bismo otkrili koji je najkul sport, pa je vreme da zaoštrimo igru. Na primer:

Da, kada se radi o košarci, ragbija i tenisa: da. Ovi sporti ne moraju da budu najkulji sportovi na Olimpijskim igrama, stoga, pošto postoje i u vreme kad nema Olimpijade, neguju svoja tela i zarađuju velike pare na nagradama, imaju sportsku istoriju koja postoji i van Olimpijskih igara. Zato ih izbacujemo.

Da, u slučaju BMX-a i mauntin bajka, možete skroz da razvalite jaja ako nešto slučajno pogrešite, i po mom skromnom mišljenju, jedna od najmanje kul stvari je da vam eksplodiraju jaja, pa zato isključujemo ova dva sporta.

Izvinite, sportisti, iako je trčanje najbrže na svetu na stazi od sto metara stvarno super super kul, neki čudni mišićavi tipovi u zidarkama i naočara oko glave koji tapšu sami sebi umesto da to rade gledaoci, pre nego što se zamašu motkom neviđeno nekul, i oni spadaju pod termin "sportisti".

Nažalost, odbojko na plaži, ispadaš.

Žao mi je, dizanje tegova, ispadaš :-(

I tekvondo je, dakle, najkulji olimpijski sport, bez rasprave, bez dileme.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu