Najgluplji trendovi na koje smo se ložili u srednjoj

Fotografija iz privatne arhive

Nedavno sam saznala da društvo iz srednje planira proslavu petogodišnjice mature. Prvo je usledila depra zbog osećaja omatorelosti i neizbežnog protoka vremena koje nas lagano vodi u grob. Druga reakcija je bila za dlaku pozitivnija. Kroz glavu su mi prošla sva sranja koja smo radili kao klinci i gomila gluposti na koje smo se ložili bez (sada) razumnog objašnjenja.

Psihologija mase je zajebana stvar, da se razumemo. Čim se formira dovoljno velika grupa ljudi koja nešto radi, to postaje trend koji usvaja praktično cela škola, bez obzira koliko to nešto bilo opasno ili debilno.

Pomislila sam kako bi bilo sebično da sve te urnebesne gluposti ne podelim sa internetom, zbog čega sam ovde izdvojila najveće blamove iz ne tako davne mladosti. Ako ste radili neke od ovih stvari možete da se smejete sa mnom.

Najgora bolest tinejdžera je želja da budeš kul. Iz nekog razloga je u mojoj školi bilo neviđeno kul pušiti paklu najjačeg Malbora i razvaljivati se od jeftinog alkohola svakog vikenda. Svakodnevno smo pušili u školskom wc-u, dok su oni koji su bili baš, baš, kul duvali iza zgrade. Niko nije imao ozbiljan keš ili sopstveni stan, pa smo se snalazili na razne načine. Najveća havarija je vladala tokom sezone punoletsva. Taj period su obeležila loša muvanja, razblažena đus votka u plastičnoj čaši i poneka tuča.

Kućne žurke su nam bile prava poslastica, ali nije se često dešavalo da neko ima praznu gajbu. Zbog te poteškoće smo se ozbiljno blamirali u poduhvatima da se napijemo van stana. Na primer, odemo u kafić sa flašom viskija u torbi pa sipamo na kvarno u koka kolu. Što je najgore od svega, mislili smo da smo mnogo pametni.

Pored alkoholisanja i raka pluća, mnogo smo se ložili na bežanje iz škole. Te stvari su zapravo išle jedna uz drugu - pobegnemo da bismo mogli da pušimo i pijemo. Kao što mladi izviđači imaju bedževe za posebne veštine, mi smo imali način da obeležimo stepen svoje zajebanosti i kuloće. To smo radili skupljanjem neopravdanih i ponekad opravdanih izostanaka (ako nam progledaju na glupe izgovore).

Većina razgovora koje smo vodili u kafićima tokom izbegnutih časova su zapravo bili o tome koliko bežimo iz škole. Ne znam kako smo svi završili školu i upisali fakultete kada se setim da sam znala u godini da skupim i preko 350 neopravdanih časova. Imali smo sreću da idemo u školu koja drži do određenog "imidža", pa su na kraju sva naša sranja gurali pod tepih.

Zimi su devojke u Uggs čizmama vladale gradom. Taj fenomen smo nazvali "Afera patofne" i trajalo je dobrih nekoliko godina dok se nismo kolektivno uhvatili za glavu. Ajde što su jebeno odvratne, zimi nikome nije preterano stalo do mode, ali što su potpuno nefunkcionalne kao komad obuće je potpuno druga stvar.

Školski radijatori su bili rezervisani za naše noge, jer Uggs čizme propuštaju kao da su od papira pravljene. A posle određenog vremena, tipa šest dana nošenja, počnu da se raspadaju. Ukratko, izgledale smo kao potpuni idioti svake godine i niko nam ništa nije rekao. Pored tih nesrećnih čizama ložili smo se na svakojake jeresi, od kariranih Air Max patika do fejk Barberi kačketa i užasnih francuskih manikira. Ne smemo da zaboravimo one odvratne debele pojaseve koje smo nosile preko sve odeće. Šta nam je to trebalo?

Pored žurki punoletstva, srednju školu su obeležila polaganja vožnje i prve vozačke dozvole. Tu je nastupilo ozbiljno loženje. Školski parking, koji je generalno namenjen za nastavnike i osoblje, bio je svakodnevno prepunjen zbog nas klinaca kojima je dupe zinulo za autom. Svaki dan si mogao si da vidiš klince koji su juče napunili 18 godina kako nespretno parkiraju nova kola i dvorištu škole.

Znam ljude kojima je peške bilo potrebno deset minuta, ali su svaki dan dolazili automobilima i pizdeli što je glupa hemičarka zauzela poslednje mesto. Šta da vam kažem, išla sam u snobovsku školu u centru Beograda.

Najlakši način da pokažeš svetu koliko si originalan i gengsta su alternativna imena na Fejsu. To je verovatno i najlakši način da pokažeš svim ljudima koje poznaješ kolika si morončina. Nismo se ustručavali. Bilo je tu svega i svačega, od raznih Krimi Džimi likova pa do stavljanja poznatih trendova u ime. Sećam se jedne ribe koja se tokom srednje na Fejsu zvala Air Časna Sestra.

Tada Fejsbuk još nije postao toliko mejnstrim da ga koriste i naši roditelji, pa smo se javno blamirali bez problema. Ni ja nisam bila mnogo bolja, nažalost. Jednom prilikom sam se zvala Ana Kraljica Jakšić.

Ovo je verovatno univerzalni blam svih srednjoškolaca sveta, nešto oko čega možemo zajedno da se sramotimo u starosti. Kako bi izgledalo gluvarenje gomile tinejdžera u lokalnom parkiću kada iz najnovije Nokije na rasklapanje ne bi treštali najsvežiji hitovi?

Čim bi malo otoplilo provodili smo večeri uz muziku i urlanje u parku sve dok nas komšije ne gađaju jajima ili paradajzom uz jebanje mile majke i ostalih članova porodice. Bili smo mladi pa nam se valjda oprašta.

Više na VICE:

Ništa nije štetnije od škole

Alkohol, vatanje i ljubljenje pod maskama u KST-u

Pitali smo tinejdžere u Srbiji šta znaju o seksu, polnim bolestima, zaštiti