Ne da(vi)mo Beograd: Skeptični smo prema istini koju ćemo dobiti o Hercegovačkoj

Od kada Beograd pokušava da stane uz vodu, iz nje izviruje žuta patkica. I izgleda da je jedna od onih koja ne može da da potone. Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd se dve godine suprostavlja Beogradu na vodi, jednom od simbola vlasti Srpske napredne stranke. Ono što je vlast proglasila projektom od nacionalnog značaja, oni smatraju prevarom. Njihov rad zasnivao se na stručnoj analizi, prikupljanju informacija, demonstraciji građanske neposlušnosti i dovođenja u pitanje projekta Beograd na vodi u svakoj njegovoj fazi - da li kada je u pitanju bespravno postavljanje zastava i reklamnog materijala ili pripajanje javne i zelene površine privatnom vlasniku restorana Savanova, koji je dozvolu dobio kao 'privremeni štand za promociju projekta Beograd na vodi'.

Tu su, na svakom koraku. Sednica o Prostornom planu za Beograd na vodi. Tu su. Dozvola privremenom štandu ističe? Tu su. Potpisivanje ugovora? Tu su. Možda ih je policija nasilno izgurala i nisu se videli od tramvaja, ali su se čuli. Polaganje kamena temeljca. Tu su. Odmah iza drugog prstena policije u opremi za razbijanje demonstracija.

Dve godine od početka borbe za javni prostor, transparetnost i uključivanje građana Beograda u uređenje Savskog priobalja, stvar je kuluminirala. Misteriozno noćno rušenje u Hercegovačkoj ulici koje se odigralo tokom izborne noći 24.aprila, i sve ono što se posle toga dešavalo, probudilo je javnost. A oni su i sada tu, na čelu kolone nezadovoljnih.

Bila im to namera ili ne, ovaj pokret nameće se kao snažna alternativa svim političkim opcijama u zemlji. Okupili su veliki broj razočaranih birača, ali i najveći broj potpuno apolitičnih građana, i to uglavnom putem društvenih mreža. To i jeste najveći uspeh poslednjeg protesta 'Čiji grad?' na kome je više od deset hiljada građana prošetalo je ulicama Beograda i protestovalo protiv 'bahatosti vlasti', u znak podrške 'novinarima ugroženim u svojim redakcijama', zahtevalo razrešenje slučaja noćnog rušenja Savamale i ostavke gradskih i policijskih čelnika.

Između izjave gradonačelnika Siniše Malog da se nije raspitivao ko je rušio u Hercegovačkoj i izveštaja Saše Jankovića o nizu propusta policije u reagovanju, kao i zaključka da je tako nešto naređeno sa više instance, stoje dve činjenice. Rezultata istrage nema više od mesec dana kasnije, a Hilari Svonk je dobra ekipa za gledanje finala Rolan Garosa. Premijer Srbije Aleskandar Vučić je, gostujući na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, dosta vremena posvetio protestu, organizatorima i štetnosti njihovog delovanja, a na konferenciji za medije najavio otkrivanje istine o rušenju.

Ne da(vi)mo Beograd najavili su novi protest za subotu, na istom mestu.

Našli smo se ma Markom i Ksenijom iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd i razgovarali o svemu što se desilo ali i o onome što će se dešavati

VICE: Zdravo ljudi, hvala vam na vremenu. Najavili ste novi protest dve nedelje nakon prethodnog, vašeg najmasovnijeg do sada, a ujedno i najvećeg okupljanja građana na ulicama u poslednjih nekoliko godina. Kakvi su vam utisci posle toga?

Marko Aksentijević: Mislim da je važno reći da su efekti poslednjeg protesta činjenica da rušenje u Hercegovačkoj nije skrajnuto kao tema. Pogledajte kako je to počelo. Oni su prvo govorili da se to nije ni desilo. Niko nije zvao policiju. Pa smo došli do toga da pre neki dan premijer govori kako će saopštiti istinu koliko god ona bila bolna za njih. Utisak koji najviše preovlađujući kod mene jeste taj neki entuzijazam koji se probudio u ljudima. Čini mi se da zadnjih petnaest godina, na tim protestima ljudi imaju utisak kao da svoja mrtva tela izvode na ulicu, čisto da pokažu neko neslaganje. Ovde se probudio taj neki psihoterapeutski nivo, jer ima nas, dovoljno smo bučni da kažemo i na kraju uradimo nešto.

Ksenija Radovanović: Mnogo ljudi govori o toj karnevalskoj atmosferi, što je pozitivna stvar. Situacija koja je zastrašujuća, da neko noću, pod fantomkama poruši kuće i vezuje ljude nije proizvela nasilje, već je okupila neki broj ljudi koji je samo rekao 'okej, ovo je naš grad, to tako ne može'.

Kakva su vam očekivanja od 'istine, ma koliko ona teška bila', koju je premijer najavio?

Marko: Čini mi se da pod ovim pritiscima oni moraju da naprave nešto. Ali u samoj toj izjavi se pominje kako nije bilo trideset ljudi, nego devet i jedanaest, kako nije bilo fantomki, kako niko nije vezivan. Tako da smo, u najmanju ruku, skeptični povodom njihove istine. Ali u svakom slučaju očekujemo neki pokušaj raspleta, sa njihove strane.

Ksenije: A čovek koji je svedočio da je bio vezivan je, u međuvremenu, preminuo. Jedva čekamo da vidimo kako će sve to zvučati. Sa druge strane, gradonačelnik i svi oni čije smo ostavke zatražili se u međuvremenu uopšte ne oglašavaju. Gradonačelnik izbegava novinare, otkazuje događaje, bira prilike. Mesec dana od izjave da se oseća bezbedno u gradu koja je došla samo par dana nakon što su građani vezivani i porušena im radna mesta, kuće. Mesec dana, čoveka nema.

Da li se vi osećate bezbedno u gradu?

Ksenija: Ja, nakon protesta, da. Mnogo bezbednije nego pre.

Marko: A ja sam paranoik. Hahaha.

Masovnost i buka na protestu 'Čiji grad' izazvale su, do sada, najviše reakcija i interpretacija, kako vlasti, tako i medija. Patkica se probila iza tramvaja, pa smo od premijera čuli i neka od imena ljudi iz Inicijative, kao i navode o tome ko ste i kako se finansirate.

Marko Aksentijević: Mi smo inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, koja se već dve godine suprotstavlja projektu Beograd na vodi. Počeli smo dosta stihijski. Okupili smo se prvi put kada se menjao generalni plan i plan Beograda, kako bi bilo moguće da se donese dodatna regulacija za projekat Beograd na vodi. Iz te grupe koja se tu našla i sastavljala primedbe na taj plan, vremenom je izrasla ova grupa koja sada, eto, predvodi i ove proteste.

Ksenija: To znači da iza protesta pre svega stoje dve godine ozbiljnog rada na analizi i prikupljanja informacija, što je zapravo bio i osnovni razlog okupljanja. Zato što informacije o projektu od nacionalnog značaja nije bilo nigde.

Kako se finansirate?

Ksenija Radovanović: Finansiramo se donacijama građana, pre svega. Pred prethodni protest smo objavili podatke o trošenju novca. Skoro ceo protest je bio finansiran direktnim donacijama građana. Ove reakcije pokazuju da oni ne znaju za šta da se uhvate. Sada će kao navoditi naša imena, kao da to nekom prosečnom građaninu išta znači. Tako da je reakcija smešna, mesec dana se ćuti o tome da je neko vezao građane srušio im kuće, a onda izađeš i prvo što imaš da kažeš je ko je taj i taj.

Marko Aksentijević: Inicijativa nikada nije dobila novac po projektu kao što je to u NVO svetu. Neki od članova inicjative rade u tom sektoru i sigurno je da su preko svojih organizacija nekada imali saradnju sa navedenim fondacijama, ali te poluinformacije upravo tome i služe, da diskredituju protivnika i pokažu da je to nešto naručeno i plaćeno a ne da je u pitanju autentični bunt građana U početku su ti troškovi bili mali i neko prošireno članstvo inicijative je moglo da ga pokrije ličnim donacijama, ali onda smo morali da osmislimo način i da tražimo građanima da nas direktno podrže i za sada to ide odlično.

Sada predvodite najmasovniji građanski protest kome su se priključili slični pokreti i organizacije iz različitih gradova u Srbiji. Najavljena je i saradnja u budućnosti. Kako bi to izgledalo?

Marko: Grupe koje su se pojavile i govorile na samom skupu su ljudi sa kojima mi već sarađujemo. I u tom smislu se inteziviraju kontakti između ljudi koji u svojim lokalnim sredinama pokušavaju da se izbore za dostojanstven život, gradove u kojima ljudi koji tamo žive odlučuju o sopstvenoj sudbini. Tako da postoji neka konvergencija tih različitih pokreta. U šta će se to izroditi stvarno je prerano reći. I mnogo nas ljudi to i pita, ali to stvarno nije nešto što ima jasne obrise u ovom trenutku.

Osim toga, raznolikost učesnika protesta ogleda se i u različitim političkim i ideološkim porukama, transparentima i parolama u gužvi, a posebno na društvenim mrežama, komentarima i forumima gde se široko debatuje o svemu tome. U tom smislu, ima li protest ideološku poziciju?

Marko: Mi, naravno, imamo ideološku poziciju. Mi se borimo protiv principa da uske političke i ekonomske elite odlučuju o sudbinama ljudskih života. Naša ideja nije da mirimo različite ideološke pozicije. Ali sa druge strane bes ljudi dolazi bez obzira na to na kojim pozicijama stoje i to, pre svega, jeste proizvod toga što demokratija ukinuta. Nemaš slobodne medije, polemičke emisije, dakle, prosto ljudi i nemaju prostora gde mogu da peglaju takve stvari. Samim tim se javlja i ta potreba da se to sve sruva u, što se u jednom spektru naziva, antirežimski protest.

Ovakav razvoj nije proizvod ove ili one vlasti. Već je duboko ukorenjen u sistem koji štiti samo interese usko političko-ekonomske elite. U tom smislu čini mi se da i te grupe koje živo polemišu na društvenim mrežama i forumima razumeju da su oko samih bazičnih ciljeva ljudi složni. Naravno postoji negde ta borba za interpretaciju cele stvari, mada ja mislim da je to dobro i da je značajan iskorak u odnosu na letargiju spram izlaska na ulice koje smo imali zadnjih petnaest godina.

Ksenija: Uz zvezdicu da poruke mržnje jesu zabranjene, a političkim partijama je objašnjeno da nisu doborodošle.

Ali predstavnici opozicije ne propuštaju priliku da se pojave, podrže i naravno, slikaju. Kako to utiče na vas i možete li vi da utičete na to?

Ksenija: Ko smo mi da zabranimo nekome da dođe.

Marko: Odgovornost i dužnost svih je da se suprotstave nasilju, a njihova odgovornost je samo veća utoliko što su proizveli ovakav sistem i što su na kraju krajeva proizveli i Malog i Vesića. Mnogo ljudi komentariše, 'šta će ovi ovde?". Mi imamo jako striktnu politiku oko obeležja političkih partija i to nije dozvoljeno. Ali sa druge strane ne možeš nikoga sprečiti da dođe. Naša obaveza jeste to da skrećemo pažnju da nije rešenje da ovi odu da bi oni došli, jer je to jedno vrzino kolo protiv kog smo ustali. Mi imamo jasan put kojim idemo i to će verovatno nekoga, u nekom trenutku i odbiti, a sa druge strane, verujemo da će privući veliki broj ljudi.

Koji je to put?

Marko: Dugoročno, pokušaj da se restruktuiše politika. Način na koji se donose odluke koje se tiču ljudi u sredinama u kojima žive. To je najveći trik koji su politčke partije izvele je to što su ogadile političko organizovanje. I mislim da je to nešto na šta treba odgovoriti.

Da li ćete izaći na sledeće lokalne ili gradske izbore?

Marko: Imamo užasno nezgodnu poziciju u tom smilu da smo probudili ljudima neku veru da tu nešto može da se uradi. Sa druge strane, to jeste taj mulj o kome pričamo i mi ne želimo da se upuštamo u nešto gde nismo sigurni da možemo nešto i da uradimo. Odgovor na to pitanje zahteva mnogo rada na samoj strukturi koja bi bila mogućnosti da ponudi druge oblike politike. A ne da imaš sada grupu građana koja, eto, pokazala se odvažnima pa će sada kao nešto da se kandiduju. Nije taj klasičan oblik političke partije nešto što možemo da radimo.

Kakva je sada organizaciona struktura?

Ksenija: Imamo ekipu ljudi koja zajednički donosi odluke na manje ili više redovnim sastancima. Postoje grupe koje se bave pojedinačnim stvarima u smislu organizovanja protesta. Sada imam novi zadatak, a to je organizacija velikog broja ljudi koji su se javili da doprinesu. Videćemo kako će to funkcionisati. Prilično je obično, nemamo upravne odbore i hijerarhije tog tipa.

Marko: Mi nismo profesionalni revolucionari. U ovo smo ušli iz nekog bekgraunda koji se bavio urbanističkim politikama i to još pod prethodnom vlašću kada je Đilas bio gradonačelnik i kada smo i sa njim imali nesuglasica oko nekih projekata. U početku su naši protesti okupljali samo ljude koja je zainteresovana za te stvari, a ova masovnost sada je indukovana porastom same bahatost vlasti. Vi kada pogledate projekat Beograd na vodi, on se ceo realizuje u istom maniru. Od lex specialis-a do dizanja objekata bez dozvole. Mi smo to sve smo dokumentovali i pratili, stekli kredibilitet koji je sada okupio i ovaj broj ljudi koji dodatno uzorkovan skandaloznošću situacije noćnog rušenja Savamale u izbornoj noći.

Od prvih okupljanja ispred Geozavoda i Savanove kada je policija lako kontrolisala broj okupljenih do danas kada taj broj i do deset puta veći ispred Skupštine Grada Beograda - koliko ste učili iz protesta u protest?

Marko: Važna lekcija iz prethodna dva protesta je da treba uključiti nove ljude. I to je najveći skok koji se desio jer se sve više ljudi javlja Prvi put nalazimo u situaciji da sve to treba kanalisati, i organozovati na način da funkcioniše. Radićemo i na tom velikom sastanku sa ljudima iz različitih grupa kako bismo diskutovali o nekim stvarima - način na koji oni vide inicijativu i protest i u kom smislu bi to trebalo raditi. Nama je ovo donelo i to - mogućnost za strukturalno širenje inicijative.

Ksenija: Sve vreme učimo i pokušavamo da predvidimo šta nam treba za sledeći, a onda dođe duplo više ljudi i najviše se žale na ozvučenje. U susret sledećem samo možemo da se nadamo da će, uz pomoć svih onih koji su se javili da pomognu oko organizacije, pa i oko ozvučenja, svi biti zadovoljniji. Svakako se sve više ljudi javlja da pomogne.

Za to vreme projekat Beograd na vodi je u punom zamahu. U Hercegovačkog je pilot zemljište nepokretnosti misteriozno srušeno, da bi potom te ruševine bile ekspresno uklonjene, sve u susret roku za raščišćavanje koji je propisan ugovorom.

Ksenija: Da, državni i gradski organi su nakon rušenja postali upadljivo ažurni u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti. Međutim, propustili su čitav prethodni zaplet gde firme 'Transport Peroni' i 'Iskra' zapravo vode sudske procese kojima će se tek utvrditi čiji je vlasništvo nad tim zemljištem i pravni status objekata na njemu. Sada kada su ovi objekti srušeni na jedan kriminalan način, državna i gradska vlast prihavataju to kao srećnu okolnost i nastavljaju da pripremaju zemljište za investitora, dok sa druge strane ne čine ništa da pronađu krivce, relativizuju događaj ili čak tvrde da se zapravo ništa nije deslilo jer to "niko nije video". Takvo podmuklo ponašanje ne pristaje onima koji sebe zovu predstavnicima građana i zato su, ostalom, građani i izašli na ulice.

Misliš li da u ovoj fazi Beograd na vodi može da stane?

Ksenija: Beograd na vodi će svakako stati. Ne treba biti ni preterano veliki stručnjak da, kada pročitaš ugovor i pogledaš plan, shvatiš da to ni ne namervaju da urade. To ne može da opstane na papiru i to je razlog zašto papira sa obračunom naše zarade i pravog plana ne postoji. Jer očigledno neće funkcionisati. Radi se samo o komadanju poslednjeg resursa koji mi imamo jer posle svega što je rasprodato i privatizovano ostalo samo da rasparčamo deo Beograda. Obala jeste najvrednija stvar i da nije bilo skupštinske većine i ovog političkog momenta. To ne bi moglo da uspe. Nekako su im se poklopile kockice i sve im ide na ruku ali videćemo još koliko dugo.

Hvala vam na razgovoru.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu