U Engleskoj se oduvek sa visine gledalo na ideju poziva stranim fudbalerima da nastupe za reprezentaciju. Bilo je neosnovanih glasina o Mikelu Arteti u vreme Fabija Kapela (stvarno, Fabio, samo ti je još jedan nedefinisani centralni veznjak falio za 4-4-2) ali osim toga retko se pričalo o naturalizaciji. Zahvaljujući tome, može se ponosno reći da su gotovo svi fudbaleri odgovorni za bedne neuspehe reprezentacije tokom poslednjih 20 godina bili oni pravi, punokrvni Englezi. U tebe gledam, Le So.
Reklame
Neke druge reprezentacije, kao, na primer Katar, domaćin Svetskog prvenstva 2022, rutinski naturalizuju strane igrače da bi pojačali slabašne domaće snage.„Nekada su iz QFA (Fudbalski savez Katara) regrutovali zvezde kao što su bili [Frank] Le Bef i [Gabrijel] Batistuta", kaže Dr Mahfud Amara sa Univerziteta Katar. „Postoje još uvek slične tendencije, primer je Ćavi, ali čini se da su profesionalci migranti koji potpisuju ugovore da bi igrali u ligi sve mlađi i mlađi."Jedan od ključnih razloga za ovaj trend je činjenica da većina mladih fudbalera još nije nastupila za svoje nacionalne sastave pa ih je tako lakše preregistrovati kao državljane i reprezentativce Katara. Amara objašnjava da se upravo ovo desilo u slučaju Karima Budiafa koji se rodio u Francuskoj, došao u Katar sa 22 godine, i do danas odigrao 25 utakmica za reprezentaciju ove zemlje. Sličnu životnu priču ima i Bualem Kuki, alžirski fudbaler koji je u Katar došao sa 19 godina i zabeležio 29 nastupa za reprezentaciju.Ova regrutacija mladih možda je neka vrsta odgovora na običaj rukometne reprezentacije Katara koja dovodi velike zvezde iz inostranstva. Za razliku od fudbala, pravila u rukometu dozvoljavaju lakšu promenu nacionalne pripadnosti. Katar je to iskoristio i sastavio tim od internacionalnih zvezda, kao što je VICE Sports već opisao. Ovaj tim je stigao do finala Svetskog rukometnog prvenstva u Dohi 2015., ali su se iz Rija 2016. vratili bez medalje pošto ih je u četvrtfinalu eliminisala Nemačka.
Reklame
Muhamed Muntari iz Gane odigrao je 15 utakmica za nacionalni tim Katara u poslednje dve godine // PA Images„Posebno posle Olimpijade u Riju 2016., ovaj pristup je pod znakom pitanja," kaže Amara. „Bar u fudbalu pokušavaju da se oslone sve više na lokalne talentovane igrače, ulažu više u razvoj na bazičnom nivou."Katar će se teško kvalifikovati za Svetsko prvenstvo 2018., pošto su dobili samo jednu od pet do sada odigranih utakmica, pa se sve više priča o nameri QFA da naturalizaciju obustavi i počne da razvija mlade talente u okviru nacionalne Aspire akademije. Selektor Horhe Fosati se ne slaže sa ovim pristupom i preti da će dati otkaz. „Ako se federacija odluči za neki novi put, ispoštovaću tu odluku sto posto. Bolje bi bilo da ih onda predvodi selektor koji te novi ideje podržava", kaže Fosati za Doha Stadium Plus.Od kako je preuzeo Katar u septembru 2016., ovaj Urugvajac se oslanjao na strane talente kao što su Rodrigo Tabata iz Brazila i Sebastian Sorija iz Urugvaja. Ovaj dvojac verovatno neće nastaviti da se takmiči posle 2018., kada će imati 35 odnosno 37 godina, ali budućnost nacionalnog tima na srednje staze zasniva se po svemu sudeći na strancima. U nedavnoj utakmici kvalifikacija protiv Kine (0:0), osam igrača od startnih jedanaest Katara bilo je naturalizovano.Radna snaga Katara sastoji se od oko 90% migranata, pa se može reći da fudbalska reprezentacija prosto odražava širi trend u katarskom društvu. Pa ipak, kad čak i ozloglašeni bivši predsednik FIFA Sep Blater konstatuje da naturalizacija narušava integritet samog sporta, jasno je da problem postoji.
Reklame
___________________________________________________________________________________________________Pogledajte VICE Srbija filmYU'll Never Walk Alone
__________________________________________________________________________________________________Mnoge medijske priče bavile su se zlostavljanjem i lošim tretmanom migranata unajmljenih za izgradnju infrastrukture pred Svetsko prvenstvo 2020 u Kataru. Radnicima se oduzimaju pasoši i uskraćuju dnevnice, ali regresivni zakon o radu u Kataru utiče i na strane fudbalere. Iako su propisi izmenjeni prošlog meseca, humanitarne organizacije tvrde da su i dalje izloženi „kafala sistemu" (sponzorstava).„Mnogo se odgovornosti predaje poslodavcima, toliko je moći u njihovim rukama, da uslovi pod kojima migranti rade mogu široko da variraju od firme do firme", kaže Džejms Linč iz Amnesty International, bivši britanski diplomata u Dohi. „Zna se samo da su kršenja ljudskih prava stranih radnika postala rutina – sveprisutna su i vrlo ozbiljna."Kontroverzni sistem vezuje radnike za poslodavca, što ih sprečava da promene posao ili napuste zemlju bez njegove dozvole. Ari, dvadesetšestogodišnji fudbaler iz Togoa, suočio se sa kafala sistemom 2014. Godine. U potrazi za boljim životom, pozajmio je novac od roditelja da bi se prijavio za vizu i došao u Katar gde mu je prijatelj obećao da će ga zaposliti kao fudbalera; za samo par meseci trebalo je da od zarade otplati dug roditeljima. Od kako je stigao, stvari su se odvijale bitno drugačije.
Reklame
„Uzeli su mi pasoš, ukrali ga", priča Ari za VICE Sports. „Rekli su da je to kod njih po zakonu… Odmah sam mislio da će da nas prodaju kao robove. Odveli su nas u jednu kuću gde je trebalo da živimo, i dali nam uniforme sledećeg jutra."
Katarska liga privukla je zvezde kao što je Ćavi, ali o mukama manje poznatih fudbalera se retko priča // EPAAriju su rekli da će raditi kao obezbeđenje u firmi po imenu QTRS, od šest do šest, sedam dana u nedelji. Poslali su ga da čuva francusku ambasadu osam meseci, gde su mu diplomate rekle da ne mogu nikako da mu pomognu. Human Rights Watch i druge humanitarne organizacije takođe su bile nemoćne jer u Kataru ne postoji ambasada Togoa. Ariju je posebno bilo mučno kad su ga poslali da radi na aerodromu. Za 1,110 rijala (275 EUR) mesečno, gledao je druge kako napuštaju zemlju iz koje on nije mogao da pobegne.„Posle 14 meseci rada na aerodromu, rekao sam im da bih hteo da se vratim u Togo; oni su mi rekli da moram da platim 2,000 rijala da bi mi vratili pasoš. Nisam pristao, ali na kraju su mi nekako ipak vratili pasoš pa sam stigao kući u decembru 2014."Radna viza za koju je Ari platio navodi kao zaduženje posao radnika obezbeđenja, ali on ne zna engleski pa to nije mogao da pročita. Sponzorski sistem učinio ga je zavisnim od poslodavca čim je stupio u Katar. Od kako se vratio u Togo ponovo profesionalno igra fudbal, ali njegova priča nije jedinstvena.
Reklame
Abdes Ouadu, odbrambeni igrač iz Maroka, proslavio se dobijenim sudskim sporom protiv katarskog kluba koji mu je oduzeo vizu kad se požalio na neisplaćene plate. Danas on pokušava da na osnovu ove novostečene popularnosti upozori ljude na kafala sistem. Francusko-alžirski napadač Zahir Belonis takođe je bio u sporu sa EL Jaish, klubom za koji je nastupao, zbog kašnjenja plate. I njemu je ukinuta radna viza. Danas kaže da ga je „uništilo" tih 19 meseci koliko je proveo zarobljen u Kataru.„Bilo je jako, jako teško", kaže Zahir. „Bogu hvala, vratio sam se normalnom životu sa porodicom, ali tamo je bilo užasno. Ne bih nikom tako nešto poželeo."Zara Babar iz Centra za internacionalne i regionalne studije Univerziteta Džordžtaun u Kataru, kaže da pažnja javnosti pred Svetsko prvenstvo 2022. prisiljava Katar da „donekle" prihvati kritike povodom aktuelnih zakona o radu. „Sprovode se reforme, što ne znači da će se krajnji rezultat svideti organizacijama kao što je Amnesty."Dakle zašto fudbaleri odlaze u Katar? Očigledan odgovor bi bio zbog novca, ali Babar kaže da neke privlače i beneficije koje nudi državljanstvo. Mali procenat igrača dobije punopravno katarsko državljanstvo preko sporta, ali ona tvrdi da je to prečica kojom neki od fudbalera stižu do drugih pasoša – kanadskih, australijskih, pa i karipskih, čije se državljanstvo lakše kupuje.Ono ovde dođu da dobro zarade, žive u bezbednom okruženju par godina… Sportisti su obično u dosta dobrom finansijskom stanju, putuju, šire poznanstva, unapređuju svoje šanse da izbore državljanstvo neke druge zemlje od one iz koje su poreklom."
__________________________________________________________________________________________________Mnoge medijske priče bavile su se zlostavljanjem i lošim tretmanom migranata unajmljenih za izgradnju infrastrukture pred Svetsko prvenstvo 2020 u Kataru. Radnicima se oduzimaju pasoši i uskraćuju dnevnice, ali regresivni zakon o radu u Kataru utiče i na strane fudbalere. Iako su propisi izmenjeni prošlog meseca, humanitarne organizacije tvrde da su i dalje izloženi „kafala sistemu" (sponzorstava).„Mnogo se odgovornosti predaje poslodavcima, toliko je moći u njihovim rukama, da uslovi pod kojima migranti rade mogu široko da variraju od firme do firme", kaže Džejms Linč iz Amnesty International, bivši britanski diplomata u Dohi. „Zna se samo da su kršenja ljudskih prava stranih radnika postala rutina – sveprisutna su i vrlo ozbiljna."Kontroverzni sistem vezuje radnike za poslodavca, što ih sprečava da promene posao ili napuste zemlju bez njegove dozvole. Ari, dvadesetšestogodišnji fudbaler iz Togoa, suočio se sa kafala sistemom 2014. Godine. U potrazi za boljim životom, pozajmio je novac od roditelja da bi se prijavio za vizu i došao u Katar gde mu je prijatelj obećao da će ga zaposliti kao fudbalera; za samo par meseci trebalo je da od zarade otplati dug roditeljima. Od kako je stigao, stvari su se odvijale bitno drugačije.„Uzeli su mi pasoš, ukrali ga", priča Ari za VICE Sports. „Rekli su da je to kod njih po zakonu… Odmah sam mislio da će da nas prodaju kao robove. Odveli su nas u jednu kuću gde je trebalo da živimo, i dali nam uniforme sledećeg jutra."
