Misija jedne žene da se stvarno dobro naduva i sanja

Kao neko ko mnogo duva i mnogo sanja, uveravam vas i da duvači imaju one užasne noćne more u kojima ti ispadaju zubi, baš kao i svi ostali.

Početkom sedamdesetih je sprovedeno nekoliko studija o uticaju kanabisa na san, koje su se podudarale se generalnom popularnošću istraživanja sna u celini. Istraživači bi obično u laboratoriju doveli šačicu klošara koji duvaju, povezali ih na elektroencefalogram (EEG), i onda pratili njihove moždane aktivnosti dok duvači prolaze kroz različite faze sna.

Zaključci do kojih su došli formirao je način na koji razmišljamo o uticaju marihuane na naš um koji se odmara: ranim eksperimentima je otkriveno da ova droga skraćuje REM fazu, ili fazu dremke tokom koje je um najaktivniji i kada je najverovatnije da će sanjati. Time je ideja da se ne sanja kada se duva, glavna zabluda na forumima, stekla status opšte poznate činjenice.

Međutim, kao nekome ko je duvao svake večeri pred spavanje, a onda imao gomile snova, meni ovo nikada nije imalo smisla. I drugi duvači sa kojima sam razgovarala su sličnog mišljenja. „Ja duvam svako veče i skoro svakog jutra se sećam svojih snova", empatično mi je rekla moja prijateljica Mira. „To mi deluje kao budalaština" (Duvače prati nesrećna reputacija da su apatični i da ih nije briga, ali samo nam treba dati dobar povod da se okupimo ).

S toga sam odlučila da i sama sprovedem istraživanje. Tokom poslednjih nekoliko godina, svakog dana kada bih se vratila s posla bih malo dunula, a onda bih, kada spremim večeru, pričala o glupostima sa svojim dečkom, čitala ili bih se udubila u neku idiotsku TV emisiju na laptopu, otišla u krevet i zaspala kao baš naduvana beba.

Rezultati su svake noći bili neporecivi: sanjala bih da imam dete, čega bih se tek u tom trenutku setila, ili da učestvujem u trci u kojoj svi osim mene mogu da trče normalno – ja bih puzila na sve četiri i ne bih mogla da se izborim s gravitacijom i ustanem – ili nešto drugo. Sanjala sam čak i da letim.

Kako se ispostavilo, u stvari ne postoji mnogo saglasnosti o travi i snovima, kao što se činilo. Rezultati studijekanabisa i sna, sprovedene 1976, koji uključuju kratku analizu literature o toj tematici, zaključuju da je većina dotadašnjih istraživanja bila „konfuzna".

Autor studije, istraživač sna Ismet Karakan, primetio je da je u ranijim eksperimentima primećena „tendencija da REM faza bude kraća" u noćima kada je učesnik duvao travu, za razliku od placebo noći. Ali kada je Karakan ispitao njihov rad, otkrio je da je prepun statističkih grešaka i da ne bi mogao da se ponovi.

„Problem je u tome što nijedno obavljeno istraživanje – a bilo je svega nekoliko studija – nije bilo dobro kontrolisano", kaže preko telefona Timoti Rers, direktor istraživanja Centra za poremećaj sna Henri Ford. „Doza THC-a nije dobro dokumentovana, i nije bilo placebo kontrole. Ako pogledate te studije, videćete da je efekat kanabisa na REM fazu sna sumnjiv. Iz tih podataka nije jasno da li ima postojanog efekta na REM fazu sna".

I zaista, Karakanovo istraživanje je poreklo rezultate mnogih ranijih istraživanja u toj oblasti. On je zapravo otkrio da, iako je zbog marihuane učesnicima bivalo teže da zaspu, zbog nje je REM faza bivala duža. Ali ni ovo nisu potpuno pouzdani podaci. I njegovo istraživanje, koje je vršio na duvačima iz Kostarike, takođe je bilo puno mana. Nekoliko učesnika je diskvalifikovano tokom trajanja eksperimenta, zato što su dremali ili duvali bez odobrenja, a Karakanovi ispitanici su sami morali da donesu svoju travu (On primećuje da je možda sam sebe unapred osudio na neuspeh: „Za visoku stopu dremki u obe grupe barem delom je zaslužan lationamerički običaj sijeste, ali u budućim analizama ćemo istraživati obrazac i količinu dremanja do mnogo sitnijih detalja".).

Skorašnja i pouzdanija istraživanja imaju i pouzdanije podatke. Rezultati jedne studijeiz 2004, tokom koje su ispitana četiri muškarca i četiri žene, od kojih je polovina bila u kontrolnoj placebo grupi, i kojima je davno po 15 miligrama THC-a, pokazali su da ova droga nema gotovo nikakvog efekta na san. „Sadašnjim analizama nisu obezbeđeni dokazi da 15 miligrama THC-a menja proces sna", zaključili su istraživači. Rezultati studije ipak ukazuju da je „kod nekih pojedinaca, faza sporih talasa trajala duže", ali da to ne utiče obavezno i na san. Faza sporih talasa je oblik ne-REM faze (NREM) sna, za koju kažu da je faza sna koja najviše krepi, i san je češći u ovoj fazi nego u ostalim NREM fazama.

___________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film: Ajahuaska, mit o potrazi

___________________________________________________________________________

Pitala sam Rersa kakvo je njegovo mišljenje o duvačima koji ne sanjaju, i on mi je rekao da u svojim istraživanjima nije otkrio ništa što potkrepljuje tvrdnje da trava skraćuje REM fazu sna. Zajedno sa svojim kolegom Leslijem Lobelom, Rers je ispitivao okorele uživaoce kanabisa (Ova studija je bila deo šire studije o uživanju kanabisa, koja još nije objavljena).

„Nekim danima su uživaoci dobijali placebo cigarete, a drugim danima su dobijali cigarete koje su sadržale 3 procenata THC-a. Duvali su ujutru i popodne, a noću smo pratili obrasce njihovog sna", objašnjava on. Rers je otkrio da tokom tih noći nije bilo razlike između učesnika koji su duvali, i onih koji nisu.

„Nije bilo efekta na REM fazu sna", nastavlja on. „Nije bilo dokaza da je REM faza bila kraća kod onih koji su dobijali aktivnu cigaretu".

Šta je onda sa svedočenjima ljudi koji kažu da su lišeni sna kada duvaju travu? Rers kaže da njihova iskustva verovatno nisu ništa drugačija od iskustva treznih ljudi koji se ne sećaju svojih snova. On to svodi na činjenicu da je teže identifikovati šta ti se dogodilo u snu kada čvrsto spavaš celu noć, i ne zapišeš san čim se probudiš, ili tako nešto (U rezultatima jedne studijese tvrdi da sećanje na san čak ni ne zavisi od faze sna u kojoj si se probudio, iako su šanse malo veće kada se probudiš u REM fazi).

„Noćima kada su učesnici duvali, spavali su po celu noć i nisu se budili. Spavali su sasvim normalno", kaže on. „Mnogi ljudi se ne sećaju svojih snova kada se normalno naspavaju".

A što se tiče toga što ljudi prijavljuju da sanjaju intenzivnije kada prestanu da duvaju, Rers misli da je i to pitanje prisećanja. „Kada smo posmatrali uživaoce noćima kada su uzeli placebo, što znači da nisu uzimali marihuanu, slabo su spavali, kao ljudi koji pate od nesanice. Često su se budili", objašnjava on. „Ljudi su često prijavljivali da su imali uznemirujuće snove (kada nisu duvali), ali to je zbog toga što su se budili usred noći". Drugim rečima, nisu snovi obavezno ekstremniji, samo ih se bolje sećaš ujutru, zato što si se budio naglo, i najverovatnije tokom REM faze sna.

Na kraju krajeva, kao i u mnogim oblastima vezanim za travu, i ovde je potrebno još istraživanja. Ali ako želiš da se probudiš sa sećanjem na svaki detalj svoje stresne noćne more, izgleda da postoji veoma malo dokaza da će te trava u tome omesti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu