Mladi koji prvi put glasaju nam pričaju da li će izaći na izbore

Detinjstvo pamtim po tome što sam stalno gledala dnevnik i političke emisije, a uz domaće serije, vikend bi obeležio i Utisak nedelje. To je i bilo "normalno", jer sadržaji poput rata, bombardovanja i političkih prevrata koji su se dešavali bili su neizostavni deo dana kad sam ja bila klinka.

Tinejdžeri sa kojima sam ovih dana razgovarala o prvim izborima na koje će prvi put izaći uglavnom ne prate ovakve sadržaje na televiziji. Kažu, samo ponekad, kada nalete na internetu.

Manja zainteresovanost mladih za politiku može da se tumači kao oblik otpora zbog primećene korumpiranosti u sistemu, kako se navodi u istraživanju Mladi u Srbiji 2015. godine. Sa druge strane, u odnosu na ostale evropske zemlje, čak smo i pri vrhu po broju mladih koji učestvuju u partijama – 12 odsto. Međutim, čini se da je razlog, to jest, „motivacija" dobijanje posla, manje želja za političkim angažmanom - gde smo vrlo neaktivni, saznajem u razgovoru sa prvoglasačima. Tinejdžeri koji su ovih godina postali punoletni su, izgleda, sabrali dva i dva i provalili da nije bitna škola, već veza koja može da ti omogući da dođeš do posla.

U Srbiji živi 7,3 odsto mladih koji bi za sebe mogli da kažu da se baš lože na politiku, a njih 20,3 odsto prati politički život. Nešto više, 23,7 odsto, kaže da nije "ni tu ni tamo", a skoro 15 odsto isprati "kada naleti nešto", dok nešto više od trideset posto "boli uvo za političke drame", zaključuje se u ovom istraživanju o mladima.

Možda je razlog jako mali broj mladih ljudi koji zapravo učestvuju u vlasti. Od 20 odsto stanovništva, koliko ima onih do 30 godina, nema predstavnika na pozicijama ministara, pomoćnika, sekretara u vladi - navodi se u istraživanju Indeks participacije mladih Fondacija Ana i Vlade Divac.

Kampanja za predsedničke izbore 2017  je sve agresivnija, pa sam razgovarala sa onima koji 2. aprila mogu prvi put da glasaju.

Sada kada imam priliku da glasam, prvi put sam u situaciji da uopšte razmišljam o politici. Nikada nisam bio preterano zainteresovan za politička dešavanja, pa se, kao neko ko bi trebalo da utiče na ishode izbora, osećam prilično zbunjeno. Situacija je slična i sa mojim vršnjacima, retko ko ima jasno izgrađen stav, a i ako ga ima, uglavnom je preuzet od roditelja.

Nisam siguran da li ću glasati jer smatram da nisam dovoljno informisan. Voleo bih da u budućnosti budem upućeniji, jer iako me u suštini politika ne zanima, mislim da će mi u ovoj državi neko znanje ipak biti potrebno i da od toga ne treba da bežim. Kao nekoga ko uskoro treba da upiše fakultet, zanimaju me mogućnosti koje država nudi osobama mog uzrasta. Pored toga, ne postoje određena politička pitanja koja su mi važna, osim možda ulaska Srbije u Evropsku uniju.

Nisam uopšte uzbuđena zbog glasanja. Kada pogledam generaciju, moje društvo, niko se ne interesuje preterano za politiku. Možda je to zato što ne očekuju neke velike promene. Ja ću ipak da glasam, jer ne želim da moj glas propadne, ili da se zloupotrebi.

Mislim da nijedni izbori ne mogu toliko toga da promene. Potreban je dugi niz godina za neke korenite promene, jer je naš sistem truo. Još ne znam za koga ću da glasam, jer svi lažu i menjaju mišljenje. Prvi kandidat koji mi se svideo bio mi je okej, ali sam shvatio da on nema ništa da ponudi, osim što mu je cilj smena sadašnje vlasti. Ne vidim tu neku njegovu zamisao, kako će biti bolje u Srbiji.

Mislim da je većini na političkoj sceni svojstveno da se okreću kako vetar duva. Predsednička kampanja uglavnom služi da nam pokaže ko bolje laže. Mislim da je građanska dužnost svakog čoveka da izađe na izbore i da donese odluku bez spoljašnjih uticaja.

Pratim politiku, da. Glasaću, iako mislim da predsednik nije toliko bitna funkcija u državi, za razliku od premijera koji vodi državu. A i mislim da se zna ko će da pobedi, da će ostati ovako kako jeste. Ne verujem da jedan političar može da promeni situaciju kakva je u Srbiji, a to je da kasnimo 20 godina za svetom.

Tek sam napunio 18 godina, tako da su mi ovi izbori mnogo zanimljivi. Politika me u principu interesuje i već znam za koga ću da glasam.

Mene zanima kandidat koji će da spusti cenu pljuga, ko to ponudi, biće moj kandidat. Nisam još siguran da li ću da izađem na izbore. Interesuje me da li ću da imam posao kad završim školu i to je to.

Verovatno ću da izađem na izbore i mislim da sam, otprilike, odlučio ko će to biti. Pošto pomalo pratim politiku, ali nisam dovoljno upućen, pričam sa roditeljima o tome i oni su mi skrenuli pažnju na to šta je bitno, ali mi nisu rekli za koga da glasam. Malo sam i sam proučavao, gledao sam šta ko nudi, gledam ponekad vesti. Ne mislim da svako mora da glasa, to je do pojedinca, ako nisi siguran za koga bi glasao, onda bolje ni da ne izlaziš na izbore.

Izlazim i glasaću. Znam za koga ću, pratim dešavanja na političkoj sceni. Meni je najbitnije pitanje u oblasti medija i po pitanju cenzure. To me je uvelo u celu priču o politici. Ne znam još dovoljno, ali ovo pitanje me je zainteresovalo za politiku i zato ću glasati za onoga ko se bude bavio rešavanjem tog pitanja.

Obično su predsednički izbori manje bitni od parlamentarnih, ali mislim da će ove godine to biti izuzetak. Dokaz je i to što nam se premijer kandidovao za predsednika. Jako sam uzbuđen zbog glasanja, mislim da će rezultati ovih izbora bitno uticati na stanje u zemlji.

Bitno mi je kakav je stav o mladima, šta će da urade za mlade, jer smo mi posebna ugrožena grupa. Želim da vidim kako će da vode politiku, mislim da desnici u Srbiji više nije mesto i da konačno treba da se skloni. Želim da se neke liberalnije ideje zastupaju. Takođe, bitno mi je i šta misle o obrazovanju, pošto sam dete koje dolazi iz velike porodice, a školarine su previsoke i nedostupne.

Ja jedva čekam da glasam i zato me pogađa što većina mladih glasanje ne shvata kao njihovu društvenu obavezu, pa zato često upadam u rasprave. Nadam se da će ovog puta da izađe što više mladih.

Politiku pratim intezivnije možda poslednjih godinu dana, pa zato znam da ću da izađem na izbore i za koga ću da glasam. Pošto razmišljam da upišem filozofski ili pravni fakultet, zato mi je i interesantno i jedva čekam da glasam. A i zbog nekih realnih stvari. Možda bih išao negde preko, ali nemam uslove, pa me interesuje kako će biti u Srbiji i šta koji kandidat u skladu sa tim ima da ponudi.

Za razliku od većine vršnjaka, na glasanje gledam kao na obavezu i ukazano poverenje. Jedini način da demokratija funkcioniše je da se čuje glas naroda, u ovom slučaju kroz glasanje. Problem u našoj državi je, kao što već i znamo, politička apstinencija. Izaći ću na izbore ove godine, jer se ne vodim rečenicom "ma nemam za koga da glasam" ili "oni su svi isti". Trudim se da budem što više politički infromisana kako bih 2. aprila donela ispravnu odluku. Moji stavovi su demokratski i prilično liberalni.

Verujem da trenutna vlada u Srbiji nekim statistikama i brojevima pokušava da nam skrene pažnju sa mase drugih, bitnijih problema u našem sistemu. Volela bih da na ovim izborima bude veća izlaznost i da možda jednog dana dočekamo vladu koja neće služiti samo podsmehu.

Glasaću i baš sam srećna što je tu kandidat za kog sam se odlučila. Dosta sam pratila sve oko kampanje, znam kad se ko kandidovao. Moj kandidat mi deluje najuverljivije, osim dobrih ideja, mislim da je on neko ko će to i da sprovede u delo, na prvom mestu - ekonomiju.

Pratila sam rad onih koji su se kandidovali pre kampanje, kako su se ponašali i šta su radili, i to mi je kriterujem, a ne ovo sad šta pričaju. Mladi su manje zainteresovani, jer nisu dovoljno upućeni, nigde ne učimo kako da budemo politički obrazovani, a većina kod kuće ima ostrašćene roditelje koji ne mogu objektivno da im objasne šta je bitno.

Još na VICE.com:

Iskreni slogani za predsedničke izbore, da ne kopirate jedni druge

Mamurne vesti: izborne kampanje, tužbe i vojske

Beograđani spremni za predsedničkog kandidata Preletačevića