Devet najboljih filmova koje smo gledali 2017. godine

Mnogo toga je bilo sranje ove godine, ali znate šta nije? Filmovi! (Dobro, bilo je i mnogo filmova koji su sranje, ali to smo već apsolvirali.) U svakom slučaju: evo preseka nekih od naših najomiljenijih filmova ove godine. Recite nam slobodno ako mislite da nismo u pravu — ionako vas nećemo saslušati.

Ubistvo svetog jelena (The Killing of a Sacred Deer)

Ako smo 2017. godine prisustvovali gradnji kula od karata u ličnoj i društvenoj sferi, uvrnuti peti film grčkog režisera Jorgosa Lantimosa pružio nam je rani uvid u posledice koje možemo da očekujemo kad tlo počne da se trese i stvari krenu da se ruše. U većini filmova imamo priliku da vidimo odluku nekog lika koja će mu zapečatiti sudbinu. Ne i u Sacred Deer: šteta je načinjena još pre nego što je film i počeo, a odatle sve ide nizbrdo u stilu prave pravcate Grčke tragedije, bejbi. — Emerson Rosental

Okja

Ova priča o devojci i njenoj voljenoj supersvinji sadrži neka od najradosnijih kinematografskih iskustava ove godine, baš kao i završetak koji će vam ostaviti gorak ukus u ustima, ali zbog kog će vam ona biti samo još privlačnija. Korejski režiser Bong Jun Ho ispreda međunarodnu priču koja prati Miju (Seo-hjun Ahn) iz ruralne Južne Koreje, preko Seula do Njujorka u ludačkoj trci da spase svog ljubimca Okju. Supersvinja sasvim je slučajno životinja koju je genetski izmenila Korporacija Mirando da bi "jeftino spasla svet" — i usput ostvarila ogromnu zaradu — uz pomoć jeftinog, ukusnog mesa.

Tilda Svinton je legendarna u ulozi nesigurne direktorke Lusi Mirando i njene zle bliznakinje Nensi. Pol Dejno je rođen da igra nepokolebljivo moralnog eko-teroristu Džeja. Đankarlo Esposito poteže spolja ljubaznu, iznutra zastrašujuću personu koju je usavršio kao Gas Fring u Breaking Bad. A Ahnina debitantska uloga Mije dominira platnom najvećim delom ovog dvosatnog filma. Ali zvezda filma nesumnjivo je sama zver nalik nilskom konju, oživljena putem inovativnog i minucioznog CGI-ja. Okja je donekle izazvala kontroverzu na Kanskom filmskom festivalu zato što francuska pravila nalažu da film, u Netfliksovoj produkciji, prvo mora da se pojavi u bioskopima pre nego što kompanija sme da ga strimuje. Ali dozvolite da to što je bilo ljudi s obe strane ove rasprave bude potvrda da film vredi da se borite za njega — i definitivno vredi da se pogleda. — Beket Mufson

Beži (Get Out)

Ko je od nas mogao da pretpostavi da će najvažniji film godine o rasnoj problematici u Americi poteći od jedne polovine tandema Key and Peele? A opet ne samo da je satira potonjeg vredna 4,5 miliona dolara na domaćim blagajnama zaradila sjajnih 175 miliona dolara, već u poređenju s njom tzv. liberalne noćne more kao što su Stepfordske supruge i Biti Džon Malkovič deluju kao Meet the Parents. — Emerson Rosental

Projekat Florida (The Florida Project)

Verovatno najuspešniji prikaz detinjstva još od 400 udaraca, prvi film Šona Bejkera posle Tangerine istovremeno je brutalan i predivan humanistički portret adolescencije i roditeljstva koji se pitanjem klase bavi velikodušno i sa stilom. U ovom filmu postoji hiljadu scena koje će mi zauvek ostati u sećanju — da ne pominjem savršeno tumačenje Vilema Defoa, jedno od najboljih ove godine. — Leri Ficmoris

Blejd Raner 2049 (Blade Runner 2049)

Evo nepopularnog mišljenja: Blejd Raner 2049 je bio dobar, možda čak i odličan film (u zavisnosti od toga ako nam, a ne kada, stigne budućnost). Ukratko, to je jedan uzbudljiv i tužan film o tome zašto treba dati otkaz na poslu. To što naveći film Rajana Goslinga ove godine istovremeno može da bude *potresan* fatalistički naučnofantastični kinematografi SFX-orgazam i nastavak samo je potvrda činjenice da čak i ako naša mašta trenutno pati, naša srca i dalje mogu da se dignu u visine. — Emerson Rosental

Good Time

Braća Safdi pokazala su se kao umešni hroničari jezivih stvari koje jezivi ljudi rade misleći da je to iz ljubavi, a Good Time je njihovo do sada možda najmoćnije istraživanje te teme. U ovom neonom obasjanom, skorsezeovskom, noćnom kriminalističkom putovanju kroz Njujork, svaka scena nabijena je tenzijom zahvaljujući slojevitom i komplikovanom portretu Roberta Patinsona, koji se brzo dokazao kao jedan od najboljih glumaca današnjice. Ko bi rekao? — Leri Ficmoris

majka! (mother!)

Da je trip na esidu jednog osmaka u režiji Darena Aronofskog, pravljen samo da bi impresionirao Dženifer Lorens, poslednji film ikada snimljen, zaslužili bismo ga. — Emerson Rosental

Fantomska nit (Phantom Thread)

Pol Tomas Anderson. Danijel Dej-Luis. Treba li da kažem nešto više? Upustite se u gledanje znajući što manje o njemu — nećete se razočarati. Takođe, veliki naklon za Viki Krips. — Leri Ficmoris

Zovi me svojim imenom (Call Me by Your Name)

Ljubavna priča za sva vremena i neporecivo moćan portret odrastanja kvir mladića i samospoznaje. Nije jedini film na ovoj listi koji se završava nečijim plakanjem (ne brinite, nije spojler), a na kraju ćete verovatno plakati i vi. — Leri Ficmoris

JOŠ NA VICE.COM:

Šta smo naučili od žena iz domaće kinematografije

Mila Turajlić: Moj film nije film o "drugoj Srbiji"

Najgori filmovi koje sam gledao 2017. godine