Igra meseca: Testirali smo novi Assasin's Creed Origins

Nakon godinu dana „godišnjeg odmora", Assassin's Creed se vraća sa novom formulom.

Ubisoft je često plasirao svaku novu iteraciju ove igre kao „potpuno novu", „iznova izmišljenju" i „najambiciozniju igru" koju je ikada izbacio. Kao neko ko prati franšizu još od 2009. godine, kada se svet upoznao sa legendarnim Ezio-m, dešavalo mi se da se razočaram. Koliko god tehnologija napredovala, a produkcija i sadržina igre rasla, ništa nije moglo da nadmaši taj prokleti Assassin's Creed 2. Vremenski period igre se savršeno uklopio sa misterioznim narativom punim teorija zavere i iskrivljenim istorijskim činjenicama, ambijentom dovedenim do savršenstva putem kompozicija Džaspera Kida i šarmantim protagonistom koji će sve to da iznese. Danas, gotovo šest godina kasnije, napokon mogu da kažem da je Ubisoft uspeo.

Assassin's Creed se vratio u kolosek. Ovo je ponovo hrabra igra koja te ne drži za ruku.

Kada kažem da te ne drži za ruku mislim na činjenicu da je novo Ubisoftovo čedo zapravo RPG. Na samom početku igre krajnje si nasilno bačen u svet drevnog Egipta. Odatle, kud koji mili moji. Mapa je prepravljena zadacima i stvarima koje možeš da radiš. A o svom liku moraš da brineš, jer ukoliko nije dovoljno unapređen, nema prikladnu opremu i sposobnosti, te nećeš moći da rešiš zadatke koji ti se nude.

Ali Assassin's Creed ovog puta nije samo fokusiran na to da pruži kvalitetan tehnički prozivod, već nastoji i da oživi duh franšize i ono za čime svi čeznemo još od kako je Ezio napustio Italiju prvi put…

Ovog puta odlučili su da se vrate skroz na početak. Assassin's Creed Origins treba da nam odgovori na pitanje kako su se dva drevna reda, asasini i templari, uopšte formirali. U tom kontekstu javlja se i sam začetnik reda, Bajek, koga slobodno možemo nazvati prvim „grand master"-om. Od toga zašto se asasini bore za „slobodu čovekove volje", preko toga zašto im je baš orao simbol, zašto rade u tajnosti pod kapuljačama, zašto koriste baš pero kao simbol za svaku metu koju su precrtali sa liste, sve do toga zašto do Altaira svaki asasin žrtvuje domali prst da bi ostvario pravo na svoj vlastiti „hidden blade", ikonsko oružije asasina. Origins sve ovo radi na krajnje suptilan, uverljiv i pametan način. U tom pogledu sam, kao dugogodišnji fan, zaista zadovoljan.

Sve se ovo dešava u Kleopatrino vreme, koja i sama igra važnu ulogu u Bajekovoj priči, a Ubi je, po mom mišljenju, često bio jako oprezan po pitanju korišćenja istorijskog razdoblja u kome igra biva smeštena. Ovog puta se nisu suzdržavali i hvala Bogu na tome. Drevni Egipat je savršeno mesto za više priče o „Svodovima" koje su nam ostavili „oni koji su došli pre nas", nešto na šta se manje obraćalo pažnje u proteklih par igrica. Piramide, naseljeni delovi, hramovi, grobnice, pustinja…

Gomila tajni leži zakopona na ovim mestima ili na usnama građana Aleksandrije. Šta se sve krije u Aleksandriskoj biblioteci, u sobama i grobnicama faraona, u kakvom su konfliktu Grci i Rimljani koji su se okomili na Egipat. Sve su ovo stvari u sred kojih će se naći naš junak. Povratak političkim zaverama, podzemnim društvima i mitovima upravo je onno putem čega Origins uspeva da oživi onaj autentični duh franšize o kome sam gore govorio. Sve su ovo elementi koji se prelivaju jedan u drugi u jednu kohezivnu celinu koja čini mapu Origins-a, a koja je pritom, otvorena u startu i jebeno glomazna.

Kao da sama priča o Bjyeku, prvom asasinu nije dovoljno kul, o njegovoj tragediji (to i nije neki spojler, svakog asasina čini neka lična tragedija) i o tome šta ga motiviše, te šta ga je incijalno i poslalo na put da postane prvi asasin i osnuje red asasina, ne mogu da pričam jer će Ubi onda da se naljuti na nas i neće više želeti da nam šalje igre da o njima pišemo. Tako da, ono, žalim slučaj, igraj igru.

Što se mog utiska o novom protagnosti tiče, Bajek je lik koji barem može da se nosi sa veličinama kakve su Altair i Ezio, što nije nešto što se može reći za druge likove. Ozbiljan je i tragičan ali i dopadljiv. O odsustvu ili prisustvu moderne vremenske linije ne mogu ništa da kažem, jer će i onda Ubi da se naljuti na nas. Mogu samo da kažem to da se Ubi vratio onim važnim stvarima do kojih je fanovima stalo.

Kampanja je stoga zaista na dobrom putu, a budućnost ( i sadašnjost) ove franšize napokon izgleda svetlo. Assassin's Creed sada podstiče igrača na istraživanje svog novog ekspanzivnog sveta, koji nikada nije bio ovoliko velik i koji te, ukoliko se u njega upustiš, dobro nagrađuje i budži. Kako je AC sada postao RPG, zadataka za rešavanje ima mnogo, zato što eto, nečijeg člana porodice su nepravedno zatvorili i ko će drugi da ga pusti na slobodu ako nećeš ti. Ali Bajek je medžaj, zaštitnik faraona i svih ljudi Egipta, drugim rečima, čovek iz naroda. Upravo su ti zadaci oni koji doprinose ubedljivosti sveta i napisani su tako da naglašavaju ljudski aspekt. Svaki quest, bio da se tiče centralne priče ili sporednih budalaština, smislen je i zanimljiv.

Sa Originsom, ona fluidnost i tehnička neprikosnovest tima koij je radio na igri Assassin's Creed Black Flag postaje standard. Sve vreme igranja primetio sam svega par gluposti ali game-breaking bagova nema, a PS4 verzija igra glatko. Svet je veliki i sigurno nije bilo lako da se svi sistemi igre tako neprimetno ulivaju jedni u druge. Ono što ostaje najimpresivnije od svega, sigurno je to što jednom kada se sam svet učita, „loading screen" ne postoji, osim ono, ukoliko umreš ili ukoliko iskoristiš „fast travel".

Assassin's Creed je tek sa Unity-em dobio grafiku koju zaslužuje, a Origins je dovodi gotovo do savršenstva. Od pejzaža, preko naseljenih mesta do tajnih prolaza i grobnica, svet oduzima dah. Opisivati grafiku i animacije igre je nezahvalan posao. Način na koji Origins diše, najbolje je videti uživo, dok čovek igra. Ima tako puno toga.

Kvalitet zvuka i nije na zavidnom nivou i to u početku zna da iritira, međutim ostali sistemi igre vrlo brzo učine da prestaneš to da primećuješ. Muzika i dalje profitira na starim motifima Džaspera Kida, što i nije toliko loše. Sa druge strane, bilo bi super da dobijemo novu udarnu muzičku temu koja će da obeleži Origins.

Interfejs je takođe pretrpeo neke promene, uglavnom u svrsi podržavanja RPG sistema koji se tiču Bajekove opreme, sposobnosti i quest-managment-a.

Ova igra predstavlja jednu organsku celinu. Pretenzija industrije da izbacuje ogromne, kompleksne svetove sa mnoštvom sistemima koji reaguju jedni na druge kulminira upravo u igri kao što je Origins. Bravo za tu igru koja mi da da napadnem dve različite grupe neprijatelja, posvađam ih međusobno, izvadim luk i strelu, zapalim strelu o obližnji plamen, opalim u lava koji triči prema meni što ga natera da krene dalje da trči, onako sav zapaljen i besan, prema grupi koju sam malopre posvađao i pohaba ih sve. Ah… Egipat zna da bude baš brutalan.

Ono što je je jako nekarakteristično za Assassin's Creed a Origins jesu nivoi težine i to u vanila modu - Easy, Normal i Hard. Pritom, imamo i taj sistem levelovanja, koji retko koji RPG zna da pogodi kako treba. U Originsu, on je jako zarazan, tako da im je sa te strane uspelo. Borba je sada dosta zahtevnija i direktno zavisi od Bajekovog nivoa. Neprijatelji koji su samo za tri i četiri nivoa veći od Bajekovog praktično su nemoguči. Moraš da paziš na taktiku i to kako ulaziš u borbu. Borba je takođe u potpunosti izmenjena na tehničkom nivou time što koristi „hit-box" sistem pa je sama borba sada srodnija Witcher-u i Dark Souls-u, nego prethodnim Asasssin's Creed igrama. Kao i svi drugi sistemi igre, borba se neprimetno transira na više nivoa, bilo da si na kopnu, moru, na tlu, na konju (ili kamili) ili na čamcu, sva oružija su ti uvek na raspolaganju i mnogi su scenariji koji se mogu odigrati povodom bitke. Oružije i štit nisu nešto što je mudro zanemariti, pa je stoga preporučljivo da obratiš pažnju na to sa kakvim alatkama raspolažeš. Egipat ih je hvala Bogu pun, pa, daj mu ga po istraživanju. Ono što posebno nagrađuje igrača u kontekstu borbe jesu gladijatorske borbe koje su same po sebi zabavne.

Sama kontrola nije ništa više niti manje zadovoljavajuća nego ranije. Bajek će povremeno skočiti na stranu na koju ne želiš da skoči, a u drugim slučajevima zamahnuće mačem na onu stranu na koju, gle čuda, ne želiš da maše.

Stealth aspekt igre sada više dolazi do izražaja jer je svet daleko nezavisniji od Bajeka nego što je to bio slučaj sa njegovim prethodnicima, ali to ovu igru, paradoksalno, i dalje ne čini genijalnom stealth igrom. Postoje razni načini da se prošunjaš ili neosposobiš svoje neprijatelje bez da iko skapira šta se tu zapravo desilo, a Origins ti pritom ne daje nikakve sugestije. Mehanike igre su ti podarene kao nešto sa čime ti sam raspolažeš te i sam odlučuješ kako ćeš da se igraš, zbog čega otkrivanje istih, donosi ono davno izgubljeno zadovoljstvo igranja blokbaster igrica.

Lov je važan za upgrade opreme a Bayek je opremljen sa čak dva luka u zavisnosti od toga u koje svrhe ih koristi pa tako postoji i zasebna kategorija luka - „luk za lov". Razne afričke životinje slobodno se kreću Egiptom koliko i ti, tako da ćeš doći u situaciju da i one tebe love. Biće prilike da isprobaš svoje lovačke sposobnosti na lavovima, srnama, nosorozima, hijenama. Ja sam imao par nezgoda sa krokodilima. Nije Nil zajebancija, majke mi. Kretanje se svodi na kamile i konje i kanu čamce. Pazi se u čamcu, tako sam i naleteo na krokodile.

U osnovi, gejmplej se dosta oslanja na tvoju sposobnost da se koristiš mehanikama koje su ti date. Igrica nije prekomplikovana i ostaje krajnje jednostavna. Ipak, ono što ostaje izazov, jeste majstorski ovladati tim sistemima, što je uvek dobar dizajnerski izbor. Bravo momci!

Assassin's Creed mi nije nedostajao u 2016. godini, i pogledao sam sav promotivni materijal za Origins sa rezervom. Imajući sve to u vidu, tako mi je drago što se vratio i što je to uradio baš sa ovakvom jednom igrom. Susdržao sam se od bilo kakvih vrednosnih sudova dok sam igrao igru i u velikom delu i dalje ostajem ravnodušan. Mislio sam da je Assassin's Creed mrtav, da je umro sa Eziom. Bayek me sada uhodi. Ubisoft se bori da očuva svoje čedo i uzvraća udarac. Zaista mislim da je u tome ovoga puta i uspeo. Ovo je definitivno Assassin's Creed u kome sam se najviše zabavio.

Assassin's Creed Origins dostupan je danas 27. 10. 2017. godine na PC-u, PlayStation 4, PlayStation 4 Pro i XBOX ONE i XBOX ONE X konzolama.

Još na VICE.com:

Video igre koje ćeš ponovo želeti da igraš

Bes, pijanstvo, dosada: Video igre za svako stanje

Zašto je lik Ljubiše Preletačevića Belog savršen za heroja video igrice