Svaštara

​Šta o nekoj zemlji može da se zaključi na osnovu lica njenih lidera

O nekoj zemlji možete reći mnogo samo na osnovu toga ko njome vlada.

pisao Tshepo Mokoena
21 Novembar 2016, 3:06pm

Sve fotografije: Guney Soykan

O nekoj zemlji možete reći mnogo samo na osnovu toga ko njome vlada. Gotovo pet meseci nakon što je dao ostavku na mesto premijera, i dalje ćete na sekund zaboraviti da Dejvid Kameron više nije na čelu Velike Britanije. Čovek je obeležio poslednjih nekoliko godina štedljive Britanije i torijevske vlasti koja je zagovarala smanjenje potrošnje i ukidala povlastice za mlade, istovremeno se sprdajući sa tim kako lider opozicije vezuje kravatu i peva državnu himnu. Gordon Braun simbolisao je neku vrstu tužne malodušnosti; Bler je bio oličenje optimizma koji se kasnije dao na veliko zlo i pretvorio njegovo ime u levičarsku uvredu, dok je Tačerova ostala sinonim za smrtonosni udarac industriji koji je potresao Britaniju do temelja – ili "stajlinga koji iskazuje moć", ako ste ženski časopis.

Ali koliko toga biste zaista mogli da saznate samo gledajući fotografiju nekog premijera? Za amsterdamskog umetnika Guneja Sojkana , jedan tako jednostavan koncept pomogao mu je da izradi tabelu promenljivih lica lidera u grupi zemalja, kao što je to najbolje demonstrirao svojim projektom nazvanim Lice nacije. A sve je počelo u Gunejevoj zemlji porekla, Turskoj.

"Izborni rezultati od 1. novembra 2015. godine bili su veliko iznenađenje za opoziciju", kaže on. "Uprkos svoj kontroverzi koja je pratila sve vladine postupka, Erdogan i njegova Partija pravde i razvoja ponovo su pobedili na izborima – i to sa ogromnom većinom. Pokušao sam da razumem razloge koji stoje iza tih rezultata. Jedna od stvari koju sam shvatio jeste da je ponašanje ljudi prilikom glasanja veoma emocionalno: izabrani lideri zemalja odraz su njihovog društva. I za mene se taj odraz ne odnosi samo na ideje, već i na samu ličnost lidera. Smatram da ljudi obično glasaju za lidere sa kojima mogu lako da se identifikuju."

Zato je on odlučio da sastavi vizuelni zapis ljudi izabranih da predvode svoje zemlje – u kojoj god demokratskoj meri – u poslednjih 50 godina, stvorivši neku vrstu kolažne fotografije koja ilustruje protok vremena u zemlji na osnovu delića lica svih njenih bivših lidera. Rezultati variraju, od sitnih fragmenata muškaraca u burnoj političkoj atmosferi Turske do jezivog kontinuiteta u Severnoj Koreji.

"Bilo je gotovo suviše lako sastaviti lica lidera Severne Koreje. Bilo ih je samo trojica i pripadnici su iste porodične loze", kaže on. "Ali dok sam tražio fotografije koje ću koristiti, primetio sam nešto drugo što nam dosta govori o političkoj komunikaciji u Severnoj Koreji – najpopularniji portreti ovih lidera gotovo su identični. Oni svi prikazuju muškarce iz istog ugla, sa istim naočarima i veoma sličnom frizurom. Propaganda Severne Koreje ne ostavlja prostora za sumnju da se ideologija njihovog prvog lidera Kim Il-Sunga nastavlja i preko njegovih naslednika."

Neke druge zemlje imale su svoje motive. "Zvanične predsedničke fotografije koje objavljuje Bela kuća uvek su iste – čovek gleda udesno i smeši se pravo u objektiv", kaže on. "U međuvremenu, ruski lideri su uvek prikazivani u veoma ozbiljnoj pozi koja odaje utisak moći." U Južnoj Africi, možete da pratite kako većinski crnačka zemlja prelazi iz vladavine belačke manjine i rasističke vlade Aparthejda u vladavinu Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) nakon nezavisnosti.

Ali šta je sa zemljama koje ovde nisu zastupljene? Sa mestima koja se uglavnom ne pominju u uobičajenih globalnim razgovorima zemalja iz G-8 ili G-20? "Mislim da su svi manje ili više svesni svega što se dešava u okruženju njihove konkretne zemlje. Dakle, čak i ako vaši susedi nisu među globalnim političkim 'superzvezdama', i dalje ćete znati za njihove političke lidere. I dela tih političkih igrača igraće određenu ulogu u vašoj percepciji te zemlje."

Kad se sve sabere i oduzme, ovaj projekat je prava meditacija na temu istorije. Možete da pratite homogenost lidera većine zemalja – većinom muškaraca, uglavnom iz iste etničke grupe – i zapitate se šta vam to govori o ostatku građana dotične države. Gunej je slike skidao samo sa interneta, tako da je svestan da je ovo manje foto-reportaža, a više prilog moći lične percepcije. Za njega, Turska priča najupečatljiviju priču i baca novo svetlo na nedavne izborne šokove kojima smo ove godine prisustvovali i u Velikoj Britaniji, i u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Turska istorija prepuna je državnih udara, od kojih je nedavno neuspeli vojni puč tek jedan primer. Ako malo bolje zavirite u istoriju, videćete da je Nihat Erim postao premijer 1971. godine posle državnog udara koji je izazvao toliku nestabilnost na političkoj sceni da je doveo do novog državnog udara samo devet godina kasnije", kaže on. "Kad pogledate sve te primere nestabilnosti, lakše ćete moći da razumete zašto se ovih dana prosečan glasač odlučuje za naizgled 'stabilniji' izbor." Kad neko ko je bio iznenađen Bregzitom ili Trampom na taj način posmatra stvari, obećanja o "ponovnom preuzimanju kontrole" u Velikoj Britaniji i pravljenja Amerike "ponovo velikom" imaju mnogo više smisla.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu