Naučne i lične koristi od masturbacije

Prošle godine, moje kolege iz Velike Britanije objavile su priču u kojoj se ističu koristi uzdržavanja od masturbacije. Te koristi su, hm, ograničene – produktivnost se donekle povećava, zato što se time izgleda smanjuje osećaj krivice. Uz pomoć Džima Fausa, neurologa za Univerziteta Konkordija, koji istražuje seksualno uzbuđenje, u tom članku se u suštini zaključuje da bi bila zanimljiva novost prestati sa drkanjem, ali da se od uzdržavanja neminovno odustane, i da to nije toliko strašno.

Ali šta ćemo sa drugom stranom medalje? Ja sebe smatram za ekstremnog papučića, i to znači da zbog svoje ekstremno povoljne romantične situacije ovih dana retko imam sklonost ka tome da ga bacim u nesvest. Osećam se dobro, ali ova spoznaja me je učinila radoznalim: Da li nešto propuštam? Je li masturbacija zdrava navika?

Da bih to otkrio, stupio sam u kontakt sa Fausom. On mi je rekao da postoji oskudica podataka o masturbaciji, i pomogao mi je da steknem naučni, zdravorazumski uvid kada je ta tema u pitanju.

VICE: Pokušavam da shvatim da li je masturbacija korisna. Guglujući unaokolo, nailazio sam na oprečne informacije, i na neke očigledne mitove. Vi ste naučnik koji to proučava. Koja je stvarna istina?

Džim Faus: Tako se ne dobijaju polno prenosive bolesti. To je možda najveća korist po zdravlje ove po definiciji samotne seksualne aktivnosti.

Zašto nema više naučnih podataka o masturbaciji?

Nema baš mnogo naučnih istraživanja o tome. To je problem. Upravni odbori ne odobravaju sredstva za to da gledaš ljude dok masturbiraju. I moraš da se osloniš na samoprojekcije ljudi kada ih pitaš koliko puta nedeljno masturbiraju, i to staviš u korelaciju sa zdravstvenim pitanjima.

I koje su tu dobre vesti?

Ono što sam otkrio u poslednjih par godina je da ljudi koji češće masturbiraju – i otvoreno to priznaju – imaju liberalnije stavove o seksu i seksualnosti. Žene koje češće masturbiraju od onih koje to ne čine takođe obično imaju više seksualnih partnera, ali su i samopouzdanije kada su u pitanju njihove seksualne aktivnosti. Izgleda da bolje poznaju svoje erogene zone. Kod muškaraca to nije zaista slučaj, zato što se sve svodi na penis, a ne na bradavice, tako da mi ne vidimo dalje od penisa. Ali svakako, ako češće masturbiramo, upoznamo svoj penis bolje nego oni koji to ne čine.

Postoji li način da se korist od te samospoznaje prouči? Na primer, tako što će se uporediti sa posledicama nedostatka te samospoznaje?

Možemo samo da nagađamo šta bi se dogodilo. Ako žena iz nekog razloga ne pipa sebe – možda zato što je odrasla u veoma religioznoj porodici u kojoj su joj govorili da je masturbacija zlo i da kada to radiš ideš u pakao? Ako nasedneš na to, nećeš se pipati, i posledice će biti takve da nećeš imati dobar osećaj za sopstveno seksualno samopoštovanje.

U redu, to možda popravlja samopoštovanje. A šta je sa ublažavanjem anksioznosti? Kada ste razgovarali sa mojim kolegama iz UK, pomenuli ste da je masturbacija dobra za opuštanje. Da li je to potkrepljeno podacima?

Dokazi za to su potpuno anegdotski. Toga ima kod Kinsija. Masters i Džonson o tome govore na taj način. Svi podaci dolaze od njihovih pacijenata i klijenata.

Da li je to uopšte ispitano?

Irv Bink sa Univerziteta Megil ima kontrolni spisak za orgazam. On sadrži gomilu različitih prideva, i skalu ocenjivanja od jedan do pet, za pitanje, „Koliko dobro ova reč opisuje vaš normativni osećaj orgazma". Da bi ispitao opuštanje, morao bi po toj skali da odgovoriš na pitanje, „Da li vam orgazam smanjuje anksioznost".

Da li je neko ispitao išta približno anksioznosti?

Beri Komisaruksa Univerziteta Ratgers je imao studiju koja je objavljena 1986, kojom je utvrdio da se prag bola kod žena dramatično podiže posle orgazma, ali ne i pre. Dakle, kada žena doživi orgazam, njen prag bola se podiže, zato što orgazam ima analgetski efekat. To je konkretna stvar.

Možemo li da kažemo da je to dobro po zdravlje?

Ne, ali to potiče od aktiviranja opioda koj čine da se prag bola podiže.

U redu, ali ima li drugih aspekata efekata opioda za koje možemo da pretpostavimo da su korisni?

Opiodi i serotonin. Tu postoje i stvari kao što je san – mnogi ljudi masturbiraju da bi zaspali. Anegdotalni izveštaji Kinsija, Mastersa i Džonsona, kao i drugih, kažu da mnogi ljudi masturbiraju da bi zaspali – navale, izdrkaju, i bum, odu na spavanje. Ali uzrok tome je serotonin koji se luči. Serotonin te baca u dubok san.

Ponovo moram da se osvrnem na to, kada ste razgovarali sa mojim kolegama iz UK, dotakli ste se toga da fantaziranje može da bude korisno za seksualnu maštu ljudi. Kako to funkcioniše?

Ako uklonimo pornografiju, šta se događa? Ako ti je to jedini modus fantazije, to može da bude zeznuto. Možeš da se prisećaš pornografskih scena, ali šta sada? Da li se prisećaš likova koji ti se dopadaju? Likova iz bakalnice u kojoj pazariš? One raspuštenice iz komšiluka? Koga i šta uključuješ u to? Tako situacija na neki način postaje kul. Tako stvaraš scenu. Ne radi se samo o tome da sam je odveo u krevet. Odveo sam je u bar i kresnuo u uličici iza. Ili sam je izveo u bar, a onda je odveo u sumnjivi hotel koji miriše na sredstva za dezinfekciju… onda je u pitanju još jedan vid vežbe. Vežbaš svoje seksualne fantazije.

U redu, kako nam fantaziranje popravlja život?

To je upravo ono što seksualni terapeuti rade kada im dođe neki smoreni par, kada je ideja da se pobudi uzbuđenje. Masters i Džonson su to radili šezdesetih godina. Morao si da na dve nedelje odeš u Sent Luis i da sediš sa drugim ljudima svojih godina i slušaš njihove seksualne fantazije. Seksualnom terapijom se uvećava uzbuđenje, time što radiš nešto što nikada nisi radio. I umesto da to radiš jednom nedeljno, u petak uveče, u mraku i u misionarskoj pozi, sada je ideja da to radiš u kupatilu, u kuhinji, (ili) i u ljuljašci, ili u dečjoj sobi, kada deca nisu tu. Šta god da je u pitanju, jednostavno to istraži.

Shvatam, znači fantazija je kao par naočara koje ti pokazuju nove i uzbudljive načine za uzbuđenje u svetu oko tebe?

Upravo tako. Tu pornografija zapravo može da bude korisna. Ljudi mogu da vide stvari – šta god da je u pitanju: analni, oralni seks, karanje u grlo, svršavanje na nečiji obraz, i da pomisle, „O, pa to stvarno može da se radi" – a kada to zaista i uradiš, i imaš žestok orgazam, jašući na tom talasu uzbuđenja, sada ćeš imati osećaj da je to bezbedno činiti. Zato što što shvatiš da voliš nešto što nisi znao da voliš.

Foto vía usuario de Wikimedia Commons, Bernard Dupont

Još na VICE.com

Evo na šta je planeta masturbirala 2016. godine

Ispovesti ljudi koji masturbiraju na poslu

Kako znati da li preterujete sa masturbiranjem

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu