Patnje i muke pevanja "Danas nam je divan dan" na poslu

Danas je nečiji rođendan, zato što je svaki dan nekome rođendan. Možeš da čuješ kako dolazi. Daaaa – prvi nalet rođendanske pesme, ispušten iz nečijih usta kao škripa guma, pre nego što je uspeo da iskontroliše jačinu, i pre nego što čitav hor zapeva; taj zvuk može da traje doveka: Daaaa–, penje se i pada, iščekujući, dozivajući, znaš da oči iznad tih usta preklinju, i ostali se uključe samo na –nas, i taj zvuk može da traje zauvek. Naučnici koji pokušavaju da otkriju tajnu putovanja kroz vreme samo treba da prouče spori protok vremena oko usamljene osobe koja hrabro peva prvi ton pesme Danas nam je divan dan u prostoriji punoj ljudi.

Kada si bio mali, rođendani su bili dobra stvar. Kada si imao jedno pet godina, rođendan ti je bio najlepši dan u životu: toliko mnogo poklona da se ne vidiš od njih, gomilice pocepanih ukrasnih papira za pakovanje koje ti dostižu visinu butina, i čitav dan je posvećen samo tebi. Žurke u Mekdonaldsu u tvojim mlađanim danima. Torta, džem i želatin. U 11. godini se atmosfera donekle promeni: rođendani više nisu toliko u slavu tebe i tvojih dostignuća, koliko postanu napeti društveni obredi, zbog kojih se stalno pitaš da li će kul klinci iz tvoje škole doći na žurku, ili ćeš ostati osuđen ovde, u čistilištu, i igrati se laserima sa istih onih šest dečaka sa kojima se družiš na svakom odmoru.

Rođendani tokom adolescencije počinju mesecima pre samog događaja: molim te, preklinješ svoju majku, molim te, molim te, molim te, mogu li da dobijem ajped za rođendan. Ona pristaje: da, kaže ona, dobićeš ajped, ali nećeš dobiti nijedan drugi poklon, niti ćemo da ti pravimo žurku, i dobićeš ga tek na sam dan rođendana. Turobno ga otpakuješ tačno u sedam ujutru. Hvala, kažeš: hvala ti, mama. Na tvoj osamnaesti rođendan je plakala i slikala tvoje izdžikljalo telo iz svakog mogućeg i nemogućeg ugla. „Kao da je bilo juče“, rekla je jecajući, „Kada sam mogla da te držim u rukama“. Za 21, daleki rođak ti je dao deset evra i potapšao te po ramenu. „Sada si odrastao čovek“, rekao je veselo, kao da te nije već uveo mračni pakao. A sada imaš 26. godina, i rođendan ti je u utorak, a tog dana radiš puno radno vreme od osam sati, i gledaš sve svoje kolege kako potpisuju čestitku i dodaju je jedni drugima – vidiš je, svetlucavu, kako ide iz ruke u ruku i od stola do stola, nimalo suptilno, kada neko ustane i dok mu viri iz časopisa, koji stavlja na drugi sto i kaže ovo: „O, da, da li sam ti… rekao za ono“? – rođendan ti je, a ovo je jedina čarolija koje su tvoje kolege uspele da smisle.

Danas je recimo rođendan Rajanu iz računovodstva, i moramo da mu otpevamo onu drevnu pesmu.

To se događa u kuhinji, zato što se uvek događa u kuhinji. Radiš u kancelariji, ali jedina zajednička prostorija je kuhinja. Kada su te uvodili u poslovni svet, obećavali su ti lejzi begove i ležerno opremljene sale za sastanke. Sjaj neonskih svetiljki okačenih na beli plafon, ispod koga možeš da se smestiš i razmišljaš. Umesto toga jedini zajednički prostor je dvostrana soba sa sudoperom, pločom ili stolom zasutim zrncima šećera, i komplikovanim sistemom reciklaže koji niko ne ferma dva posto. Svi zaposleni su dobili cirkularni mejl u kome se kaže da treba da se okupite u kuhinji. Ti si tu, u ćošku, oseća se vlažan miris upotrebljenih kesica čaja, dok voda ključa. Ovaj obred je svima poznat. Znaju da ne moraju da ćaskaju. Da će sve ovo uskoro biti završeno. Rajan će uskoro doći, za svoj rođendan.

Svaki rođendan na poslu ima svog Vođu Rođendana. Za ovaj dodatni posao su delegirani rukovodioci srednjeg ranga, i to se vidi. Molim vas, razmislite o ovome: svaki rođendanska čestitka koju ste ikada dobili na poslu je posledica barem dva razgovora koje je vaš menadžer vodio sa osobom koja se stara o sitnim troškovima. O ovom trošku mora da se raspravi, i mora da bude opravdan. Neko je zapisao koliko košta čestitka. Čestitka košta dva evra, ali niko nije dao pare za nju. Ova čestitka – na čestitki je ili smešna slika životinje na prednjoj strani, ili poduža šala o tome koliko si mator, ili, u slučaju ekstremne duhovitosti, poruka „Žao nam je što odlaziš“ – ta čestitka je već otpisani poslovni trošak. Otvori je. Potpisali su je svi sa tvog posla, ili crnom, ili plavom hemijskom.

Na svetu ne postoji veća autorska blokada od one koja se javi kada treba da čestitaš rođendan nekome koga jedva poznaješ. Pojednostavi to. Postoje samo tri poruke za rođendan koje su dozvoljene: ako dobro poznaješ osobu, možeš da se osvrneš na neku vašu internu šalu, ili da navedeš nadimak koji su joj nadenuo. To je zabavno. Druga alternativa je da pokušaš da zapodeneš instant prijateljstvo s njim u stvarnom životu („Vau, ne mogu da verujem da imaš 90 godina!“). To neće upaliti. A onda si, iako jedva možeš da evociraš njegove crte lica, prinuđen da napišeš nešto razvodnjeno i generalno pozitivno – „Samo napred, druže!“ – ali takođe i da se postaraš za to da niko pre tebe ne napiše to isto. To su tri poruke za rođendansku čestitku koje su dozvoljene. Nemoj da odlutaš od njih. Brzo dodaj čestitku sledećem potpisniku.

Najbolja rođendanska torta je rolat-torta iz supermarketa – oko toga nema rasprave. Rolat je bolji od svega ostalog što može da se nađe u poslastičarnicama. Veruješ da bi u starim danima kuvarica firme s ljubavlju spremila tortu, koju bi sekli i delili unaokolo. Ali mi više ne živimo u prošlosti. Rolat je superiorna torta, zato što prilikom sečenja omogućava jasnu hierarhiju: prednji okrajak sa više čokolade se daje Slavljeniku, kao žrtva bogovima; manje izdašni, ali čokoladom ipak bogati zadnji okrajak ide Vođi Rođendana. Kada obe ove poslastice odu, suve kriške idu tebi, đubretu. „Ovaj nož“, reći će neko, držeći tup nož iz fijoke sa escajgom. „Stvarno moramo da kupimo bolji nož“. Niko nikada neće kupiti nož. Jednom sam radio na mestu gde smo imali samo plastičan escajg, i lomili smo barem po tri noža prilikom sečenja jedne torte, mrcvarivši je kao da da kopljima komadamo antilopu. Niko nikada nije kupio nož. Nema dovoljno tanjirića, i sveže raskomadani leš se dodaje na iscepljenim salvetama. Preostale mrvice pokupiš rukama.

Ponekad ti donesu malu tortu iz privatne poslastičarnice, ali nije toliko dobra.

Ova užasna farsa se sada bliži kraju. Otpevate pesmu Danas nam je divan dan, svi zajedno, u užasnom neskladu, dok se visoki i niski tonovi odbijaju jedni o druge, glasni i tihi, u zajedničkoj, morbidnoj monotoniji. Pogledaj svoje kolege dok pevaju. Koga među njima zaista poznaješ? Radiš ovde već par godina. Morao bi da poznaješ više ljudi. Kada je tebi bio rođendan, pregledao si čestitku. Čitave njene delove su ispisali ljudi koje ne poznaješ. Jesi li… toliko nepopularan ovde da su morali da pozovu ljude sa strane da ti se potpišu na čestitku? Da li… da li su ljudi potpisali tvoju čestitku sa istim uzdahom rezignacije koji si ti ispuštao kada si potpisivao njihove? Nekada Slavljenika pozovu da održi govor, i on to nikada ne uradi, jer, ko još drži govore? Stoji tamo rumenih obraza od napora zbog toga što peva naglas u javnosti. „Hvala“, kaže, tiho. „Ovaj, posle posla idemo na par pića“. Niko ništa ne kaže. „Ne morate da dođete“, kaže, a ti smesta odlučuješ da ćeš da dođeš. I naravno, dođeš samo ti, zar ne, u svojoj košulji i pantalonama za posao, i tiho pijuckaš Ginis sa prijateljima svog kolege koji su ga upoznali na fakultetu, koji su obučeni nonšalantno-elegantno i opušteni su. „Odakle poznaješ Rajana“, pitaju te, glasno, kada razgovor zamre. Radimo zajedno, kažeš ti. Ah, te neraskidive veze koje nas beznadežno drže zajedno. Kaži im da uskoro moraš da kreneš, kada popiješ ovo pivo. Rajan će razumeti. Onda se iskradeš kući, kao što si se iskrao iz kuhinje posle rođendanske pesme, znajući da si nekako postao nepopularniji nego ranije. Do kraja radnog vremena je ostalo još pola sata. Nikada ti nisu rekli da će rođendani ovako izgledati. Preostalo je manje od dva dana kada ćeš morati ponovo to da pevaš. A posle toga, još dva. Jednog dana će se dogoditi dvaput. A onda opet i opet, isponova i isponova, dok sve brže hitamo ka smrti.

JOŠ NA VICE.COM:

VICE vodič za kućne žurke

Ovi ljudi iz Niša su proslavili rođendan rupi u asfaltu

Vodič za tvoj prvi dečiji rođendan u dvadesetim