iz prve ruke

U ateljeu lika koji pravi staklene pajpove

Ovoga puta kameru smo dali Džošu koji pravi staklene pajpove za poznate repere i ozbiljne duvače. Lik je 'ladno napravio metarski pajp u obliku Ganeša!

pisao Julian Master
22 Decembar 2016, 8:17am

Za ovo izdanje First-Person Shooter, kameru smo dali Džošu Opdenakeru poznatijem kao JOP! On je veoma nadaren umetnik koji pravi pajpove od stakla u Filadelfiji već 15 godina u svom studiju studio pod imenom Jop Glass. U filadelfijskom Fištaunu, on je jedan od prvih umetnika koji je uspeo da se proslavi u ovoj oblasti. Danas postoji pet studija u ovom kraju, a 18 duvača u staklo samo u njegovom bloku.Bavio sam se ovim zanatom i kada nije bilo para i ostaće u tom poslu i kad para nestane.

Džoš je škljocnuo nekoliko fotografija staklenog pajpa na kom trenutno radi koji je u obliku velike muzičke kasete, sproveo nas kroz studio i pokazao nam najskuplju spravu za pušenje koju smo ikada videli   "The Baby Mecha Ganesh," koja je procenjena na 100 000 dolara. Evo šta nam je još ovaj stakleni guru ispričao o svojoj neverovatnoj veštini.

 Kako provodiš jedan običan radni dan?

Džoš: Dan počinjem tako što odmah nakon buđenja sednem na bajs i odem do studija. Prvi sati su mi najproduktivniji, pa obično preskočim doručak, ponekad i ručak. Dakle, stignem u studio, upalim peć i uzmem malo trave. Vutra mi dođe kao neko oruđe za rad, inspiriše me i pomaže mi. Ne duvam kad ne radim. Radim 10 do 12 sati dnevno bez prestanka, otprilike dok se ne onesvestim jer sam pregladneo ili jer sam popušio previše cigareta. Ako se potpuno udubim u neki predmet (skoro uvek), hrana i odmor dolaze tek posle posla. Tada svratim u "El bar" prekoputa i trgnem nekoliko piva na brzinu. Time je moj dan zaokružen.

Kako si uopšte počeo da se baviš ovim zanatom?

Radio sam skulpture u kamenu neko vreme, a onda mi se smučilo da budem švorc. Moj ortak JAG je pravio pajpove u kuhinji njegovog ortaka (ne preporučujem) i definitivno mu je dobro išlo jer je zarađivao dosta love. Jednog dana me je pustio da se malo igram sa njim i tim stvarčicama i 15 minuta je bilo dovoljno da se zaljubim i shvatim da bih time mogao da se bavim do kraja života.

Skupio sam malo novca i kupio prvu opremu. Iznajmio sam neuglednu garažu u kojoj sam radio prvih nekoliko godina. U to vreme, ljudi nisu tek tako delili sa ostalima tajne svoje tehnike, a nije bilo ni informacija sa interneta. U takvim uslovima kada nešto zamisliš jedostavno ga probaš. I opet. I sjebeš. I ponovo ispočetka.

Ukoliko neko želi da pravi pajpove od stakla koje bi mu prve korake preporučio?

Ako bi neko poželeo da se bavim ovim rekao bih mu – zgrabi staklo! Svuda je po Americi i lako ga je naći ovih dana. Druga stvar je da instruktor mora da bude dobar. Često se dešava da nekvalifikovani i nevešti ljudi obučavaju druge ljude. Pre nekog vremena, stil je bio tajna, ali se znalo kako se neko ko tek počinje obučava. Slično kao kod tatu umetnika.

Da li radiš i po porudžbini?

Radio sam dok nisam postao umetnik na glasu i dok nisam stekao reputaciju. Sada pravim samo ono što želim.

Kakve mušterije uglavnom kupuju tvoje staklene predmete?

Razlikuju se dosta, jer pravim skulpture od 90 do 100 000 dolara. Pošto je razmak u ceni toliko velik stvarno dolaze najrazličitiji ljudi, od klinca koji  krišom duva u babinom podrumu do po poznatih hiphop i rep zvezda.

Na koji pajp si posebno ponosan?

Najponosniji sam na   'Baby-Mecha-Ganesh' kog sam uradio prošle godine. Skulptura je visine jednog metra i ima tri para ruku. Glava se pomera pa je možete koristiti kao pajp. Pravio sam je dva meseca. Tokom njenog nastajanje izbegvao sam sve aspekte života kao što je hrana, voda, spavanje, socijalizacija. Sada kada pogledam skulpturu shvatam da su mi zvezde bile u pravom položaju dok sam je pravio. Takvo delo napraviš jendom u životu.

Gde ljudi mogu da kupe tvoje komade?

Mogu da me zaprate na Instagramu, ili da pogledaju sajt.