Sve što treba da znate o donjem vešu

Njen novi projekat je Intimate Detail, zbirka artikala za koje kaže da bi volela da su postojali na tržištu kada je ona počinjala da kupuje donji veš. Čitaoci će 28 avgusta moći da saznaju mnogo toga o stilu, dizajnu, nošenju i održavanju intimnog rublja, a knjiga sadrži prelepe akvarel ilustracije. Povodom tog predstojećeg izdanja, razgovarali smo sa Korom Harington o blogu, knjizi, i njenim predviđanjima razvoja ove industrije.

VICE: Šta vas je motivisalo da započnete Lingerie Addict?
Kora Harington: Bila sam u vezi sa osobom za koju sam poželela da obučem nešto lepo – što mislim da se mnogima od nas dešava. Tražila sam onlajn ali ništa nisam mogla da nađem, ni savete ni preporuke. Bilo je blogova posvećenih intimnom rublju i tada, ali na njima su se više mogla naći PR izdanja, testiranja brushaltera, kolumne. Nisu nudili savete za izbor i nošenje intimnog rublja, posebno ne iz modne perspektive, kao što su u to vreme mnogi modni blogovi radili za drugu vrstu odeće. Dakle, samo sam nasumično tražila šta postoji u ponudi.

Naišla sam na par dugih ženskih čarapa nemačke proizvodnje, sa izvezenim paunovima. Nikad ništa slično nisam videla u životu. Ja sam odrasla na Jugu i išla u crkvu, hulahopke smo oblačili rutinski, kad bismo krenule na posao. Znači znala sam šta su čarape sa podvezicom, ali ne da je moguće dizajnirati ih tako lepo i dekorativno. Shvatila sam koliko toga propuštam, jer mnogi ljudi kupuju ono što im ponude Victoria’s Secret, Target, ili Walmart. Imala sam utisak da je preda mnom bio sasvim novi svet, alternativna stvarnost u kojoj je veš bio lep.

Postovala sam na svom blogu, okačila nešto u smislu „Uh, što su lepe ove čarape“. Ispostavilo sa da dosta drugih ljudi traži sadržaj koji se ne vrti oko fetiša ili obucimo-nešto-seksi-za-muškarca saveta. Ja sam više nudila stav, „Ovo mi deluj lepo, kako se vama sviđa?“ Što je tada malo ko radio.

Kako održavaš blog inkluzivnim, kako promovišeš umesto da eksploatišeš telesnu pozitivnost?
Lako se oseti kad je nečiji bodi-pozitivan stav prirodnog tipa, a kad je samo parola, samo proklamovan „cilj“ neke kompanije. Da li zaista pokušavaju nešto da promene ili profitiraju od aktuelnog trenda?

Ja sam crna žena u industriji u kojoj crnih žena nema mnogo. Ja sam kvir u industriji u kojoj kvir osoba nema mnogo. Od samog početka sam, u nedostatku šire reprezentacije, htela da svoju perspektivu uspostavim na svom sajtu, ali i da se otvorim drugim perspektivama koje bih takođe usvojila. Na primer, ja ne nosim plus-veličine, ali od kako imamo autore na sajtu imamo ih i iz te grupe. I Znam kako je to kad nekog zaima intimno rublje ali ima osećaj da se za njega to ne pravi. Neću da se ljudi tako osećaju kad dođu na moj sajt.

To ne znači da stižem da pokrijem sve. Nije kao da imamo ogromna sredstva na raspolaganju. Ipak, pokušavamo da pokrijemo sve što stižemo, da ponudimo širok raspon autora i opcija. Svako će moći da nađe poneku opciju koja ga vodi korak dalje na ovom planu.

Kako ocenjuješ razvoj industrije intimnog donjeg veša u SAD, koji tu problemi postoje?
Tu postoje istorijski brendovi koje nimalo ne zanimaju stvarne potrebe mušterija – način na koji ljudi kupuju veš i razmišljaju o njemu.

Posebno u SAD, ova industrija ni ne pokušava da promoviše i objašnjava svoje proizvode klijentima. Ogroman je nedostatak znanja na planu intimnog donjeg rublja u Americi. Mnogi brendovi nisu ni pokušali ovo da reše – umesto da najširoj populaciji objasne da postoje različite vrste brushaltera, ili kakav je kroj ili tip tkanine pogodan za osobe većih grudi (ili bilo koju drugu komplikaciju) – njihov je stav bio samo „fokusiraćemo se na prodaju u gradovima“. A šta ćemo sa ruralnim krajevima? Mnogim ljudima tamo proizvodi čak nisu dostupni. Postoje start-ap kompanije koje rade na tome da popune taj tržišni prostor, na primer Third Love je uspeo da se tu uspostavi.

Ja se rubljem bavim svakodnevno. Kad samo pogledam odevni predmet, imam sposobnost da procenim zašto košta toliko koliko košta, generalno govoreći. Ali to je zato što se već deset godina bavim ovim poslom. Smatram da se ne može očekivati od potrošača da odvoje po šezdeset, osamdeset, sto dolara na brus ako im niko nije ni objasnio šta zauzvrat dobijaju.

Koje ste poteškoće imali pri održavanju bloga?
Kao autsajder, ja sam blog osnovala i počela da posećujem revije. Mnogi brendovi kojima sam se obratila rekli su mi samo da sa blogerima ne komuniciraju. Nisu bili zainteresovano da se oglašavaju na mom sajtu. Neki od njih još uvek odbijaju da poveruju u onlajn kupovinu. Ali znate, internet je ipak tu.

Znači ima poteškoća, na primer to što smo praktično nezavisni. Kao crna žena od tridesetak godina, sa neobičnom frizurom, ja ne izgledam kao model iako volim tim da se bavim. Teško je u tom smislu obezbediti partnerske ugovore. Svakog meseca gledamo da li ćemo uspeti da skrpimo kraj sa krajem. Ne postoji nikakav ulagački kapital, nikakva ušteđevina, sve radimo sami dan za danom.

Znam da ste o prošle godine svi prinuđeni da sami kupujete veš kako vas ne bi pritiskale reklamne agencije kad radite prikaze, to sigurno nije lako..
Stvarno nije! Od prošle godine ne prihvatamo besplatne uzorke – a i ranije smo, sam da se zna, odbijali novac u zamenu za pozitivne prikaze, dakle besplatni uzorci ne utiču na naš kritički stav. Mi svoj posao radimo po etičkim standardima. Ali odnedavno sve više brendova smatra da je slanje besplatnog uzorka isto što i sponzorski ugovor, da mogu da nam traže da zauzmemo ovakav ili onakav stav o njihovom proizvodu.

Zato smo od prošle godine prestali da primamo uzorke. Za sve prikaze artikala na sajtu, robu smo kupili lično ili ja ili drugi blogeri. Čitaoci su oduvek znali šta od nas mogu da očekuju, ali posle ovog poteza dobili smo pravu poplavu pozitivnih komentara. Ljudi ovako zaista veruju i našu kritiku i naš stav. Znaju da smo, svideo nam se odevni predmet ili ne, u njega uložili svoj novac baš kao što moraju i oni, u tome je ključna razlika.

U kom kompletu najviše voliš da snimaš?
Ja baš volim Kiss Me Deadly Vargas korsete, oni su rađeni u onom arhaičnom stilu koji je poslednji put bio popularan pedesetih godina. U njima se osećam tako vitko, to mi baš prija. Takođe, Madame X set Dite Von Tiz u praktično bilo kojoj boji, obožavam taj komplet, stvarno nema boljeg na tržištu. Crno pa sa draguljima, fenomenalno se osećam kad god ga obučem, a kroj je prelep. Korpe deluju kao da su iz neke mnogo skuplje ponude.

Takođe volim tap šorc Karoline Laskovske. Nije baš praktičan jer je čipka u pitanju, ali prelep je stvarno, odražava čisto estetsko zadovoljstvo bez imalo obzira na praktičnoj strani, mnogo mi se sviđa. Na spisku imam i jedan bade mantil Katrin D’Liš, već dugo sanjam o njemu. Uh, kako ga želim.

Znam da si za knjigu izabrala akvarel ilustracije radi inkluzivnosti – videla sam tvoje tvitove na tu temu. Koje si još korake preduzela na tom planu?
U celom tekstu koristimo rodno neutralne zamenice. Primetićete da se nigde ne pominje „ona“, „njeno“, ili „žensko“. Ne namećemo čitaocu svoju pretpostavku pola. Žena koja to čita verovatno ne bi ni primetila, ali trans, nebinarni, ili kvir čitaoci moći će takođe da osete da se autor i njima obraća. Meni je to izuzetno važno. Znam da se o intimnom rublju često govori kao da samo žene nose brushaltere, što jednostavno nije istina. U dopunama teksta nudimo savete za transfeminine i transmaskuline osobe, a i tu se držimo rodno neutralnog rečnika.

Takođe se govori i o vešu za lica sa posebnim potrebama, imamo sekcije posvećene fibromijalgičnim ili vulvodinim čitaocima. Želeli smo da ljudi imaju u vidu da knjiga, iako je namenjena svima, takođe ima šta da kaže i konkretno na temu svakoj pojedinog tela, pojedinog života, pojedine situacije kojom čitalac konkretno želi da se pozabavi. Naravno, nismo mogli da pokrijemo baš sve i svakoga, ali želeli smo da što je moguće veći broj ljudi čim knjigu uzme u ruke pomisli „Evo, ovaj autor nešto nudi i meni, kaže da ima mesta i za mene, smatra da i ja mogu da uživam u intimnom donjem rublju.“ Zaista cenim to što je moj izdavač bio spreman da izađe u susret ovim planovima.

Pratite Nikol Klark preko Tvitera.